Минхен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Минхен
нем. München

München Panorama.JPG
Центар Минхена

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Немачке Немачка
Савезна држава Баварска
Становништво
Становништво 1.337.030 NA (2007)
Агломерација 2.606.021
Густина становништва 4.500 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 48°08′23″N 11°34′28″E / 48.139722, 11.574444
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 519 м
Површина 310,46 км²
Минхен на мапи Немачке
{{{alt}}}
Минхен
Минхен на мапи Немачке
Остали подаци
Градоначелник Кристијан Уде СПД
Поштански код 80000–81929
Регистарска ознака М
Веб-страна www.muenchen.de


Координате: 48° 08′ 23" СГШ, 11° 34′ 28" ИГД

Минхен (нем. München) је главни град немачке покрајине Баварске. Након Берлина и Хамбурга, Минхен је трећи по величини град Немачке. Простире се на 310,46 km², и има 1.273.186 (31.12.2004) становника.

Географија[уреди]

Минхен се налази на обалама реке Изар, на самим обронцима Алпа и на наморској висини од 530m. Пошто су се у старом и средњем веку овде укрштавали путеви од запада према истоку и од севера према југу Минхен је постао јако значајна раскрсница путева као и трговачки центар те регије. Захваљујући овом географском положају Минхен и дан данас представља важну раскрсницу путева како копнених тако и ваздушних.

Кратка историја[уреди]

Први подаци о Минхену потичу из 6. века нове ере када су Баварци, племе Алемана, основали више насеобина на реци Изар. Место тих насеобина дан данас можемо препознати по наставку –инг, као што су делови Минхена: Швабинг, Аубинг, Сендлинг... Крајем 10. века и почетком 11. века монаси оснивају манастир који се звао Апуд Мунихен. Од тога потиче данашње име за овај град. 1158. године Хенрик Лав оснива град коме даје име Минхен. Краљевска породица Вителсбах 1180. проглашава Минхен за резиденцију краљевске породице. Већ 1390. године Минхен има око 10.000 становника. У 15. веку почиње процват Минхена док се у ренесанси и бароку граде многе грађевине које дан данас представљају најлепше споменике у Минхену. Најзначајнији владар, коме Минхен дугује данашњи изглед, је краљ Лудвиг I (владао од 1825—1848). Он је Минхен уздигао до културне и духовне престонице Европе у то доба и спречио индустијализацију, зато дан данас Минхен представља један од ретких градова у Немачкој који је успео да фабрике удаљи од града. Након Првог светског рата долази до великих промена у Минхену када наступају глад и сиромаштво. Овакве корените промене су довеле до тога да Минхен постане центар Национал-Социјалиста. Адолф Хитлер 1923. предузима марш на Минхен, који бива брутално угушен од стране власти, али већ 10 година касније Минхен је у чврстим рукама „Фирера“. У Другом светском рату Минхен је претрпео огромне штете а као доказ томе служи податак да је су неки делови града потпуно уништени а да је чак 70% зграда срушено. Почетком 1950. нагло долази до развоја Минхена и већ 1962. Минхен пробија Милионску границу. Међутим, највећи напредак Минхен је остварио за време Летњих олимпијских игара 1972, као и за време Светског првенства у фудбалу 1974. Олимпијске игре из 1972. остаће и забележене због крвавог терористичког напада на делегацију и спортисте из Израела.

Становништво[уреди]

Подаци показују да Минхен (са околином) данас има око 2 милиона становника и тиме представља трећи по величини град у Немачкој иза Берлина и Хамбурга. Процењује се да у Минхену живи више од 400.000 странаца од којих најбројније мањине чине Турци, који се у Минхену познати као продавци бурека и пита и као власници оријенталних радњи, Италијани, који се баве махом увозом специјалитета из Италије, Југословени, верни сивој економији, као и Грци продавци гироса. Највише заступљена религија је католичка (око 40% становника), коју следи протестантска и евангелистичка (30%) као и муслиманска (10%). Оволико велики број странаца довео је до тога да Минхен поприми обележја једног космополитског града а да његови становници буду јако љубазни и гостопримиви према сваком. Нажалост велики број странаца довео је и до формирања делова града у којима искључиво живе мањине.

