Миралем Пјанић

Миралем Пјанић
Миралем Пјанић
	Пјанић са Босном и Херцеговином 2015. године
Лични подаци
Пуно име	Миралем Пјанић
Датум рођења	2. април 1990. (36 год.)
Место рођења	Тузла, СФР Југославија
Висина	1,78 м
Позиција	везни играч
Сениорска каријера*
Године	Клуб
2007–2008; 2008–2011; 2011–2016; 2016–2020; 2020–2022; 2021–2022; 2022—2024; 2024–2025	Мец; Олимпик Лион; Рома; Јувентус; Барселона; →Бешикташ; Шарџ; ЦСКА
Репрезентативна каријера**
2006; 2006–2007; 2008–2024	Луксембург У17; Луксембург У19; Босна и Херцеговина
	* Датум актуелизовања: 9. септембар 2024.; ** Датум актуелизовања: 7. мај 2024.

Миралем Пјанић (Тузла, 2. април 1990) бивши је професионални босанскохерцеговачки фудбалер и репрезентативац. Играо је на средини терена.

Клупска каријера

Почеци

Фудбалску каријеру почео је у омладинском погону клуба Шифланж 95 из Луксембурга. Године 2004. прелази у омладински погон француског Меца, за који је 2007. године потписао свој први професионални уговор.

Мец

У француској првој лиги дебитовао је 17. августа 2007. године на утакмици Мец — ПСЖ. Већ после треће одигране утакмице у којој је ушао са клупе, указује му се пуно поверење и тако постаје стандардан играч. Својим сјајним наступима почео је да привлачи пажњу великих европских клубова, па убрзо прелази у Олимпик Лион.

Олимпик Лион

Дана 6. јуна 2008. године за 8 милиона евра прелази у Лион. Први гол за Лион постигао је у утакмици квалификација за Лигу шампиона против Андерлехта у победи од 5-1. Неколико сати касније само постиже свој први гол за Лион у првој лиги Француске на утакмици против Оксера. Сигурно један од најважнијих голова у његовој каријери је на Сантијаго Бернабеу против Реала, када је постигао изједначујући гол за 1-1, тај резултат је био довољан за пролаз Лиона у четвртфинале Лиге шампиона.

Рома

Дана 31. августа 2011. године, Пjaнић је потписао четворогодишњи уговор са италијанским клубом Рома, уз обештећење од 11 милиона евра. Свој први гол за Рому постигао је на утакмици против Лечеа. Пјанић је сезону 2012/13. углавном почињао на клупи за резервне играче. Добио је прилику у „Дербију престонице” (Derby della Capitale) и постигао гол. Након те утакмице почео је редовно да игра, постигавши још један гол у победи од 2-0 над Торином, као и један у Купу Италије против Аталанте. У сезони 2013/14, под вођством новог тренера Роме Рудија Гарсије, био је стандардни првотимац у везном реду (у формацији 4–3–3) и одиграо кључну улогу у остваривању рекорда тима у Серији А – десет победа у првих десет утакмица сезоне.^[1] Пјанић је у сезони 2013/14. Серије А постигао 6 голова и уписао 6 асистенција. Дана 25. априла 2014. године постигао је први гол у победи Роме од 2-0 над Миланом; тај погодак је био плод сјајног индивидуалног потеза, јер је Пјанић предриблао Сулија Мунтарија, Рикарда Монтолива и Адила Рамија пре него што је сместио лопту у мрежу.^[2] Дана 11. маја 2014. године, Пјанић је потписао нови уговор који важи до 30. јуна 2018. године. Током пријатељског турнира у Денверу у јулу, постигао је гол ударцем са своје половине терена, али је Рома изгубила од Манчестер јунајтеда резултатом 3-2. У сезони 2014/15. почео је да важи за звезду у успону италијанског фудбала, постигавши 5 голова уз 10 асистенција. У сезони 2015/16. Пјанић се истакао као један од најбољих извођача слободних удараца на свету; постигао је фантастичан гол против Јувентуса 30. августа, као и неколико других погодака, укључујући и онај у Лиги шампиона против Бајер Леверкузена. До јануарске паузе постигао је 7 голова и уписао 5 асистенција, а у медијима се помињао као могуће појачање Барселоне и Реал Мадрида током зимског прелазног рока. Пред крај сезоне појавиле су се гласине о могућем одласку Пјанића из Роме, с обзиром на то да се доводио у везу са Јувентусом. Сезону је завршио са десет голова у првенству, односно 12 у свим такмичењима, а другу годину заредом био је и најбољи асистент Серије А – са 12 асистенција, колико је имао и Пол Погба из Јувентуса.^[3]

