Пређи на садржај

Минска поља у Хрватској

С Википедије, слободне енциклопедије
Multicouloured map of Croatia
Приближне локације сумњивих подручја у Хрватској 2006. године.[1]

Минска поља покривају 71,3 km2 Хрватске према подацима из 2024. године.[2] Подручја сумњива на мине присутна су у 4 жупаније и 23 општине и града.[2] Процењује се да се у овим подручјима налази приближно 8.800 нагазних мина и неексплодираних експлозивних направа из Рата у Хрватској. Мине су током рата широко коришћене од стране свих зараћених страна; укупно их је постављено око 1,5 милиона. Њихова сврха је била да ојачају одбрамбене положаје којима је недостајало довољно оружја или људства, али су играле ограничену улогу у борби.

После рата, првобитно се сматрало да је око 13.000 km² покривено подручјима сумњивим на мине, али је ова процена касније смањена на 1.174 km² након физичких извиђања.[3]

Позадина

[уреди | уреди извор]

Године 1990, након што је Хрватска демократска заједница победила на парламентарним изборима, етничке тензије између Хрвата и Срба су порасле. Након парламентарних избора, Југословенска народна армија је запленила оружје од Територијалне одбране СР Хрватске како оружје не би дошло у посед нових хрватских власти, које су промовисале излазак Републике Хрватске из Југославије.[4] Те је Хрватска почела да се тајно наоружава. Тензије су ескалирале 17. августа, када је ЈНА интервенисала, спречавајући хрватску полицију да интервенише.[5] Центар ескалације тензија су била подручја са српском већином у далматинском залеђу, посебно око Книна,[6]затим Лике, Кордуна, Баније, западне Славоније и источне Славоније .[7] Ова подручја су касније постала Република Српска Крајина. Република Српска Крајина је прокламовала намеру да се одвоји од Републике Хрватске и да остане у Југославији.[8] До марта 1991. године, ови сукоби су ескалирали у Рат у Хрватској.[9] У јуну 1991, Хрватски сабор је усвојио Уставну одлуку о суверенитету и независности Републике Хрватске.[10] До јануара 1992. године, Република Српска Крајина је контролисала 17.028 km² територије Хрватске. Ова територија се кретала од 2,5 до 63,1 km у дубину и имала је границу дугу 923 km са територијом под контролом хрватских снага.[11]

Употреба током рата

[уреди | уреди извор]

Мине је први пут употребила ЈНА почетком 1991, пре повлачења из Хрватске. ЈНА је штитила своје објекте у урбаним подручјима, користећи мине као што су ПРОМ-1 и МРУД.[12] Оружане снаге Републике Хрватске и хрватска полиција почеле су да постављају мине крајем 1991. године, у великој мери се ослањајући на њих да зауставе напредовање ЈНА и Српске војске Крајине до почетка 1992. године. Постављање ових првих минских поља је слабо документовано. Године 1992, Српска војска Крајине повећала је употребу мина за обезбеђивање линије фронта,[13] углавном због ограниченог броја сопствених војника. Као резултат тога, Српска војска Крајине изградила је статичне одбрамбене линије (које се састојале од ровова, бункера и великог броја мина намењених за одбрану положаја са мало војника) како би одложила офанзиве Оружаних снага Републике Хрватске. Овај приступ је био условљен ограниченом дубином територије Републике Српске Крајине и недостатком резервних војника за контранапад или блокирање тачака где је одбрамбена линија била пробита, што је значило да Српска војска Крајине није могла да спроведе тактику одбране у дубину.[14] Комбинација лоше документације и недостатка обележавања минских поља (или обележавања преко жица) довела је до честих повреда војног особља изазваних самопостављеним минама.[15] Процењује се да је током тог периода постављено укупно 1,5 милиона мина.[12]

Оружане снаге Републике Хрватске су успешно користиле противтенковске мине у комбинацији са пешадијским противтенковским оружјем, уништивши или онеспособивши више од 300 тенкова, највише током операција у Славонији.[12] Насупрот томе, противпешадијске мине које је поставила Српска војска Крајине показале су се мање ефикасним током операција Бљесак и Олуја. Током тих операција, Оружане снаге Републике Хрватске су прешле или заобишле многа минска поља која је поставила Српска војска Крајине на основу информација прикупљених извиђањем кретања патрола Српске војске Крајине копненим путем, као и путем дронова, цивилног становништва и активирања мина изазваних кретањем дивљих животиња.[16]

Жртве

[уреди | уреди извор]

По стању из 4. априла 2013. године, у Хрватској је погинуло 509 људи, а 1.468 је повређено у 1.352 инцидента са минама.[17] У Хрватској је током рата, као и непосредно након рата, било 557 цивилних жртава од мина. Између 1996. и 1998. године, било је око 100 цивилних жртава годишње од мина,[18] али је тај број опао на мање од десет годишње до 2010. године.[19]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Portal Hrvatskog centra za razminiranje”. HCR MISportal. 5. новембар 2021. 
  2. ^ а б „Minska situacija u RH”. Ravnateljstvo civilne zaštite. Приступљено 2024-10-27. 
  3. ^ „Mine Situation”. Croatian Mine Action Center. Cromac. Архивирано из оригинала 4. фебруар 2019. г. Приступљено 2020-06-06. 
  4. ^ Hoare 2010
  5. ^ Hoare 2010
  6. ^ The New York Times & 19. kolovoza 1990.
  7. ^ ICTY & 12. lipnja 2007.
  8. ^ The New York Times & 2. travnja 1991.
  9. ^ The New York Times & 3. март 1991.
  10. ^ The New York Times & 26. lipnja 1991.
  11. ^ Marijan 2007
  12. ^ а б в Halužan 1999
  13. ^ Halužan 1999
  14. ^ Balkan Battlegrounds 2002
  15. ^ Halužan 1999
  16. ^ Halužan 1999
  17. ^ tportal.hr & 4. април 2013.
  18. ^ Halužan 1999, стр. 149
  19. ^ HCR & 2010.

Литература

[уреди | уреди извор]
Књиге 
Новински чланци 
Други извори 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Минска_поља_у_Хрватској&oldid=30837073”