Миопатија

С Википедије, слободне енциклопедије
Миопатија
Mitochondrial myopathy crystalline inclusions.jpg
Митохондријална миопатија са инклузионим телашцима
Специјалностиреуматологија

Миопатија jе болест мишићног ткива у којој мишићна влакна не функционишу правилно, односно мање ефикасно него што би физиолошки требало. То се може догодити када се мишићи не развијају правилно, када су оштећени или када немају важне компоненте.

Мишићи обично раде контракцијом, што значи да су краћи. Нормалан мишић састоји се од протеина и других структурних компоненти које се координирано крећу контрактирајући мишиће. Када је било која од ових компоненти неисправна, то може изазвати миопатију.

Постоји низ различитих узрока мишићне болести, па сходно томе постоји и низ различитих миопатија. Свака од различитих миопатија има своје специфично име, узроке, скуп дијагностичких тестова, предвиђену прогнозу и лечење. Очекује се да ће се неке миопатије временом погоршати, док су неке релативно стабилне. Неколико облика миопатија је наследне, а многе су стечене током живота.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Миопатија није честа болест. Болести мишића дефинитивно могу смањити квалитет живота. Међутим, многи појединци којима је дијагностицикована миопатија могу одржати продуктиван живот, укључујући одржавање задовољавајућег запослења и уживање у срећном породичном и друштвеном животу.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Уопштено, миопатија изазива слабост мишића. Најчешћи образац слабости описан је као проксимална слабост. То значи да су мишићи надлактица и натколеница ослабљени, што нерушује функцију мишића руку или ногу.Понекад миопатија слаби функцију респираторних мишића (мишиће који контролишу дисање).

Друге карактеристике миопатије укључују умор, недостатак енергије и погоршање мишићне слабости током дана или прогресивну слабост при напору.

Код пацијената који годинама имају миопатију, почиње да се развија атрофија мишића, коју карактерише млитавост и редукцију мишића, што још више слаби мишићну снагу.

Миопатију су често повезана са абнормалним обликом костију, зато што слабост мишића спречава кости да задрже нормалан облик.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Генерално, дијагноза миопатија је тешка, а њеним утврђивањем се баве неуролог или реуматолога, индивидуално и удружено, зависности од тога који су симптома најистакнутији.

Дијагностичко тестирање укључује:

Узимање детаљне личне и прородичне историје болести
Пажљиву физичку процену'

Ова процена укључујући испитивање стања и функција: коже, рефлекса, мишићне снаге, равнотеже и осећаја

Медицинске тестове

у зависности од историје болести и налаза након физичког прегледа.

  • крвне претраге, као што је комплетна количина крви (ЦБЦ) и електролита., брзину седиментације еритроцита (ЕСР)
  • антинуклеарна антитело (АНА), које мере упалу.
  • креатин киназа у крви, којом се може проценити разградња мишића.
  • тестови штитне жлезде и метаболички и ендокрини тестови.
  • електромиографија (ЕМГ) је електрични тест који процјењује функцију мишића помоћу игала које откривају неколико карактеристика мишићне структуре и кретања.
  • високоспецијализовани тестови, као што су биопсија мишића и генетско тестирање, који могу помоћи у дијагностиковању одређених врста миопатије.

Врсте[уреди | уреди извор]

Подела миопатија према МКБ 10[уреди | уреди извор]

G71

Примарни поремећаји мишића (Disordines musculorum primarii)

G71.0

Дистрофија мишића (Dystrophia musculorum)

G71.1

Поремећаји изражени спорим отпуштањем мишића (Disordines myotonici)

G71.2

Наследна мишићна болест (Myopathia congenita)

G71.3

Митохондријска мишићна болест која није другде класификована (Myopathia mitochoodrialis, non alibi classificata)

G71.8

Други примарни поремећаји мишића (Disordines musculorum primarii alii)

G71.9

Примарни мишићни поремећај, неозначен (Disordo musculorum primarius, non specificatus)

G72

Друге миопатије - болести мишића (Myopathiae aliae)

G72.0

Миопатија изазвана лековима (Myopathia medicamentosa)

G72.1

Миопатија изазвана акохолом (Myopathia alcoholica)

G72.2

Друге миопатије узроковане токсинима (Myopathia propter factores toxicos alia)

G72.3

Повремена одузетост (Рaralysis periodica)

G72.4

Инфламаторна миопатија која није класификована на другом месту (Myopathia inflammatoria non alibi classificata)

72.8

Друге неозначене миопатије (Myopathiae specificatae, aliae)

G72.9

Миотонија, неозначена (Myopathia, non specificata)

G73

Болести мишићно - нервне спојнице и мишића у болестима класификованим на другом месту (Disordines connexio myoneurales et musculorum in morbis alibi classificatis)

G73.0

Синдроми миастеније код ендокриних болести (Syndromata myasthenicum in morbis endocrinis)

G73.1

Еатон-Ламбертов синдром (Syndroma Lambert-Eaton)

G73.2

Синдроми миастеније код тумора (Syndromata myasthenicum ad neoplasma)

G73.3

Синдроми миастеније у другим болестима класификованих на другом месту (Syndromata myasthenicum in morbis aliis alibi classificatis)

G73.4

Миопатија у заразним и паразитарним болестима класификованих на другом месту (Myopathia in morbis infectivis et parasitaris alibi classificatis)

G73.5

Миопатија у ендокриним болестима (Myopathia in morbis endocrinis)

G73.6

Миопатија у метаболичким болестима (Myopathia in morbis metabolicis)

G73.7

Миопатија у другим болести класификованих на другом месту (Myopathia in morbis aliis alibi classificatis)

Урођене миопатије[уреди | уреди извор]

Урођена миопатија означава миопатију са којом се особа рађа. Верује се да су многи од ових услова наслеђени или да се генетски преносе преко одређених чланова породица. И док симптоми урођене миопатије често почињу у врло младој доби, то није увек случај. Понекад наследна медицинска болест не почиње са симптоме све док особа није тинејџер или чак одрасла особа.

