Пређи на садржај

Миомир Кецмановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Миомир Кецмановић
Миомир Кецмановић на Ролан Гаросу 2022.
Лични подаци
НадимакМиша
Датум рођења(1999-08-31)31. август 1999.(25 год.)
Место рођењаБеоград, Србија, СРЈ
Држављанство Србија
Висина1,83 m
Маса75 kg
ПребивалиштеБеоград, Србија
Информације о каријери
Проф. каријера2017–
ИграДесном руком; дворучни бекхенд
ТренерМиро Хрватин
Давид Налбандијан (2021–2022)[1][2][3]
Јохан Ортегрен (2022)[4]
Вејн Блек (2022–)[5]
Иван Цинкуш (2023–)[6]
Зарада4.866.267 $
АТП профилwww.atptour.com/en/players/miomir-kecmanovic/ki95/overview
Појединачно
Победе—порази112—109 (50,68% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири1 (2 челенџера, 3 фјучерса)
Изгубљена финала3
Најбољи пласманБр. 27 (16. јануар 2023)
Тренутни пласманБр. 47 (14.март 2024)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије4К (2022,2024)
Ролан Гарос3К (2022)
Вимблдон3К (2022)
ОП САД2К (2019, 2020, 2022)
Остали турнири
Олимпијске игре2К (2020)
Парови
Победе—порази20—32 (38,46% у главним жребовима АТП турнира)
Освојени турнири1 (1 фјучерс)
Изгубљена финала1
Најбољи пласманБр. 127 (24. април 2023)
Тренутни пласманБр. 216 (7. август 2023)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије2К (2021)
Ролан Гарос2К (2019, 2022)
Вимблдон
ОП САД3К (2019)
Екипна такмичења
Дејвис купПФ (2021)
Ажурирано: 7. август 2023.

Миомир Кецмановић (Београд, 31. август 1999) српски је тенисер. Дана 24. октобра 2022. Кецмановић је остварио најбољи пласман на АТП листи — 27. место. Освојио је омладински турнир Оранџ боул 2015. године као један од најмлађих победника у историји чувеног јуниорског турнира који се од 1947. године одржава на Флориди.[7] Кецмановић је такође био и најбољи јуниор света.[8]

До сада је у каријери освојио једну АТП титулу.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Миомир Кецмановић рођен је у 31. августа 1999. године у Београду, у породици чувених хирурга, проф. др Драгутина Кецмановића и доц. др Маје Павлов (обоје запослени у Клиничком центру Србије). Завршио је основну школу „Руђер Бошковић” у Београду и сада похађа онлајн наставу у Економској школи у Панчеву.

Овај млади српски тенисер почео је да игра тенис са само четири године и то у једном тениском кампу на Златибору, где га је одвео деда.[9] Као тенисер је веома брзо напредовао, освајајући значајне турнире у држави и иностранству. Најбољи је јуниор Србије.

Тениска каријера

[уреди | уреди извор]

Кецмановић је као тенисер почео професионално да се усавршава на Академији чувеног Ника Болитијерија (IMG Academy). Одласком на Флориду, млади српски тенисер је добио прилику да тренира у најбољим условима и са најбољим тениским стручњацима. Такође, имао је и привилегију да упозна, па чак и да размењује тениске ударце са многим познатим светским тенисерима. Већ по доласку на ову чувену тениску академију, сврстан је у елитну групу младих играча. Бригу о тениској каријери младог Кецмановића, преузела је његова тетка Тања Павлов, иначе психолог и физиотерапеут која му је велика подршка, уз то и тренер. Миомир Кецмановић је веома рано почео да осваја турнире у категоријама старијим од његовог годишта. У 2010. био је двоструки првак државе до 12 година, у Француској је постао светски првак за 1999. годиште. У 2011. поново је двоструки првак државе до 12 година и годину завршава као број 11. на европској листи до 14 година, а 1. јануара 2013. стиже на позицију број 1. На самом почетку 2013. играо је финале чувеног Тарба, затим је освојио пет трофеја у конкуренцији до 14 година. У марту 2014. почео је да игра ИТФ турнире. Већ на првом турниру за који је добио вајлд кард освојио је титулу, па за само два месеца у конкуренцији до 18 година нанизао шест финала и освојио пет титула, стигавши међу 120 најбољих на свету. Такмичарску 2015. је почео финалом у Костарики и Карсону, учествовао на свим гренд слем турнирима, одиграо полуфинале дубла у Мелбурну. На Моцарт фјучерсу 2015. у Београду одиграо је први профи меч и победом освојио први бод којим је ушао на АТП листу. Боје Србије бранио је и брани годинама у екипним и појединачним европским такмичењима до 12, 14 и 16 година.[7] Кецмановић игра десном руком (дворучни бекхенд), омиљена подлога му је тврда подлога, игра и сингл и дубл мечеве. На позив селектора Дејвис купа тима Србије Богдана Обрадовића, Миомир Кецмановић се прикључио тениској репрезентацији Србије која ће од 15. до 17. јула 2016. играти мечеве против Дејвис куп тима Велике Британије. Миомир Кецмановић постигао је изузетно запажен и значајан успех на овогодишњем јуниорском УС Опену (US Open), пласиравши се у финале овог такмичења у коме је изгубио од канадског играча Феликса Оже-Алијасима. Уласком у финале, остварио је највећи успех у досадашњој тениској каријери. У последњој недељи августа 2016. године, те уочи јуниорског УС Опена Миомир Кецмановић је дошао и до трофеја на турниру у Мериленду. Након освајања чувеног турнира „Orange Bowl”, ово је најзначајнија титула младог српског тенисера.