Клима[уреди]

Клима Минхена
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Средњи максимум, °C 2,7 4,3 9,0 12,5 18,0 20,5 23,1 23,0 18,8 13,2 6,9 3,7 13,0
Средњи минимум, °C −3,7 −3,2 0,1 2,8 7,2 10,4 12,6 12,3 8,9 4,7 0,2 −2,3 4,2
Количина падавина, mm 48 45,2 57,7 69,9 93,4 127,6 131,6 110,5 86,3 65,4 71 60,8 967,4
Извор: World Weather


Архитектура града и културно историјски споменици[уреди]

Пешачка зона у Минхену
Maria vor ihrer Kirche.jpg

Архитектонску слику Минхена карактеришу више фаза од којих прва почиње већ 1294. године. Када је цар Лудвиг IV Баварски Минхену дао монопол над продајом соли почели су радови на зидинама како би се град заштитио од напада разбојника и непријатеља. Тако Минхен добија прве зидине које су стајале до 18. века. Остаци ових зидина могу се дан данас видети на:

  • Тргу Сендлингер тор

1310. године су изграђене куле које су представљале капије-улаз у град као и осматрачницу

  • Тргу Исар Тор

Када се град проширивао 1330. године Исартор је добио улогу источног улаза у град и ту се граде стражарске куле. Главни торањ је завршен 1337.

  • Тргу Карлстор (до 1761. Нојхаузер тор)

Године 1302. је Карлстор саграђен као западни улаз у град.

Најстарија црква у Минхену потиче из овог периода, Црква светог Петра, међутим од старог изгледа цркве су остали само темељи док је остали део урађен у барокном стилу. Након више година стагнирања крајем почетком 15. века почиње архитектонски и уметнички успон Минхена. Архитекта Јоерг фон Халсбах почиње радове на Фрауенкирхе (женска црква) 1468. а завршава 1488. када Фрауенкирхе постаје црква са највећом халом у Немачкој. Фрауенкирхе данас представља заштитни знак Минхена са своја два 99 m висока звоника, која су додата 1525. и 109 m дугачком халом. Радови на старој градској скупштини су почели у истом периоду од истог архитекте, а завршени су 1480. године. Нажалост, већи део старе градске скупштине су уништене у пожару тако да се данас види само реконструкција која је завршена 1977. За време конфликта између Католичке цркве и Реформиста Мартина Лутера, кнез Вилхелм Пети је стао на страну Католичке цркве и постао центар контрареформе. Језуити, који су тада дошли у град, обележили су и архитетктуру тог времена и уз помоћ Вилхелмовог наследника Максимилиана гради се антикварница Резиденције (1569—1571) која представља најзначајнији споменик ренесансе северно од алпа. Цела резиденција породице Бителсбах завршена је тек 1610. и данас је једна од најлепших грађевина у Минхену. После опште пропасти Немачког царства за време Тридесетогодишњег рата и заузимања Минхена од стране Густава Адолфа краља Шведске, крајем 17. века архитекте опет имају пуне руке посла. Италијанске архитекте Барели и Цукали граде Театинер цркву (16631688.) која је истовремено служила као резиденција са 70 m високим звоницима. Између Театинер цркве и Резиденције гради се четврт у француском стилу са бројним палатама које дан данас красе овај део Минхена. Дворац Нимфенбург представља ремек-дело овог периода. Градња је почела 1664. године а завршена тек 1820. Налази се изван центра Минхена и заправо је поклон Принца Фердинанда његовој жени Марији у част рођења сина Макса Емануела. Прави назив овог здања је Кастело деле Нифе. 1745. завршено је позориште Кувиље које представља почетак рококоа у Немачкој. Већ тада је Минхен представљао један од највећих градова у Немачкој а 1780. броји 35.000 становника. Значајан утицај на даљи развој града било је рушење градских зидина 1791, чиме се Минхен шири на околна места. Већ тада Карлстор добија свој други назив Штахус. Порекло овог имена није разјашњено али се претпоставља да су две приче кумовале називу: власник једне кафане у близини Карлстора се звао Еустахије или да је постојала кафана код Штахелгартена што у преводу значи код самострела-Штахел. 1791. почињу и радови на енглеском парку у центру града. Овај јавни парк представља један од највећих своје врсту на целом свету (5km × 1km), у склопу ког се налази Кинеска Кула и Моноптерос.

Највећи утицај на архитектуру града без сумње је оставио Лудвиг I који је проширио град и изградио монументалне грађевине на улици под његовим именом, под вођством архитекте Леа фон Кленцеа:

  1. Зграда Министартсва Финансије 1816—1821. која је идентична као
  2. Зграда Министартсва Баварске 1826—1828. са концертном салом 34mx22m
  3. Велики Базар 1824—1826. у коме се налази један од најстаријих Кафеа
  4. Ратно Министарство 1827—1830.
  5. Стара Пинакотека 1826—1836. највећи музеј са укупном дужином од 137m

Лео фон Келнце такође гради Краљевски трг са Глиптотеком (1816—1830.) и Пропилејима (1846—1862.) и Национално позориште (1811—1818.) са 2100 седишта.

