Минимално свесно стање

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Минимално свесно стање
СинонимиMinimally Conscious State
Neurowiki2.gif

Минимално свесно стање (акроним MCS од енгл. речи minimally conscious state) је поремећај свести у коме пацијенти показују минималне, али сигурне знаке постојања садржаја свести о себи и свету око себе.[1][2][3]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Према предлогу Аспенске радне групе за дијагнозу минималног свесног стања мора бити испуњен један или више ових критеријума, по којима болесник:[1][2]

  • прати једноставне наредбе
  • покретима или вербално може изразима „одговори” са „да“ или „не“ (одговор не мора бити тачан)
  • има разумљиву вербализацију,
  • показује вољне, поновљиве, одговарајуће и наменске реaкције на видне, слушне и механичке надражаје.
    Примери:
    Смех или плач који се јаве као одговарајуће одговор на надражај емотивног садржаја, али не и на надражаје неутралног садржаја.
    Вокализације или изрази који се јаве као одговор на садржај постављеног питања.
    Пружање према објектима у близини самог болесника.
    Држање или додиривање објеката на начин који је у складу са њиховим обликом и величином.
    Болесник може очима да пратити предмет који се креће што је често први знак преласка из вегетативног стања у минимално свесно стање или може погледом фиксирати предмет који му се покаже.
    Локализација болног надражаја.

Подела[уреди | уреди извор]

Минимално свесно стање дели се на минимално свесно стање плус (MCS+) и минимално свесно стање минус (MCS-) тависно од сложености понашања која болесник показује.[4]

MCS+ стање свести

Болесници у категорији MCS+ могу реаговати на једноставне нардбе, могу покретима или вербално изразити одовор „да“ или „не“ и показују разумљиву вербализацију.

MCS- стање свести

Код болесника у категорији MCS- стања свести нису пристне карактеристике MCS+ већ он само показују вољне, поновљиве, одговарајуће рекације на видне, слушне и механичке надражаје.

Излазак из минимално свесног стања[уреди | уреди извор]

Минимално свесно стање може да траје годинама. Трајање дуже од 12 месеци повезано је са лошијим исходом.[2]

Критеријуми изласка из минимално свесног стања, према аспенској радној групи,[2] су, минимално једна од следећих реакција:[5][6]

Функционална комуникација

Ово стање се се потврђује тачним одговором са „да“ или „не“ на 6 тест питања. (нпр. „Да ли стојите?“, „Показујем ли прстом према прозору?“).

Тестирање се понавља два пута

Функционална употреба предмета

Функционална употреба предмета се потврђује адекватном употребом два предмета (нпр болесник оловку приноси папиру, а зубну четкицу устима).

Тестирање се понавља два пута

Етичка питања[уреди | уреди извор]

Право на учешће у истраживањима[уреди | уреди извор]

Једно од главних етичких питања која укључује пацијенте са озбиљним оштећењима мозга је њихова неспособност за комуникацију.[7] По дефиницији, пацијенти који су без свести или су минимално свесни нису у стању да дају сагласност за учешће у клиничким истраживањима. Типични захтев за одобрење добијају чланови породице или законски заступници. Немогућност добијања сагласности довела је до тога да су многим истраживањима одбијени грантови, од стране етичког одбора или објављивање публикација о истраживањима. Ово доводи до тога да се пацијенти у овим условима може ускрати терапија у истраживању која им може спасити живот.[8]

Право на смрт[уреди | уреди извор]

Право на смрт код пацијената са тешким когнитивним оштећењима развило се током времена због њиховог тешког неуролошког стања и уочене бескорисности наставка лечења. У прошлости се о таквим случајевима интензивно расправљало, као нпр. у случајевима код којих је дијагностиковано дуготрајно вегетативно стање.

У случају минимално свесних државних пацијената, они нису ни трајно у несвести нити су нужно безнадежно оштећени. Стога ови пацијенти захтевају додатну процену.[9] С једне стране, неки тврде да бројне интервенције код неких пацијената могу нарушити моралну обавезу „права на смрт“. Супротно томе, такође постоји бојазан да људи могу повезати ставове са особама са вишим функционисањем у минимално свесном стању са људима у упорном вегетативном стању, смањујући тако вредност њихових живота.

Регулација терапијског нихилизма[уреди | уреди извор]

