Пређи на садржај

Мирза Гулам Ахмад

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мирза Гулам Ахмед)
Мирза Гулам Ахмад
Мирза Гулам Ахмад 1897. године
Лични подаци
Датум рођења13. фебруар 1835.
Место рођењаКадијан, Сикско царство
Датум смрти26. мај 1908.
Место смртиЛахор
Занимањеписац, верски вођа
ПокретАхмадизам
СупружнициХурмат Биби, Нусрат Џахан Бегум
ДецаМирза Султан Ахмад, Мирза Фазал Ахмад, Мирза Баширудин Махмуд Ахмад, Мирза Башир Ахмад, Мирза Шариф Ахмад, Мирза Мубарек Ахмад, Мубарика Бегум, Аматул Насир Бегум, Аматул Хафиз Бегум
Потпис

Мирза Гулам Ахмад (урд. مرزا غلام احمد, романизовано Mirzā Ghulām Aḥmad) био је индијски муслимански писац, полемичар, мистик, верски вођа и оснивач ахмедија.

Рођен је 1835. у Кадијану, Пенџабу, уочи британског освајања Индије.[1] Као младић истакао се као књижевник и исламски полемичар, и до краја живота објавио је преко деведесет књига, већински на тему доказивања и одбране ислама и ахмадизма. Након смрти свог оца око своје четрдесете године, почео је да тврди да му се Бог лично објављује, да би коначно прогласио да је исламски Месија, Махди, и муџеид (миленијални обновитељ вере).[2] 1889. године неколицина његових присталица полажу му заклетву у Лудијани, означавајући формални почетак ахмадистичког покрета. Циљ покрета био је, по њему, оживљавање ислама и његово прочишћење, морално усавршавање друштва кроз прихватање исламских начела, као и мирно објављивање вере читавом свету. Процењује се да је кроз своја проповедања широм Пенџаба прикупио око 400,000 пратилаца.[3]

Мирза је током свог живота долазио у додир са другим новорелигијским вођама,[4] али и у жестоке сукобе са установљеним исламским ауторитетима. Када се прогласио Махдијем, група од око 200 алима потписала је фетву која га је прогласила кафиром (неверником), и тиме дозвољавала његово убијање. Ове фетве пар година касније потврђене су од стране учених алима Меке и Медине.[5] Мирза је такође критикован и оптуживан као плаћеник због своје доктрине „мирног џихада”, у време када су тензије између муслимана, хиндуса Индије, и колонијалних власти биле високе. Контроверзност Мирзе Гулама, чију личност ахмадисти и даље уважавају са његовим самодатим титулама, као и приписаним му пророчким даровима и чудесима, још увек је узрок озбиљних сукоба између ахмадија и остатка исламског света.[6]

Мирза је опет 1907. године тврдио да добија поруке од Бога, овај пут проричући сопствену смрт. У мају 1908. године преминуо је од дизентерије.[7] Његови пратиоци након тога успостављају ахмадистички халифат, који управља покретом и данас.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Cusack, Carole M. (2021). Handbook of Islamic Sects and Movements. Бостон и Лајден: Brill Publishers. стр. 637—657. ISBN 978-90-04-43554-4. 
  2. ^ Friedmann, Yohanan (2003). Prophecy Continuous: Aspects of Ahmadi Religious Thought and its Medieval Background. Oxford University Press. стр. 140. 
  3. ^ Valentine, S.R. (2008). Islam and the Ahmadiyya Jamaʻat: History, Belief, Practice. Columbia University Press. стр. 53. ISBN 978-0-231-70094-8. 
  4. ^ Valentine, S. R. (2008). Islam and the Ahmadiyya Jamaʻat: History, Belief, Practice. Coumbia University Press. стр. 50. ISBN 978-0-231-70094-8. 
  5. ^ „Argument 7: Defeat of Enemies”. web.archive.org. 2013-02-08. Архивирано из оригинала 08. 02. 2013. г. Приступљено 2024-12-02. 
  6. ^ „Tehelka – India's Independent Weekly News Magazine”. web.archive.org. 2015-06-26. Архивирано из оригинала 26. 06. 2015. г. Приступљено 2024-12-02. 
  7. ^ „Re-Institution of Khilafat”. Islam Ahmadiyya (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-02. 
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирза_Гулам_Ахмад&oldid=31722900”