Мински гето

С Википедије, слободне енциклопедије
Јевреји у Минском гету, 1941.

Мински гето је формиран у Минску убрзо после инвазије нацистичке Немачке на Совјетски Савез. Био је један од највећих у источној Европи, а највећи на окупираној територији Совјетског Савеза. У њему је било смештено близу 100.000 Јевреја, од којих је већина страдала у холокаусту.

Као и у многим другим гетима, Јевреји су били приморани да раде за Немце у фабрикама.[1] Становници гета су живели у веома лошим условима, са недовољним залихама хране и лекова.[2]

У марту 1942. убијено је око 5.000 Јевреја. Данас се на том месту налази споменик Минском гету. До августа 1942. у гету је остало мање од 9.000 Јевреја, према немачким званичним документима.[2] Гето је ликвидиран 21. октобра 1943,[2] а преостали миншки Јевреји су убијени у логору смрти Собибор.[1] Неколико хиљада Јевреја је убијено и у логору Мали Тростанец.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б MINSK, Holocaust Encyclopedia
  2. ^ а б в Minsk Ghetto Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јул 2011), Приступљено 9. 4. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Epstein, Barbara (2008). The Minsk Ghetto 1941-1943: Jewish resistance and Soviet internationalism. University of California Press. ISBN 978-0-520-24242-5. 
  • Smolar, Hersh (1989). The Minsk Ghetto: Soviet-Jewish partisans against the Nazis. Holocaust Library. ISBN 978-0-89604-068-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]