Миодраг Нагорни

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Миодраг Нагорни
Nagorni.jpg
Миодраг Нагорни 2012, гостовање у Народној библиотеци "Десанка Максимовић" у Власотинцу
Датум рођења1932.
Место рођењаВласотинце
Краљевина СХС
Датум смрти2016.
Место смртиБеоград
Србија
Најважнија дела
Моји Власотинчани

Миодраг Нагорни (Власотинце, 1932Београд, 2016) био је истакнути сликар и графичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Миодраг Нагорни, истакнути сликар и графичар, рођен је 1932. године у Власотинцу.[1] До седме године живео је у Крушевици, где је његов отац био учитељ. У 14-тој години почео је да исказује интересовање за сликарство. Због негодовања родитеља да упише Уметничку школу, накратко је уписао Учитељску школу у Алексинцу, затим Текстилну школу у Лесковцу, коју је такође напустио и вратио се у родно Власотинце, где је почео да ради у комуналном одсеку општине. Без знања родитеља отишао је у Ниш и уписао Уметничку школу. По завршетку школе за примењену уметност у Нишу, уписао је Академију ликовних уметности у Београду, смер сликарство, у класи проф. Недељка Гвозденовића, где је дипломирао 1958. године. Ту је завршио специјални течај 1962. године. Специјализирао је потом графику у Ослу, у атељеу Ен Брејвик и код С. В. Хајтера у Паризу.

Од 1966. године члан је интернационалне групе графичара Ателиер Норд из Осла.[1] Радио је као професор на Академији уметности у Новом Саду. Остварио је преко 60 самосталних изложби, као и више од 130 колективних излагања широм земље и у иностранству. Био је учесник свих важних ликовних догађаја који су установљени шездесетих година на подручју СФР Југославије. Добитник је признања за графику и цртеж. Дела Миодрага Нагорног се налазе у многим музејским, уметничким и приватним колекцијама.

Умро је 28. септембра 2016. године у Београду.

Уметнички рад[уреди | уреди извор]

Читав поетски свет Нагорног концентрисан је на одгонетање мистерије рађања живота и загонетке природе – од космичког, микроскопског, праисконског, фосилног, пчелињег – до разних метаморфоза, звука и шума, капи животних сокова, кошнице као метафоре.

Формација облика, као и њихових детаља, на цртежима Миодрага Нагорног структурисана је по принципу фрактала, геометријских форми које поседују могућност безграничког разлагања на мање делове, а да притом остану приближно сличне структуре као целина од које потичу.[2] Ове безбројне модуларне јединице генеришу бесконачни ток енергије и граде динамичке системе, које Нагорни реализује супериорном извођачком перфекцијом изразито виталне линије у увек јасно израженог потеза.[2]

Завичајно одељење Народне библиотеке "Десанка Максимовић" у Власотинцу од 2013. године поседује легат Миодрага Нагорног. Њега сачињавају слике, графике, бакрорези и портрети Власотинчана.[3]