О освајању Оранџ боула, Миомир Кецмановић је за дневни лист Политика рекао:

Оранџ боул је за младе тенисере незванично светско првенство. По тениској скали одмах је иза четири гренд слема. Освојити га доказује да је тенисер један од најбољих на свету. Наравно, та титула доноси и одређену дозу самопоуздања, доказује да су сати тренинга и одрицања оправдани. Да је тенисер на добром путу. Дакле, сада могу да поставим себи више циљеве. Било је током године сјајних мечева, али овај финални на Оранџ боулу ће ми остати у трајном сећању. И мој противник и ја дали смо све од себе. Сви који су присуствовали тврдили су да је ово био један од најквалитетнијих мечева у дугој историји овог турнира[7]

Прву сениорску титулу у каријери освојио је на фјучерсу у Санрајзу, на Флориди, победом над Кристијаном Линделом из Шведске.[10]

Кецмановић је првобитно требало да игра против Новака Ђоковића на Аустралијан опену 2022 године. Због Ђоковићевих проблема са визом и статуса вакцинације против ЦОВИД-19, што је на крају довело до његове депортације, Кецмановић се уместо тога суочио са Салватореом Карусом који је унапређен на Ђоковићеву првобитну позицију као срећни губитник. Кецмановић је победио Каруза у низу сетова и пласирао се у други круг. Затим је победио Томија Пола у узастопним сетовима и Лоренца Сонега да би направио своју прву четврту рунду на Мајору, што је његов најбољи резултат на гренд слему. Изгубио је од 17. носиоца Гаела Монфиса у узастопним сетовима у четвртом колу. На Рио Опену 2022. стигао је до четвртфинала као квалификант победивши шестог носиоца Лоренца Сонега. Изгубио је од Франциска Черундола у другом узастопном мечу, а први пораз је био на претходном турниру, Отвореном првенству Аргентине 2022.На Индијан велсу, Кецмановић је стигао до другог четвртфинала Мастерс 1000 у каријери. Он је победио Лиама Броадија, 24. носиоца Марина Чилића, Ботица ван де Зандшулпа и 6. носиоца Матеа Беретинија, остваривши другу победу у Топ 10 у каријери. Изгубио је у четвртфиналу у три сета од коначног шампиона Тејлора Фрица. Следеће недеље на Отвореном првенству у Мајамију, Кецмановић је стигао до свог другог узастопног четвртфинала Мастерс 1000 и трећег у укупном поретку. Он је победио Џека Сока, 7. носиоца и 9. рангираног Феликса Оже-Алијасима за своју трећу победу у Топ 10, Себастијана Корду, и 11. носиоца Тејлора Фрица у реваншу четвртфинала Индијан Велса прошле недеље. Изгубио је од коначног шампиона Карлоса Алкараза у четвртфиналу у тај-брејку финалног сета. Кецмановић је овим резултатом везао високу позицију у каријери од 38.

Освојени јуниорски турнири
  • јуниорски турнир Eddie Herr International Championships, (2013) у конкуренцији до 14. година
  • јуниорски турнир у Гватемали (2013)
  • јуниорски турнир Orange Bowl (2015), у конкуренцији до 18. година
Важнији јуниорски успеси
  • финале јуниорског УС Опена (2016)

Прву АТП титулу је освојио 13. септембра 2020. године у Кицбилу, победом у финалу против Јаника Ханфмана из Немачке.[11]

АТП финала

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 4 (1:3)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (0:0)
АТП 250 (1:3)
Финала по подлози
Тврда (0:1)
Шљака (1:1)
Трава (0:1)
Финала по локацији
Отворено (1:3)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 29. јун 2019. Анталија, Турска Трава Италија Лоренцо Сонего 7:6(7:5), 6:7(5:7), 1:6
Победник 1. 13. септембар 2020. Кицбил, Аустрија Шљака Њемачка Јаник Ханфман 6:4, 6:4
Финалиста 2. 19. фебруар 2023. Делреј Бич, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Тејлор Фриц 0:6, 7:5, 2:6
Финалиста 3. 9. април 2023. Каскаис, Португал Шљака Норвешка Каспер Руд 2:6, 6:7(3:7)

