Миодраг Булатовић

Миодраг Булатовић
Миодраг Булатовић
	Миодраг Булатовић, 1969. године
Датум рођења	20. фебруар 1930.
Место рођења	Оклади, код Бијелог Поља; Краљевина Југославија
Датум смрти	15. март 1991. (61 год.)
Место смрти	Игало; СФР Југославија

Миодраг Булатовић (Оклади, код Бијелог Поља, 20. фебруар 1930 — Игало, 15. март 1991) био је српски писац и новинар. Важи за једног од наших најбољих романсијера и најпревођенијих писаца, иако је статус његове књижевности маргинализован.^[1]^[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Нередовно се школовао. Гимназију је завршио у Крушевцу 1950. године, а на Београдском универзитету је студирао психологију и књижевност.^[3] Неко време је радио као новинар. Током деведесетих година био је ангажован у Социјалистичкој партији Србије. У тренуцима распада Југославије бранио је становиште српског национализма.^[4]

Његови рани радови показују утицај народне поезије и књижевности. Булатовић је био под трајним утицајем Раблеа и Боша.^[1]

Сарађивао је са часописима и новинама: Летопис Матице српске, Наша стварност, Омладина, Студентски књижевни лист, Народни студент, Југословенски Црвени крст, Чачански глас, Политика, Борба и Побједа.

Његова слика света је морбидна, а ликови су карневалски, истовремено гротескни и трагични. У Булатовићем делима чести мотиви су зло, црни хумор, демонско и ђаво.^[2] Своје књиге је описивао као „опасне, папрене, слободарске”.^[5] Говорио је француски језик.^[6]

Освојио је НИН-ову награду за роман Људи са четири прста 1975. године.^[7]

По њему се зове библиотека у Раковици.

Изабрана дела[уреди | уреди извор]

Ђаволи долазе (1955)
Вук и звоно (1958)
Црвени петао лети према небу (1959) ^[8]
Херој на магарцу (1967)
Рат је био бољи (1969)
Људи са четири прста (1975)
Пети прст (1977)
Gullo Gullo (1983)
Тетовирање срца

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Perić, Sanja. „Poetika i načela Miodraga Bulatovića”. Aspekti identiteta i njihovo odlikovanje u srpskoj književnosti: 465.
^ ^а ^б Lazić, Nebojša J. (2019). „Pripitomljeni pakao ili topologija zla u prozi Miodraga Bulatovića” (PDF). Srpska književnost u evropskom kulturnom prostoru.
^ „Miodrag Bulatović – Plato” (на језику: српски). Приступљено 2020-04-08.
^ Reuters (1991-03-19). „Miodrag Bulatović; Novelist, 68”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-04-08.
^ Perić, Sanja. „Poetika i načela Miodraga Bulatovića”. Aspekti identiteta i njihovo odlikovanje u srpskoj književnosti: 483.
^ Miodrag Bulatovic, écrivain yougoslave (1963)
^ DanasOnline, Piše:. „Ninova nagrada Svetislavu Basari”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-04-08.
^ „Миодраг Булатовић”. НИН. Приступљено 28. 1. 2018.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[#1-1] а ^б Perić, Sanja. „Poetika i načela Miodraga Bulatovića”. Aspekti identiteta i njihovo odlikovanje u srpskoj književnosti: 465.

[#2-2] а ^б Lazić, Nebojša J. (2019). „Pripitomljeni pakao ili topologija zla u prozi Miodraga Bulatovića” (PDF). Srpska književnost u evropskom kulturnom prostoru.

[3] „Miodrag Bulatović – Plato” (на језику: српски). Приступљено 2020-04-08.

[4] Reuters (1991-03-19). „Miodrag Bulatović; Novelist, 68”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-04-08.

[5] Perić, Sanja. „Poetika i načela Miodraga Bulatovića”. Aspekti identiteta i njihovo odlikovanje u srpskoj književnosti: 483.

[6] Miodrag Bulatovic, écrivain yougoslave (1963)

[7] DanasOnline, Piše:. „Ninova nagrada Svetislavu Basari”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-04-08.

[8] „Миодраг Булатовић”. НИН. Приступљено 28. 1. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

