Миодраг Булатовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Миодраг Булатовић
Miodrag bulatovic.jpg
Датум рођења(1930-02-20)20. фебруар 1930.
Место рођењаОклади
 Краљевина Југославија
Датум смрти15. март 1991.(1991-03-15) (61 год.)
Место смртиИгало
 СФР Југославија

Миодраг Булатовић (Оклади, Бијело Поље, 20. фебруар 1930Игало, 15. март 1991) је био српски писац и новинар. Важи за једног од наших најбољих романсијера и најпревођенијих писаца, иако је статус његове књижевности маргинализован.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Нередовно се школовао. Гимназију је завршио у Крушевцу 1950. године, а на Беогадском универзитету је студирао психологију и књижевност.[3] Неко време је радио као новинар. Током деведесетих година био је ангажован у СПС-у. У тренуцима распада Југославије бранио је становиште српског национализма.[4]

Његовни рани радови показују утицај народне поезије и књижевности. Булатовић је био под трајним утицајем Раблеа и Боша.[5]

Његова слика света је морбидна, а ликови су карневалски, истовремено гротескни и трагични. У Булатовићем делима чести мотиви су зло, црни хумор, демонско и ђаво.[6] Своје књиге је описивао као "опасне, папрене, слободарске".[7]

Освојио је НИН- ова награда за роман Људи са четири прста 1975. године.[8]

По њему се зове библиотека у Раковици.

Изабрана дела[уреди | уреди извор]

  • Ђаволи долазе (1955)
  • Вук и звоно (1958)
  • Црвени петао лети према небу (1959) [9]
  • Херој на магарцу (1967)
  • Рат је био бољи (1969)
  • Људи са четири прста (1975)
  • Пети прст (1977)
  • Gullo Gullo (1983)
  • Тетовирање срца

Сарадња у часописима и новинама[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Perić, Sanja. „Poetika i načela Miodraga Bulatovića”. Aspekti identiteta i njihovo odlikovanje u srpskoj književnosti: 465. 
  2. ^ Lazić, Nebojša J. (2019). „Pripitomljeni pakao ili topologija zla u prozi Miodraga Bulatovića” (PDF). Srpska književnost u evropskom kulturnom prostoru. 
  3. ^ „Miodrag Bulatović – Plato” (на језику: српски). Приступљено 2020-04-08. 
  4. ^ Reuters (1991-03-19). „Miodrag Bulatovic; Novelist, 68”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-04-08. 
  5. ^ Perić, Sanja. „Poetika i načela Miodraga Bulatovića”. Aspekti identiteta i njihovo odlikovanje u srpskoj književnosti: 465. 
  6. ^ Lazić, Nebojša J. (2019). „Pripitomljeni pakao ili topologija zla u prozi Miodraga Bulatovića” (PDF). Srpska književnost u evropskom kulturnom prostoru. 
  7. ^ Perić, Sanja. „Poetika i načela Miodraga Bulatovića”. Aspekti identiteta i njihovo odlikovanje u srpskoj književnosti: 483. 
  8. ^ DanasOnline, Piše:. „Ninova nagrada Svetislavu Basari”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-04-08. 
  9. ^ „Миодраг Булатовић”. НИН. Приступљено 28. 1. 2018.