Мирисна гривача

Мирисна гривача
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Basidiomycota
Класа:	Agaricomycetes
Ред:	Cantharellales
Породица:	Clavulinaceae
Род:	Clavulina
Врста:	C. cinerea
Биномно име
Clavulina cinerea (Bull.) J.Schröt. (1888)
Синоними
Clavaria coralloides-cinerea Bull. (1788) Clavaria cinerea Bull. (1791) Ramaria cinerea (Bull.) Gray (1821) Merisma cinereum (Bull.) Spreng. (1827) Corallium cinereum (Bull.) G.Hahn (1883)

Мирисна гривача (лат. Clavulina cinerea) је врста гљиве. Спада у род гривача. Веома је укусна и широко распрострањена. Осим имена мирисна гривача неки је зову и сива гривача.

Труп

Труп или танак и висок као какав стручак, или се одмах од дна почиње гранати, те је у том случају врло кратак и дебео од 1 до 3 cm (у овом другом случају творе га за право већ међусобно разлучене али још неодвојене и скупа стиснуте гране прије првог рачвања). Што је труп дебљи и краћи, носит ће на дну гране дебље од себе самог. Бијел је или окер боје.

Гране и гранчице

Код танког и високог трупа-стручка гране се већином уопште не дијеле у тање гранчице, него ће, остајући све до врха готово једнако дебеле завршити директно вршцима. У том случају готово као свијећа окомите и често уздужно усјечене, као да су се по двије слијепиле. Код кратког али дебелог трупа, гране одмах, у почетку готово водоравно, иду на стране, па се тек постепено усправљају и дијеле се још двократно или трократно на мање и према врху све тање гранчице. Витке гране иду у висину од 5 до 10 cm, код разгранатијих и дебљих од 4 до 9 cm, а све заједно попречно мјерене од најистуренијих запосједају простор широк од 3 до 7 cm. Оне су сиве као дим, а код старијих су споре бијело напаршене.

Вршци

Вршци окержути, већином затупасти, ако да су по два заједно срасла, док је између њих уздужни урез, већином су ипак по два рашљасто раширена, попут јеленових рогова, међутим ни у том случају горњи врх није им шиљаст, или барем не тако као у вечине других цапица; рјеђе се затекну три вршка, од којих је средњи највиши, а чешће је на врху само један једини лијепо одозго заобљен.

Отрусина

Отрусина или отисак спора је благо жућкастобијел.

Месо

Месо у трупу готово бијело, иначе у гранама и гранчицама сивкасто или смећкасто, особито под површином; мраморирано је у трупу и у гранчицама, тј. Жиласто или пругасто тамније провођено. Мало еластично али не и тврдо, у гранчицама ломљиво. Укус благ, неутралан, мирис предивно ароматичан, иако тешко одредив, отприлике с компонентама на какав фини ликер плус анис плус плус презреле кајсије.

Станиште и распрострањеност

У колонијама, полукруговима или луковима крај црника, медунаца, алепских и приморских борова те пинија, у најужем медитеранском појасу најчеђћа, но иде и даље од обале. Најзаступљенија на Корнатима, Цресу, Лошињу, Корчули, на Хвару те око Дубровника и Цавтата. Готово искључиво међу камењем или под каменом, на пјешчаном терену, без траве, врло сунчаном.

Јестивост

Врхунски деликатесна гљива, једна од првих десет. При кувању се њена арома још интезивније осјети. Дјелује опојно, на неке појединце и еуфорично.

Сличне врсте

Сива гривача је врло распрострањена, разликује се углавном по просјечно тањим гранама, оштријим, понекад и виличастим вршцима, те одсутношћу мириса. Међу другим гривачама могла би се замијенити са љубичастом гривачом. Донк, чији је труп јаче окержут, гране и гранчице јаче љубичасте, без сивог и врло ломљиве. Ни она, међутим, нема оног финог мириса, иако је доста добра јестива гљива, а воли мрачнија мјеста под приобалним боровима.

Литература

• Ključ za gljive; Ivan Vocht; ITRO"Naprijed"; Zagreb 1986.

Слике

• 
• 
• 
• 
• 
•