Генијални Архитекта Фридрих фон Гертнер гради такође на Лудвиговој улици следеће зграде:

  1. Тријумфална капија 1843—1852. по угледу на Константинов славолук у Риму
  2. Лудвигова црква 1829—1844. једна од најлепших цркава у Минхену
  3. Баварска Библиотека 1832—1843. копија Ермитажа у Лењинграду и највећа зграда
  4. Универзитетска зграда 1833—1837. поклон Лудвига грађанима Минхена
  5. Војничка Хала 1841—1844. са спомеником богу Одеону

Један од највећих архитектонских подухвата тог доба представља изградња Максимилијанове улице (18531865.) са хотелом Четири годишња доба, Скупштином Доње Баварске и Максимилијанеумом који представља скупштину Баварске и реплику Партенона у Атини.

Крајем 19. и почетком 20. века граде се једне од највећих и најлепших зграда у Минхену.

  1. Градска Пивница 1896—1897. први пут јавно точење пива
  2. Војни Музеј 1900—1905. са 32m високом куполом
  3. Баварска Хипотекарна-кредитна банка 1895—1896. најзначајнија барокна зграда
  4. Агустинска Пивница 1897—1898. са 2000 места највећи ресторан у Минхену
  5. Палата правде 1891—1898. новобарокна зграда са лифтовима и климатизацијом
  6. Зграда Уметника 1892—1900. у стилу немачке ренесансе
  7. Баварска Берза 1896—1898.
  8. Анђео Мира 1895. који је опточен златом и пруж предива поглед на Минхен
  9. Немачки Музеј чија изградња је трајала скоро 90 година 1906—1982.
  10. Мостови на Изару 1899—1905. налик на мостове у Фиренци укупно 8

Након Првог и Другог светског рата у коме је Минхен срушен до темеља почиње период рестаурације и реконструкције града. Убрзо након Другог светског рата, 1950. године, Градска скупштина доноси одлуку да се све зграде које су срушене у бомбардовању поново изграде у свом стилу. Тако Минхен постепено постаје реплика старог Минхена а радови на срушеним зградама се завршавају тек крајем 20. века. Када се Минхен кандидовао као место одржавања летњих Олимпијских игара почела је велика изградња и Минхен почиње да гради у новијим стиловима али ван центра града тако да данас постоји својеврсни контраст у Минхену. Улица Сунца која се налази на месту срушених зидина налик на Париз или Барселону, представља границу између старог и новог Минхена. За потребе Олимпијских игара проширени су Минхенски аеродром и Железничка станица и изграђен Сајам.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Застава Баварске
Градови и окрузи немачке државе Баварска
Застава Немачке

Окрузи: Ајхах-Фридберг | Ајхштет | Алтетинг | Амберг-Сулцбах | Ансбах | Аугзбург | Ашафенбург | Бад Кисинген | Бад Телц-Волфратсхаузен | Бамберг | Бајројт | Берхтесгаденер Ланд | Вајлхајм-Шонгау | Вајсенбург-Гунценхаузен | Вирцбург | Вунсидел им Фихтелгебирге | Дахау | Дегендорф | Дилинген на Дунаву | Динголфинг-Ландау | Дунав-Рис | Еберзберг | Ердинг | Ерланген Хохштат | Гармиш-Партенкирхен | Гинцбург | Кам | Келхајм | Кицинген | Кобург | Кронах | Кулмбах | Ландсберг на Леху | Ландсхут | Линдау | Лихтенфелс | Мајна-Шпесарт | Милтенберг | Милдорф на Ину | Минхен | Мисбах | Нирнбергер Ланд | Нојбург-Шробенхаузен | Нојмаркт ин дер Оберфалц | Нојштат на Ајшу-Бад Виндсхајм | Нојштат на Валднабу | Ној Улм | Обералгој | Осталгој | Пасау | Пфафенхофен на Илму | Реген | Регензбург | Рен-Грабфелд | Розенхајм | Рот | Ротал-Ин | Тиршенројт | Траунштајн | Унтералгој | Фирстенфелдбрук | Фирт | Форхајм | Фрајзинг | Фрејунг-Графенау | Хасберге | Хоф | Швајнфурт | Швандорф | Штарнберг | Штраубинг-Боген

Градови: Амберг | Ансбах | Аугзбург | Ашафенбург | Бамберг | Бајројт | Вајден | Вирцбург | Ерланген | Инголштат | Кауфбојрен | Кемптен | Кобург | Ландсхут | Меминген | Минхен | Нирнберг | Пасау | Регензбург | Розенхајм | Фирт | Хоф | Швабах | Швајнфурт | Штраубинг