Јувентус

Дана 13. јуна 2016. године, Пјанић је прешао у Јувентус потписавши петогодишњи уговор вредан 32 милиона евра, чиме је окончао петогодишњи боравак у Роми. За нову сезону одабрао је дрес са бројем 5. Дана 10. септембра, Пјанић је постигао гол на свом дебију у победи над Сасуолом од 3-1 на домаћем терену. Након освајања Купа Италије и Серије А у својој првој сезони, измакла му је потенцијална „трипла круна” након пораза у финалу Лиге шампиона од Реал Мадрида.^[4] Пјанићева друга сезона у Јувентусу почела је поразом од Лација резултатом 2-3 у италијанском Суперкупу 2017. године. Први гол у сезони постигао је у градском дербију против Торина 23. септембра 2017; Јувентус је тај меч добио са 4-0. Дана 28. фебруара, Пјанић је постигао одлучујући гол из једанаестерца против Аталанте и тако одвео Јувентус у финале Купа Италије 2018. године. Јувентус је освојио то финале, а Пјанић је допринео победи уписавши асистенцију код једног од голова у убедљивом тријумфу над Миланом 9. маја 2018. Четири дана касније, Пјанић је поново постао шампион Серије А након утакмице против свог бившег клуба Роме, чиме је обезбедио другу „дуплу круну” у две сезоне. У последњој утакмици сезоне, одиграној 19. маја, постигао је свој пети лигашки гол из свог препознатљивог слободног ударца, чиме је потврдио победу Јувентуса од 2-1 на домаћем терену против Вероне.^[5] На почетку своје треће сезоне у клубу, Пјанић је потписао нови петогодишњи уговор. Први гол у сезони постигао је 25. августа 2018. године у победи над Лацијом од 2-0 на домаћем терену. Дана 19. септембра, у својој првој утакмици у Лиги шампиона те сезоне, Пјанић је помогао свом тиму да дође до победе тако што је реализовао два једанаестерца против Валенсије у мечу који је завршен резултатом 2-0. Дана 6. октобра, на утакмици против Удинезеа, забележио је свој стоти наступ за Јувентус.^[6] Дана 21. септембра 2019. године, Пјанић је победио у својој стотој утакмици у дресу Јувентуса у свим такмичењима, у победи од 2-1 на домаћем терену против Вероне у Серији А. Дана 26. јула 2020. освојио је своју четврту титулу првака са клубом, након победе од 2:0 над Сампдоријом код куће.^[7] Последњи наступ за клуб уписао је 7. августа, у победи од 2-1 на домаћем терену против свог бившег клуба Лиона, у реванш утакмици осмине финала Лиге шампиона; међутим, упркос победи, тај резултат је значио елиминацију Јувентуса из такмичења због правила гола у гостима, након укупног резултата 2-2.^[8]

Репрезентација

Луксембург

Пјанић је 2006. године играо за репрезентацију Луксембурга до 17 година на Европском првенству у фудбалу до 17 година, где је Луксембург као домаћин аутоматски учествовао. Постигао је једини гол за Луксембург на првенству, против Шпаније. Исте године постигао је 4 гола против Белгије на утакмици која се завршила резултатом 5-5.