Уобичајено наслеђене миопатије укључују :

Најчешћи облици урођених миопатија
Назив Карактеристике Слика
Миотубуларна миопатија Наслеђује аутосомно или везана за Х хромозом. Чешћа, аутосомна верзија, изазива благу слабост и хипотензију код оба пола.

За хромозом Х-везана верзија утиче на мушкарце и доводи до озбиљне слабости скелетних мишића и хипотензије, слабости мишића лица, поремећаја гутања и слабости респираторних мишића са респираторном инсуфицијенцијом.

Centronuclear myotubular myopathy.JPEG
Немалинска миопатија Узрокована је немалинским телашцима.

Може бити аутосомно доминантна или рецесивна и резултат је различитих мутација на различитим хромозомима.

Код новорођенчета може бити тешка, умерена или блага.

  • Пацијенти погођени тешким обликом болести имају слабост респираторних мишића и респираторну инсуфицијенцију.
  • Умерено изражена болест доводи до прогресивног слабљења мишића лица, врата, трупа и стопала, али очекивани животни век може бити скоро нормалан.
  • Благ облик болест не напредује, па је очекивани животни век нормалан.
Biopsy nemaline myopathy gomori.jpg
Централна нуклеарна миопатија Наслеђена аутосомно доминантно.

Већина пацијената развија хипотонију и благу слабост проксималних мишића још као новорођенчад, док многи имају слабост мишића лица.

Мишићна слабост не напредује и очекивани животни век је нормалан.

Пацијенти су у повећаном ризику од развоја малигне хипертермије (ген повезан са централном нуклеарном миопатијом такође је повезан са повећаном осетљивошћу на малигну хипертермију).

Central Core Myopathy.JPEG
Урођена диспропорција одређених врста влакана Урођена диспропорција типова влакана је наследна болест, али образац наслеђивања није у потпуности разјашњен. Хипотензију лица, врата, трупа и удова често прате скелетне абнормалности и дисморфне карактеристике. Већина оболеле деце се временом побољшава, али мали проценат развија респираторну инсуфицијенцију.
Fasertypendysproportion.jpg
Мултинуклеарна миопатија Ова вишеједрена миопатија је обично аутосомно рецесивна, али може бити и аутосомно доминантна.

Деца обично показују проксималну слабост, али нека касније развију и општу мишићну слабост.

Напредовање болести је веома различито.

Multi-Core-Myopathy NADH.jpg

Стечене миопатије[уреди | уреди извор]

Миопатија може бити узрокована и разним болестима које изазивају бројне физичке проблеме осим проблема са контракцијом мишића. Најчешће стечене миопатије укључују:

Најчешћи облици стечених миопатија
Назив Карактеристике Слика
Инфламаторна/аутоимуна миопатија Овај облик настаје када тело нападне само себе, изазивајући дегенерацију мишића или ометајући функцију мишића. Постоји и група миопата коју карактерише упала у мишићима или структурама у њиховој околини.

Нека од ових стања укључују полимиозитис, дерматомиозитис, саркоидозу, лупус и реуматоидни артритис.

Токсична миопатија Настаје када токсин, лекови уђу у структуру или наруше функцији мишића.
Ендокрина миопатија Настаје када хормонски поремећај омета функцију мишића.

Најчешћи узроци укључују проблеме са штитном жлездом или надбубрежним жлездама.

Инфективна миопатија Настаје када инфекција спречи правилно функционирање мишића.
Мијопатија због дисбаланса електролита Изазива је низак или висок нивокалијума, који може ометати функцију мишића.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Уопштено, очекује се да ће се конгенитална миопатија временом погоршати или стабилизовати и обично се не очекује побољшање. Код урођених миопатија, као што су заразне, метаболичке или токсичне миопатије, могу се побољшати када се узрок миопатије добро контролише.

Како су неке миопатије наследне постоји могућност да се код неких вод пацијентових сестара, нећака, или друге родбине развије миопатија. Важно је да породица пацијента буде свесна његовог стања, јер им рана дијагноза може помоћи у раном лечењу и подршци.

Неке од миопатија које се не сматрају урођеним или наследним могу и даље имати тенденцију да се јављају у породицама, па поједине породица могу имати повећан ризик ако неки од чланова имају миопатију за коју се не зна да је наследна.

Терапија[уреди | уреди извор]

Не постоје ефикасни третмани који могу регенерисати или излечити болесникове мишиће како би излечили миопатију. Када постоји неки разлог за идентификацију, као што је ендокрини проблем, исправљање узрока може побољшати симптоме миопатије или барем спречити њено погоршање.

Често је респираторни систем кључна компонента напредне миопатије, па се у терапији функција дисање мора безбедно одржавати.

Извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашња веза[уреди | уреди извор]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).