Парови: 2 (1:1)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (0:0)
АТП 250 (1:1)
Финала по подлози
Тврда (1:0)
Шљака (0:1)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (1:1)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 7. август 2022. Лос Кабос, Мексико Тврда Сједињене Америчке Државе Вилијам Блумберг Јужноафричка Република Равен Класен
Бразил Марсело Мело
6:0, 6:1
Финалиста 1. 9. април 2023. Каскаис, Португал Шљака Србија Никола Ћаћић Белгија Сандер Жиле
Белгија Јоран Влиген
3:6, 4:6

Финала јуниорских Гренд слем турнира

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 1 (0:1)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 11. септембар 2016. Отворено првенство САД Тврда Канада Феликс Оже-Алијасим 3:6, 0:6

Финала АТП челенџера и ИТФ фјучерса

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 8 (5:3)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Челенџери (2:1)
Фјучерси (3:2)
Финала по подлози
Тврда (2:1)
Шљака (3:2)
Трава (0:0)
Тепих (0:0)
Финала по локацији
Отворено (5:3)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат Извор
Финалиста 1. 24. април 2016. Оринџ Парк, САД, F14 Шљака Канада Денис Шаповалов 5:7, 6:2, 6:7(6:8) [12]
Победник 1. 22. јануар 2017. Санрајз, САД, F4 Шљака Шведска Кристијан Линдел 6:2, 6:2 [13]
Победник 2. 28. мај 2017. Анталија, Турска, F20 Шљака Италија Алесандро Петроне 6:0, 6:4 [14]
Финалиста 2. 4. јун 2017. Анталија, Турска, F21 Шљака Белгија Жилијен Кањина 3:6, 4:6 [15]
Победник 3. 25. јун 2017. Авр, Белгија, F1 Шљака Белгија Кристофер Хејман 6:4, 3:6, 6:2 [16]
Победник 4. 29. октобар 2017. Суџоу, Кина Тврда Молдавија Раду Албот 6:4, 6:4 [17]
Финалиста 3. 28. октобар 2018. Љуџоу, Кина Тврда Молдавија Раду Албот 2:6, 6:4, 3:6 [18]
Победник 5. 4. новембар 2018. Шенџен, Кина Тврда Словенија Блаж Кавчич 6:2, 2:6, 6:3 [19]

Парови: 2 (1:1)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Челенџери (0:0)
Фјучерси (1:1)
Финала по подлози
Тврда (0:0)
Шљака (1:1)
Трава (0:0)
Тепих (0:0)
Финала по локацији
Отворено (1:1)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 1. мај 2016. Виро Бич, САД, F15 Шљака Њемачка Јонас Литјен Сједињене Америчке Државе Дејтон Богман
Сједињене Америчке Државе Андерсон Рид
6:1, 5:7, [10:8]
Финалиста 1. 8. мај 2016. Тампа, САД, F16 Шљака Њемачка Јонас Литјен Еквадор Гонзало Ескобар
Еквадор Роберто Кироз
4:6, 6:7(4:7)

Учинак на турнирима у појединачној конкуренцији

[уреди | уреди извор]
Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру
Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама изгубио у првом колу
изгубио у другом колу изгубио у трећем колу
изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир
Година 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. О/И Поб:пор %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије Н КВ1 0 / 5 4:5 44%
Француска Ролан Гарос Н КВ2 0 / 5 4:5 44%
Уједињено Краљевство Вимблдон Н КВ1 НО 0 / 4 4:4 50%
Сједињене Америчке Државе ОП САД Н КВ2 0 / 4 3:4 43%
Поб:пор на г. с. 0:0 0:0 3:4 1:3 3:4 8:4 0:3 0 / 18 15:18 45%
Репрезентација
Олимпијске игре НО 2K НО 0 / 1 1:1 50%
Дејвис куп Н Н Н НО ПФ ГФ 0 / 2 1:3 25%
Поб:пор 0:0 0:0 0:0 0:0 1:2 1:2 0:0 0 / 3 2:4 33%
АТП Мастерс 1000 серија
Сједињене Америчке Државе Индијан Велс Н Н ЧФ НО ЧФ 0 / 4 7:4 64%
Сједињене Америчке Државе Мајами КВ2 НО ЧФ 0 / 5 7:5 58%
Монако Монте Карло Н Н КВ1 НО Н 0 / 2 0:2 0%
Шпанија Мадрид Н Н Н НО 0 / 3 1:3 25%
Италија Рим Н Н КВ2 0 / 4 0:4 0%
Канада Канада Н Н Н НО 0 / 2 0:2 0%
Сједињене Америчке Државе Синсинати Н Н Н 0 / 3 3:3 50%
Кина Шангај Н Н НО 0 / 1 0:1 0%
Француска Париз Н Н КВ1 0 / 3 1:3 25%
Поб:пор на м. т. 0:0 0:1 6:4 1:2 1:8 10:7 1:5 0 / 27 19:27 41%
Пласман на крају године 207 131 59 44 69 29 4.866.267 $