п р у НИН-ова награда
1954—1975.	1954: Добрица Ћосић — Корени 1955: Мирко Божић — Неисплакани 1956: Оскар Давичо — Бетон и свици 1957: Александар Вучо — Мртве јавке 1958: Бранко Ћопић — Не тугуј бронзана стражо 1960: Радомир Константиновић — Излазак 1961: Добрица Ћосић — Деобе 1962: Мирослав Крлежа — Заставе 1963: Оскар Давичо — Глади 1964: Оскар Давичо — Тајне 1965: Ранко Маринковић — Киклоп 1966: Меша Селимовић — Дервиш и смрт 1967: Ерих Кош — Мреже 1968: Слободан Новак — Мириси, злато и тамјан 1969: Бора Ћосић — Улога моје породице у светској револуцији 1970: Борислав Пекић — Ходочашће Арсенија Његована 1971: Милош Црњански — Роман о Лондону 1972: Данило Киш — Пешчаник 1973: Михаило Лалић — Ратна срећа 1974: Јуре Франичевић Плочар — Вир 1975: Миодраг Булатовић — Људи са четири прста
1976—2000.	1976: Александар Тишма — Употреба човека 1977: Петко Војнић Пурчар — Дом све даљи 1978: Мирко Ковач — Врата од утробе 1979: Павле Угринов — Задат живот 1980: Слободан Селенић — Пријатељи 1981: Павао Павличић — Вечерњи акт 1982: Антоније Исаковић — Трен 2 1983: Драгослав Михаиловић — Чизмаши 1984: Милорад Павић — Хазарски речник 1985: Живојин Павловић — Зид смрти 1986: Видосав Стевановић — Тестамент 1987: Воја Чолановић — Зебња на расклапање 1988: Дубравка Угрешић — Форсирање романа ријеке 1989: Војислав Лубарда — Вазнесење 1990: Мирослав Јосић Вишњић — Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба 1991: Милисав Савић — Хлеб и страх 1992: Живојин Павловић — Лапот 1993: Радослав Петковић — Судбина и коментари 1994: Владимир Арсенијевић — У потпалубљу 1995: Светлана Велмар-Јанковић — Бездно 1996: Давид Албахари — Мамац 1997: Милован Данојлић — Ослободиоци и издајници 1998: Данило Николић — Фајронт у Гргетегу 1999: Максимилијан Еренрајх Остојић — Карактеристика 2000: Горан Петровић — Ситничарница „Код срећне руке”
2001—данас	2001: Зоран Ћирић — Хобо 2002: Младен Марков — Укоп оца 2003: Владан Матијевић — Писац издалека 2004: Владимир Тасић — Киша и хартија 2005: Миро Вуксановић — Семољ земља 2006: Светислав Басара — Успон и пад Паркинсонове болести 2007: Драган Великић — Руски прозор 2008: Владимир Пиштало — Тесла, портрет међу маскама 2009: Гроздана Олујић — Гласови у ветру 2010: Гордана Ћирјанић — Оно што одувек желиш 2011: Слободан Тишма — Бернардијева соба 2012: Александар Гаталица — Велики рат 2013: Горан Гоцић — Таи 2014: Филип Давид — Кућа сећања и заборава 2015: Драган Великић — Иследник 2016: Ивана Димић — Арзамас 2017: Дејан Атанацковић — Лузитанија 2018: Владимир Табашевић — Заблуда Светог Себастијана 2019: Саша Илић — Пас и контрабас 2020: Светислав Басара — Контраендорфин 2021: Милена Марковић — Деца

п р у Српска књижевност
Повезано	Српски језик Историја Србије Историја Косова и Метохије Историја Војводине Дубровачка република Српска канцеларија у Дубровнику Срби католици Историја Републике Српске Српска стара књижевност Мирослављево јеванђеље Повеља Кулина бана Србуља Српска поезија Српске епске народне пјесме Славистика
Средњовековна књижевност	Стефан Првовенчани Свети Сава Доментијан Теодосије Јаков Серски патријарх Јефрем патријарх Данило II Станислав Лесновски Милица Хребељановић Јефимија Јелена Лазаревић Стефан Лазаревић Константин Михаиловић Мартин Сегон Димитрије Кантакузин Пахомије Логофет Димитар Кратовски Владислав Граматик Јеромонах Макарије
Пре 19. века	Држић патријарх Пајсије I Гундулић Змајевић Бококоторска књижевност патријарх Арсеније III гроф Бранковић Стефановић Венцловић Козачински Василије Петровић Жефаровић Рајић Орфелин Јулинац Пишчевић Обрадовић Вићентије Ракић Зановић Зелић Везилић Милетић Мразовић Јанковић Вујић Стојковић Соларић Дошеновић
19. век	Мушицки Ненадовић Видаковић Вук Караџић Милутиновић Сарајлија Стерија Поповић Марковић Кодер Петар II Петровић Његош Суботић Игњатовић Стјепан Митров Љубиша Радичевић Јован Илић Милица Стојадиновић Српкиња Ненадовић Ђура Јакшић Марко Миљанов Јован Јовановић Змај Лаза Костић Трифковић Глишић Лаза Лазаревић Матавуљ Сремац Војислав Илић Веселиновић Ранковић Шантић Ћипико Домановић Ћоровић Станковић Кочић
20. век	Нушић Дучић Милан Ракић Секулић Скерлић Петковић Дис Пандуровић Ускоковић Вељко Петровић Винавер Бојић Андрић Црњански Настасијевић Мицић Растко Петровић Десанка Максимовић Матић Васиљев Десница Давичо Селимовић Михаило Лалић Ћопић Ћосић Попа Исаковић Медаковић Олујић Радовић Тишма Алечковић Констатиновић Раичковић Миодраг Павловић Павић Поповић Пекић Булатовић Иван В. Лалић Ћирилов Мика Антић Велмар Јанковић Жика Павловић Миљковић Киш Ерић Капор Шћепановић Јосић Вишњић Радуловић
Савремена књижевност	Драгослав Михаиловић Симовић Огњеновић Ршумовић Бећковић Давид Вуксановић Милисав Савић Зубац Данојлић Драшковић Ђого Вујчић Стевановић Витезовић Ного Албахари Душан Ковачевић Синиша Ковачевић Зоран Живковић Великић Басара Бајац Радослав Павловић Ленголд Пиштало Горан Петровић Матијевић Гаталица Србљановић Шајтинац Марковић
Књижевне награде	НИН-ова награда Андрићева награда Награда Кочићево перо Награда „Милош Црњански” Награда „Меша Селимовић” Награда „Бранко Ћопић” Награда „Исидора Секулић” Награда „Милица Стојадиновић Српкиња”