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

  • 1953. Власотинце, Галерија градске библиотеке (слике и цртежи)
  • 1958. Београд, Галерија Графички колектив (слике и цртежи)
  • 1959. Београд, Галерија Графички колектив (графике)
  • 1960. Никшић, Фоаје Народног позоришта (графике)
  • 1961. Београд, Галерија УЛУС-а, Теразије (цртежи)
  • Пожаревац, Народни музеј (слике и графике)
  • 1962. Београд, Галерија УЛУС-а, Теразије (цртежи)
  • Лесковац, Културни центар
  • 1963. Загреб, Кабинет графике ЈАЗУ (графике)
  • Сплит, Галерија умјетнина (цртежи и графике)
  • 1964. Београд, Салон Модерне галерије (цртежи и графике)
  • Љубљана, Местна галерија (графике)
  • 1965. Хамбург, Haus der Begegnung (слике, цртежи и графике)
  • Грац, Galerie 16
  • 1966. Беч, Internationale künstler klub (слике, цртежи и графике)
  • Изерлон, haus der Heimat (графике)
  • Линц , Galerie „A“ am Taübermarkt
  • Осло, Galerie Kunsterborbundet (графике)
  • 1967. Београд, Мала Галерија (цртежи и графике)
  • Приштина, Галерија Удружења уметника са Косова и Метохије (цртежи и графике)
  • Брисел, Galerie Altair (графике)
  • 1968. Ниш, Галерија савремене уметности (графике)
  • Минхен, Kleine Galerie (цртежи и графике)
  • Париз, Galerie et libraire (цртежи и графике)
  • Осло, U.K.S. darutsiling-kunsferforeing
  • 1970. Београд, Галерија дома омладине (слике)
  • Амстердам, Галерија Културног центра („Жива материја“ -цртежи)
  • 1972. Париз, Atelier Богољуба Ивковића
  • 1974. Београд, Салон Музеја савремене уметности (слике, цртежи и графике)
  • 1976. Ниш, Галерија савремене уметности (слике, цртежи и графике)
  • Београд, Галерија културног центра („Пчеле“)
  • Пожаревац, Галерија „Милена Павловић Барили“
  • 1977. Лесковац, Народни Музеј
  • Власотинце, Галерија Завичајног Музеја
  • Париз, Galerie Camille Renault
  • Љубљана, Мала Галерија
  • Београд, Галерија Графички колектив
  • Нови Сад, Мали ликовни салон
  • 1978. Загреб, Студио галерије Форум („Пчеле“)
  • Копар, Галерија Медуза
  • Њујорк, Југословенски центар за културу
  • 1979. Осијек, Галерија ликовне уметности
  • Сомбор, Галерија ликовне јесени
  • 1980. Марибор, Галерија „Rotovž“
  • Чачак , Дом културе
  • Крушевац, Уметничка галерија
  • 1981. Аранђеловац, Изложбени павиљон „Књаз Милош“ („Човек и бескрај“ – графике)
  • 1982. Прилеп, Дом културе „Марко Цепенков“
  • Власотинце, Галерија Завичајног Музеја
  • Земун, Музеј града Београда и Галерија дома ЈНА (слике и графике)
  • 1983. Загреб, Галерија Спектар (графике)
  • Ниш, Галерија Савремене ликовне уметности Ниш (слике и графике)
  • Београд, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“ (графике и цртежи)
  • 1994. Београд, Галерија „Сунце“, повод обележавања 40 година рада М. Нагорног
  • 2000. Пирот, Галерија „Чедомир Крстић“ (слике)
  • 2007. Пожаревац, Народни музеј (слике)
  • 2015. Власотинце, Галерија Народне библиотеке „Десанка Максимовић“ (слике)[4]


Награде (избор)[уреди | уреди извор]