Победе над топ 10 тенисерима

[уреди | уреди извор]

Кецмановић има однос победа и пораза 3:16 (15,8%) против тенисера који су у време одигравања меча били рангирани међу првих 10 на АТП листи.[20]

Сезона 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. Укупно
Победе 0 0 1 0 0 2 0 3
# Играч Позиција Турнир Подлога Коло Резултат Позиција Кецмановића
2019.
1. Њемачка Александар Зверев Бр. 6 Синсинати, САД Тврда 6:7(4:7), 6:2, 6:4 Бр. 58
2022.
2. Италија Матео Беретини Бр. 6 Индијан Велс, САД Тврда 6:3, 6:7(5:7), 6:4 Бр. 61
3. Канада Феликс Оже-Алијасим Бр. 9 Мајами, САД Тврда 6:4, 6:2 Бр. 48

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Nalbandijan: Želim da pomognem Miomiru da bude još bolji igrač”. b92. 24. 2. 2021. Приступљено 28. 3. 2021. 
  2. ^ „Kecmanovic Adds A New Team Member: David Nalbandian”. ATP Tour. 23. 2. 2021. Приступљено 28. 3. 2021. 
  3. ^ „Neočekivani obrt – Kecmanović se rastao sa čuvenim trenerom”. Meridian sport. 29. 12. 2022. Приступљено 10. 8. 2023. 
  4. ^ „Kecmanović: S kim god da igram, biću super spreman”. b92.net. 20. 4. 2022. Приступљено 24. 6. 2022. 
  5. ^ „Miomir Kecmanovic – profile”. ATP Tour. 24. 10. 2022. Архивирано из оригинала 27. 10. 2022. г. Приступљено 17. 12. 2022. 
  6. ^ „Kecmanović ima novog trenera, zbog njega je “ostavio” Čilića”. Meridian sport. 16. 2. 2023. Приступљено 10. 8. 2023. 
  7. ^ а б в Милетић, Н. (14. 12. 2015). „Миомир Кецмановић најмлађи победник Оранџ боула”. Политика. Приступљено 15. 7. 2016. 
  8. ^ „Миомир Кецмановић: Најбољи јуниор света”. РТС. Приступљено 22. 11. 2016. 
  9. ^ Кецман, З. (20. 3. 2014). „Још један српски тениски бисер: Миомир Кецмановић”. 24 сата. Архивирано из оригинала 14. 10. 2016. г. Приступљено 15. 7. 2016. 
  10. ^ „Prva profi titula za Miomira Kecmanovića”. b92. 22. 1. 2017. Приступљено 24. 1. 2017. 
  11. ^ „Prva titula u karijeri za Kecmanovića!”. b92. 13. 9. 2020. Приступљено 13. 9. 2020. 
  12. ^ „Kecmanović u finalu i bori se za prvi profi pehar”. Blic sport. 23. 4. 2016. Приступљено 12. 6. 2017. 
  13. ^ „KAKAV PODVIG Miomir Kecmanović sa 17 godina osvojio prvi profesionalni turnir!”. Blic sport. 22. 1. 2017. Приступљено 12. 6. 2017. 
  14. ^ „POKORENA ANTALIJA Kecmanoviću druga profi titula u karijeri”. Blic sport. 28. 5. 2017. Приступљено 12. 6. 2017. 
  15. ^ „ITF ANTALIJA Kecmanović poklekao u finalu”. Blic sport. 4. 6. 2017. Приступљено 12. 6. 2017. 
  16. ^ „HVATANJE ZALETA ZA ELITU Kecmanoviću titula u Belgiji”. Blic sport. 25. 6. 2017. Приступљено 3. 7. 2017. 
  17. ^ „NA PUTU SLAVE Prva titula za Noletovog naslednika”. Blic sport. 29. 10. 2017. Приступљено 13. 11. 2017. 
  18. ^ „Maratonac Kecmanović posle velike borbe izgubio finale u Kini”. Blic sport. 28. 10. 2018. Приступљено 31. 10. 2018. 
  19. ^ „UZEO TITULU U NEDELJU, A NIJE NOVAK Kecmanović stigao do trofeja u Šenženu /FOTO/”. Blic sport. 4. 11. 2018. Приступљено 6. 12. 2018. 
  20. ^ „Miomir Kecmanovic – ATP Win/Loss”. ATP Tour. Приступљено 10. 8. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]