Мински метро

Мински метро
Мински метро
Општи подаци
Област превоза	Минск,; Белорусија
Тип превоза	подземна железница
Број линија	3
Број станица	33
Дневни превоз путника	836,4 хиљада путника (2015)
Функционисање система
Почетак рада	30. јун 1984.
Оператор(и)	Мински метро (блр. Мінскі метрапалітэн)
Технички подаци
Дужина мреже	37,27 km
Ширина колосека	1.524 mm (стандардна ширина)

Мински метро (блр. Мінскі метрапалітэн) систем је подземног јавног превоза у главном граду Белорусије Минску. Дневно превози преко 800.000 путника, према подацима из 2015. године.^[2]

Историја

У раздобљу од 1950. до 1970. године број становника у граду прешао је милион, тако да су планови за изградњу брзог градског превоза настали крајем 1960-их. Радови на изградњи започели су 16. јуна 1977. године, а први део система пуштен је у промет 30. јуна 1984. године, као девети метро на подручју Совјетског Савеза.^[3]

Без обзира на распад Совјетског Савеза, радови су и даље неометано напредовали током 1990-их, за разлику од нпр. градова Јеревана и Самаре, где је градња обустављена због недостатка новца.^[4]

Систем се константно развијао, а задње активности завршене су у новембру 2012. године.^[4]

Линије

Име	Година отварања	Година када је отворена последња станица	Дужина,км	Број станица	Просечна удаљеност између станица,км	Просечна дубина станица,м	Време путовања на линији, мин
Маскоуска	1984	2014	19,1	15	1,36	10,0	29
Аутозаводска	1990	2005	18,1	14	1,39	9,2	27
Зеленалужска	2020	2020	3,5	4	1,17	11,8	6

Основне информације

Метро у Минску има две линије – Линија 1, плаве боје („Маскоўская“) и Линија 2, црвене боје („Аўтазаводская“). Укупна дужина траса износи 37,27 km², а укупан број станица је 29. Као и многи други метрои у бившим совјетским земљама, и овде су станице уметнички украшене. Већина њих је декорисана у социјалистичком стилу, али све је више нових и обновљених станица које су уређене према најмодернијим трендовима. Превозом управља компанија ”Мінскі метрапалітэн“.^[1]^[5]

Будућност

Тренутно се ради на проширењу Плаве линије према новим стамбеним четвртима у југозападном делу града. Такође, вероватно ће се проширивати и Црвена линија. Почетак градње треће линије започет је 2011. године, а прво отварање једног његовог дела планирано је за 2017. годину. Градња четврте линије такође је у оквирним плановима, али неће започети пре 2020. године.^[6]^[7]