  • 1962. Загреб, Откупна награда Кабинета графике ЈАЗУ на II Загребачкој изложби Југословенске графике,
  • Београд, Награда Златна игла на изложби УЛУС-а
  • 1964. Београд, Награда УЛУС-а за илустрације поезије на изложби „Златно перо“
  • 1967. Париз, Прва награда за графику на V Међународном бијеналу младих
  • 1969. Бања Лука, Награда на IV Јесењем салону
  • Рим, Сребрна медаља Академије за књижевност, науку и уметност „Tomassa Campanella“
  • 1971. Загреб, Награда Модерне галерије
  • Љубљана, Награда за цртеж на III Загребачкој изложби југословенског цртежа
  • Трст, Сребрна медаља са дипломом за графику Академије Sofianopolo на I Међународном бијеналу
  • 1973. Ечка, Награда за графику на XVIII изложби Уметничке колоније Ечка
  • 1975. Београд, Повеља УЛИС-а за допринос у развоју ликовне делатности
  • 1978. Битољ, Друга награда за графику на III Тријеналу југословенске графике
  • Париз, Награда за графику „Apimondije“ и Златна медаља са дипломом на Међународном конгресу апитерапије у Порторожу
  • Београд, Златна медаља за сликарство на изложби о пчеларству
  • 1979. Загреб, Награда за цтреж на VII изложби југословенског цртежа у Загребу
  • Власотинце, Награда града Власотинце и Повеља музеја града Власотинце
  • Аранђеловац, Плакета Југословенске смотре уметности „Мермер и звуци“
  • Битољ, Награда за графику на IV Тријеналу југословенске графике
  • 1984. Битољ, III награда за графику на V Тријеналу југословенске графике
  • 1987. Београд, Награда за цртеж УЛИС-а на изложби цртежа и ситне пластике
  • 1992. Ниш, Награда за сликарство на изложби ликовне колоније Сићево
  • 1999. Лесковац, Награда Grand Prix на IV Међународном бијеналу мале графике
  • 2001. Ужице, Награда Дијамантска игла на V Међународном графичком бијеналу Сува игла[4]


Списак радова[уреди | уреди извор]

  • Птица, лавиринт 1960, уље
  • Лептираста глава, 1961, уље
  • Фантастична птица, 1961, уље
  • Пегаз, 1962, уље
  • Сећање на Античку Грчку, 1962, уље
  • Сова, 1964, уље
  • Космичко кретање, 1964, уље
  • Празник предмета, 1963, енкаустика
  • Главе-спутници, 1962/63, енкаустика
  • Птица, време, 1963, енкаустика
  • Човек у лавиринту живота, 1965, енкаустика и песак
  • Расцветана материја 1967, бакрорез
  • Рађање материје I, 1968, бакропис
  • Рађање материје II, 1970, бакрорез
  • Сажимање материје, 1973, бакрорез
  • Пчела, 1976, бакропис/акватинта
  • Кугле које светлуцају, 1966, бакропис
  • Пчеле градитељи, 1975, бакропис/акватинта
  • Носталгичност живота
  • Свечаност рађања

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Нагорни, Миодраг. Миодраг Нагорни : изложба слика и графика, Галерија радничког универзитета "Пиво Караматијевић", Прибој на Лиму, 22. X - 5. XI 1987. године. Прибој: Раднички универзитет "Пиво Караматијевић". 
  2. 2,0 2,1 Нагорни, Миодраг. Миодраг Нагорни : Галерија Спектар, Загреб, Центар за културу Нови Загреб, 20.1 - 20.2.1983. Нови Загреб: Галерија Спектар. 
  3. ^ „Библиотека Власотинце”. Приступљено 17. 3. 2017. 
  4. 4,0 4,1 Нагорни, Миодраг. Миодраг Нагорни. Пожаревац: Галерија спомен збирка Миодрага Марковића. ISBN 9788684147105. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Нагорни, Миодраг. Миодраг Нагорни. Пожаревац: Галерија спомен збирка Миодрага Марковића. ISBN 9788684147105. 
  • Нагорни, Миодраг. Миодраг Нагорни : Галерија Спектар, Загреб, Центар за културу Нови Загреб, 20.1 - 20.2.1983. Нови Загреб: Галерија Спектар. 
  • Нагорни, Миодраг. Миодраг Нагорни : изложба слика и графика, Галерија радничког универзитета "Пиво Караматијевић", Прибој на Лиму, 22. X - 5. XI 1987. године. Прибој: Раднички универзитет "Пиво Караматијевић". 
  1. Миодраг Нагорни : графике : Мали ликовни салон од 10 - 20. новембра 1977. године
  2. Миодраг Нагорни : графике : Дом културе, Чачак, 1-15. 10. 1980
  3. Давидов, Динко : Стара српска графика : Галерија савремене ликовне уметности - Ниш, јуни 1990

Спољашње везе[уреди | уреди извор]