Босна и Херцеговина

За Босну и Херцеговину је дебитовао 20. октобра 2008. године у Зеници на пријатељској утакмици против Бугарске. Први гол за репрезентацију постигао је 3. марта 2010. године на Кошеву на пријатељској утакмици против репрезентације Гане, када је у 65. минуту постигао гол за победу од 2-1.

Од репрезентације се опростио 4. маја 2024. године.^[9]

Највећи успеси

Мец

Друга лига Француске (1) : 2006/07.

Јувентус

Првенство Италије (4) : 2016/17, 2017/18, 2018/19, 2019/20.
Куп Италије (2) : 2016/17, 2017/18.
Суперкуп Италије (1): 2018.
Лига шампиона : финале 2016/17.

Референце

^ „Roma win opening 10 matches to set Serie A record”. BBC Sport. 1. 11. 2013. Приступљено 6. 7. 2017.
^ „Roma 2-0 AC Milan: Pjanic & Gervinho end Rossoneri's run to keep title dream alive”. Sports.yahoo.com. 25. 4. 2014. Архивирано из оригинала 11. 8. 2016. г. Приступљено 6. 7. 2017.
^ „Italian Serie A Statistics -ESPN FC”. ESPN FC. Приступљено 16. 10. 2015.
^ Glendenning, Barry (3. 6. 2017). „Real Madrid retain Champions League after 4-1 win over Juventus – as it happened”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 6. 6. 2017.
^ „Juventus-Verona 2-1: Pjanic e Rugani in gol nel giorno dell'addio di Buffon e della festa scudetto”. repubblica.it (на језику: италијански). 19. 5. 2018. Приступљено 19. 5. 2018.
^ „Pjanić odigrao jubilarni 100. meč za Juventus”. bih.ba (на језику: бошњачки). 6. 10. 2018. Приступљено 7. 10. 2018.
^ „Juventus deveti put uzastopno prvak Italije, Pjaniću četvrti Scudetto”. Klix.ba (на језику: бошњачки). 26. 7. 2020. Приступљено 26. 7. 2020.
^ Matar, Daniella (7. 8. 2020). „Ronaldo nets 2 but Juventus knocked out of CL by Lyon”. The Washington Post. Приступљено 8. 8. 2020.
^ Пјанић се опростио од репрезентације

Спољашње везе

Миралем Пјанић на веб-сајту Soccerway

[1] „Roma win opening 10 matches to set Serie A record”. BBC Sport. 1. 11. 2013. Приступљено 6. 7. 2017.

[2] „Roma 2-0 AC Milan: Pjanic & Gervinho end Rossoneri's run to keep title dream alive”. Sports.yahoo.com. 25. 4. 2014. Архивирано из оригинала 11. 8. 2016. г. Приступљено 6. 7. 2017.

[assists-3] „Italian Serie A Statistics -ESPN FC”. ESPN FC. Приступљено 16. 10. 2015.

[4] Glendenning, Barry (3. 6. 2017). „Real Madrid retain Champions League after 4-1 win over Juventus – as it happened”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 6. 6. 2017.

[5] „Juventus-Verona 2-1: Pjanic e Rugani in gol nel giorno dell'addio di Buffon e della festa scudetto”. repubblica.it (на језику: италијански). 19. 5. 2018. Приступљено 19. 5. 2018.

[6] „Pjanić odigrao jubilarni 100. meč za Juventus”. bih.ba (на језику: бошњачки). 6. 10. 2018. Приступљено 7. 10. 2018.

[7] „Juventus deveti put uzastopno prvak Italije, Pjaniću četvrti Scudetto”. Klix.ba (на језику: бошњачки). 26. 7. 2020. Приступљено 26. 7. 2020.

[8] Matar, Daniella (7. 8. 2020). „Ronaldo nets 2 but Juventus knocked out of CL by Lyon”. The Washington Post. Приступљено 8. 8. 2020.

[9] Пјанић се опростио од репрезентације

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]