Тренутно аверзија према ризику доминира етичким пејзажом када истраживања укључују оне са оштећеним способностима одлучивања.[9] Страхови од терапијског авантуризма довели су до несразмерног гледишта о потцењивању потенцијалних користи и прецењивању ризика.[1]. Стога је препознавање ове несразмере важно за сагледавање правог баланса између заштите угрожених популација и сагласност за потенцијална повратна клиничка испитивања.[9]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Minimally Conscious State - Brain, Spinal Cord, and Nerve Disorders”. Merck Manuals Consumer Version (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  2. ^ а б в г Giacino JT, Ashwal S, Childs N, Cranford R, Jennett B, Katz DI, i sur. The minimally conscious state: definition and diagnostic criteria. Neurology. 2002;58(3):349-53
  3. ^ Strauss, DJ; Ashal S; Day SM; et al. (2000). "Life expectancy of children in vegetative and minimally conscious states". Pediatric Neurology. 23 (4): 1–8.
  4. ^ Bruno MA, Vanhaudenhuyse A, Thibaut A, Moonen G, Laureys S. From unresponsive wakefulness to minimally conscious PLUS and functional locked-in syndromes: recent advances in our understanding of disorders of consciousness. J Neurol. 2011;258(7):1373-84.
  5. ^ Giacino, Joseph T.; Schiff, Nicholas D. (2009-01-01), Laureys, Steven; Tononi, Giulio, ур., CHAPTER 14 - The Minimally Conscious State: Clinical Features, Pathophysiology and Therapeutic Implications (на језику: енглески), Academic Press, стр. 173—190, ISBN 978-0-12-374168-4, Приступљено 2021-02-05 
  6. ^ Voss, H. U.; Uluç, A. M.; Dyke, J. P.; Watts, R.; Kobylarz, E. J.; McCandliss, B. D.; Heier, L. A.; Beattie, B. J.; Hamacher, K. A.; Vallabhajosula, S.; Goldsmith, S. J.; Ballon, D.; Giacino, J. T.; Schiff, N. D. (2006). "Possible axonal regrowth in late recovery from the minimally conscious state". Journal of Clinical Investigation. 116 (7): 2005–2011.
  7. ^ „Minimally Conscious State - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2021-02-05. 
  8. ^ Laureys S, Owen AM, Schiff ND (2004). "Brain function in coma, vegetative state, and related disorders" (PDF). The Lancet Neurology. 3 (9): 537–546. doi:10.1016/S1474-4422(04)00852-X. PMID 15324722.
  9. ^ а б в Fins JJ (April 2003). "Constructing an ethical stereotaxy for severe brain injury: balancing risks, benefits and access". Nature Reviews Neuroscience. 4 (4): 323–327. doi:10.1038/nrn1079. PMID 12671648.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Barttfeld P , Uhrig L, Sitt JD, Sigman M, Jarraya B, Dehaene S. Signature of consciousness in the dynamics of resting-state brain activity. Proc Natl Acad Sci USA2015; 112: 887–92.
  • Bassetti C , Vella S, Donati F, Wielepp P, Weder B. SPECT during sleepwalking. Lancet2000; 356: 484–5.
  • Bekinschtein TA , Dehaene S, Rohaut B, Tadel F, Cohen L, Naccache L. Neural signature of the conscious processing of auditory regularities. Proc Natl Acad Sci USA2009a; 106: 1672–7.
  • Bekinschtein TA , Shalom DE, Forcato C, Herrera M, Coleman MR, Manes FF, et al. Classical conditioning in the vegetative and minimally conscious state. Nat Neurosci2009b; 12: 1343–9.
  • Bernat JL . Questions remaining about the minimally conscious state. Neurology2002; 58: 337–8.
  • Block N . On a confusion about the role of consciousness. Behav Brain Sci1995; 18: 227–87.
  • Blumenfeld H . Epilepsy and consciousness. In: Laureys S, Gosseries O, Tononi G, editors. The neurology of consciousness. London: Academic Press; 2016. p. 255–70.
  • Boly M , Garrido MI, Gosseries O, Bruno MA, Boveroux P, Schnakers C, et al. Preserved feedforward but impaired top-down processes in the vegetative state. Science2011; 332: 858–62.
  • Bonini F , McGonigal A, Trebuchon A, Gavaret M, Bartolomei F, Giusiano B, et al. Frontal lobe seizures: from clinical semiology to localization. Epilepsia2014; 55: 264–77.
  • Born JD , Albert A, Hans P, Bonnal J. Relative prognostic value of best motor response and brain stem reflexes in patients with severe head injury. Neurosurgery1985; 16: 595–601.
  • Born JD , Hans P, Dexters G, Kalangu K, Lenelle J, Milbouw G, et al. [Practical assessment of brain dysfunction in severe head trauma (author's transl)]. Neurochirurgie1982; 28: 1–7.
  • Bruno MA , Majerus S, Boly M, Vanhaudenhuyse A, Schnakers C, Gosseries O, et al. Functional neuroanatomy underlying the clinical subcategorization of minimally conscious state patients. J Neurol2012; 259: 1087–98.
  • Bruno MA , Vanhaudenhuyse A, Schnakers C, Boly M, Gosseries O, Demertzi A, et al. Visual fixation in the vegetative state: an observational case series PET study. BMC Neurol2010; 10: 35.
  • Bruno MA , Vanhaudenhuyse A, Thibaut A, Moonen G, Laureys S. From unresponsive wakefulness to minimally conscious PLUS and functional locked-in syndromes: recent advances in our understanding of disorders of consciousness. J Neurol2011; 258: 1373–84.
  • Casali AG , Gosseries O, Rosanova M, Boly M, Sarasso S, Casali KR, et al. A theoretically based index of consciousness independent of sensory processing and behavior. Sci Transl Med2013; 5: 198ra105.
  • Casarotto S , Comanducci A, Rosanova M, Sarasso S, Fecchio M, Napolitani M, et al. Stratification of unresponsive patients by an independently validated index of brain complexity. Ann Neurol2016; 80: 718–29.
  • Chatelle C , Bodien YG, Carlowicz C, Wannez S, Charland-Verville V, Gosseries O, et al. Detection and interpretation of impossible and improbable Coma recovery scale-revised scores. Arch Phys Med Rehabil2016; 97: 1295–1300.e4.
  • Chennu S , Annen J, Wannez S, Thibaut A, Chatelle C, Cassol H, et al. Brain networks predict metabolism, diagnosis and prognosis at the bedside in disorders of consciousness. Brain2017; 140: 2120–32.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација


Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).