Миодраг Мија Станимировић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИЈА СТАНИМИРОВИЋ
Miodrag Stanimirovic Mija.jpg
Миодраг Станимировић Мија
Датум рођења(1919-08-19)19. август 1919.
Место рођењаНиш
 Краљевина Југославија
Датум смрти20. октобар 1943.(1943-10-20) (24 год.)
Место смртиБоровац, код Зајечара
 Србија
Професијаелектро механичар
Члан КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноосолободилачка борба
Народни херој од5. јула 1951.

Миодраг Мија Станимировић (Ниш , 19. август 1919Боровац, код Зајечара, 20. октобар 1943), елекртичарски радник, учесник Народноосолободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 19. августа 1919. године у Нишу. Потиче из сиромашне радничке породице. После завршене основне школе, уписао је гимназију, али је није завршио. У Железничкој радионици у Нишу је учио електричарски занат и дружио се са младим радницима, који су припадали револуционарном покрету. Мија је своју политичку активност касније проширио и међу средњошколском омладином у Нишу.

Године 1938. упознао се са чланом Покрајинског комитета КПЈ за Србију Филипом Кљајићем Фићом, народним херојем, који је тада дошао у Ниш. Исте године Мија је примљен у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије у Нишу, а убрзо потом је постао секретар СКОЈ-евске организације у железничкој радионици. Учествовао је у многим демонстрацијама, штрајковима и другим акцијама револуционарног покрета. Године 1940. се вратио са одслужења војног рока и примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије. После полицијске провале у партијску организацију у Нишу, и хапшења великог броја чланова, Мија је постављен за члана Месног комитета КПЈ за Ниш.

Споменик Мији Станимировићу у Нишу

За време Априлског рата, добровољно је ступио у војску и био заробљен после капитулације. Приликом транспорта заробљеника успео је да побегне и дошао у Београд. Ту је успео да се повеже са партијском организацијом и добио задатак да се врати у Ниш. По повратку изабран је за секретара Месног комитета и активно је радио на организовању устанка у Нишу и околини. Међу акцијама које је организовао и у којима је учествовао истичу се: извлачење пушака из немачких вагона на железничкој станици и пресретање немачког камиона у којем је заробљено милион динара. Једна од најзначајниијих Мијиних акција посебно се истиче бомбашки напад на хотел „Парк“ у Нишу, 2. августа 1941. године, коју је извео заједно са Александром Војиновићем, народним херојем. Ова акција, у којој је убијено око 30 припадника Вермахта, снажно је одјекнула у народу југоисточне Србије.

Средином октобра 1941. године Мија је напустио Ниш и отишао у Пасјачки партизански одред. Нешто касније, по директиви Партије, прешао је на политички рад у зајечарски округ. Ту је примио дужност секретара Окружног комитета КПЈ за Зајечар и добио надимак Душко. Активно је радио на организовању отпора окупатору, посебно после Прве непријатељске офанзиве и јењавања устанка. У једној борби с четницима у близини Зајечара био је рањен. Пошто је рањен у пределу кукова није могао да се креће без туђе помоћи извесно време је негован у кући Војислава Вељковића тадашњег деловође у с.Слатина код Књажевца. У погодно време организован је транспорт запрежним коњским колима у Ниш на даље лечење и опоравак. Новембра 1942. године, је извршена полицијска провала и он је ухапшен с још неколико другова, али је приликом спровођења у затвор успео да побегне.

Мија је погинуо 20. октобра 1943. године између села Заграђа и Боровца, када су делови Књажевачког четничког корпуса изненада напали Први батаљон Зајечарско-тимочког партизанског одреда.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]