Миодраг Поповић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Миодраг Поповић
Miodrag Popović.JPG
Миодраг Поповић
Датум рођења (1920-10-16)16. октобар 1920.
Место рођења Попови, Црна Трава
 Краљевина СХС
Датум смрти2005.
Место смрти Београд
 Србија и Црна Гора

Миодраг Поповић (Попови, Црна Трава, 16. октобар 1920Београд, 2005) је српски био историчар књижевности, есејист, песник, приповедач, романописац и професор Универзитета у Београду.

Биографија[уреди]

Српска култура
Grb Nemanjica mini transparent.png
Живот и обичаји
Уметност
  • Архитектура
  • Књижевност
  • Сликарство
  • Графика
  • Вајарство
  • Фотографија
  • Музика
  • Позоришта
  • Кинематографија
  • Споменици
  • Културна добра
  • Светска баштина
  • Архиви
  • Библиотеке
  • Музеји
  • Дворци
  • Тврђаве
  • Манастири
  • Војничка гробља
  • Разно
  • Владари
  • Познати Срби
  • Пре рата припадао комунистичком покрету, као и његов брат Милентије Поповић. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, 1939. године. Студирао је на Медицинском факултету у Београду и дипломирао на Филозофском факултету 1951. године. Био је службеник Просветног одељења ИНО Београда, секретар и члан редакције часописа „Младост“ и новинар у Радио Београду. Ухапшен по ИБ-у 16. октобра 1949. и спроведен на Голи оток, потом у Рудник „Крека“, да би 1. марта 1950. био пуштен на слободу. Од октобра 1950. ради као библиотекар у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић. Потом је (од 1955) асистент на Филозофском факултету. Докторира 1957. с тезом „Ђура Јакшић до 1868. године“. Од 1958. је научни сарадник на Катедри за југословенску књижевност Филолошког факултета, па ванредни професор за предмет Југословенска књижевност (1964) и редовни професор Нове југословенске књижевности (1971). Пензионисан је 1. новембра 1980. године.

    Рад и дела[уреди]

    Његово капитално дело је Историја српске књижевности – романтизам I – III (1968—1972), у коме темељно анализира време и околности настанка значајних дела српске књижевности 19. века и истиче њихове вредности са данашњег становишта. На нов начин је протумачио и превредновао дело већине српских романтичара (Вук Караџић, Сима Милутиновић Сарајлија, Његош, Змај, Јакшић), док је неким писцима дао значајније место него што су га до тада у књижевности имали (Ђорђе Марковић Кодер, Прота Матеја Ненадовић, Стојан Новаковић). Са великим уважавањем написао је обимну монографију о Вуку Караџићу (1964) и критички писао о косовском миту, сматрајући да своје корене вуче из паганских обреда и да је свој завршни облик добио у време Првог српског устанка (Видовдан и часни крст, 1976). Ове књиге су за његова живота доживеле по три издања у великим тиражима.

    Поред студија и есеја, у часописима је објављивао песме, приповетке, путописе и сатиричну прозу.

    Монографије[уреди]

    • Вук Стефановић Караџић 1787-1864, Нолит, Београд, 1964,
    • Историја српске књижевности – романтизам I – III, Нолит, Београд, 19681972,
    • Романтизам I – III, друго скраћено и прерађено издање, Нолит, Београд, 1975,
    • Историја српске књижевности – романтизам I и II, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1985,

    Студије[уреди]

    • Једна песма и једна епоха, чланци и студије, Ново покољење, Београд, 1954,
    • Ђура Даничић, Нолит, Београд, 1959,
    • Трагање за трајним, књижевно-историјске студије, Нолит, Београд, 1959,
    • Ђура Јакшић, Просвета, Београд, 1961,
    • Видовдан и часни крст, огледи из њњижевне археологије, Слово љубве, Београд, 1976,
    • Огледи из књижевне археологије, 1977,
    • Заточеник памћења (ламент), 1981,
    • Јота (Срп духа нечастивог), Рад, Београд, 1981,
    • Памтивек (Српски рјечник Вука Ст. Караџића), 1983, 1985
    • Цетињски боник (о Његошу), 1984, 1986,
    • Познице (мемоарски есеји), Просвета, Београд, 1999.

    Роман[уреди]

    • За јатом, 1955.

    Награде[уреди]

    Литература[уреди]

    • Голуб Добрашиновић: Професор Миодраг Поповић, Завод за уџбенике и наставна средства и Филолошки факултет, Београд, 2000.
    • Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике, Београд, 2008.

    Спољашње везе[уреди]

    .