Мири Регев

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Мири Регев
Mregev.JPG
Биографија
Датум рођења(1965-05-26)26. мај 1965.(55 год.)
Место рођењаКирјат Гат
Израел
Држављанство Израел
Религијајудаизам
СупружникДрор Регев
Деца3
Професијамастер управљања пословањем
Политичка
партија
Ликуд
5. министар културе и спорта Израела
Тренутна функција
Функцију обавља од 14. маја 2015.
Избори17. март 2015.
ПредседникРувен Ривлин
Председник владеБенјамин Нетанјаху
ПретходникЛимор Ливнат

Мири Регев, рођена као Мирјам Сибони (26. мај 1965), израелска је политичарка, бивши бригадни генерал у израелским одбрамбеним снагама. Тренутно је члан Кнесета за Ликуд и министарка културе и спорта. [1] У јуну 2017 постављена је за замјеницу премијера, док је премијер Бенјамин Нетанјаху боравио у иностранству.[2] Чланица Кнесета била је и у 18[3] и 19 сазиву.[4]

Биографија[уреди | уреди извор]

Регев је рођена у Кирјат Гату, 26. маја 1965. од стране Сефардских Јевреја, који су мигрирали у Израел. Њен отац Феликс је из Марока, а мајка Мерседес из Шпаније.[5] Године 1983 придружила се војном програму Гадна, у коме је касније именована за команданта вода и на тој позицији остала је до 1986. Стекла је диплому из неформалног образовања, као и мастер управљања пословањем (MBA). Удата је за Дрора Регева, инжињера у израелској авио индустрији; имају троје дјеце: Рои, Џоел и Мајкл. Њен супруг је љевичарски оријентисане средине и има погледе доста супротне од ње.[6][7][8][9]

Генерал Мири Регев 2005 године.

Служење у војсци почела је као говорник у јужној команди војске Израела. Чин пуковника добила је 2002, док је 2003 године постављена на функцију координатора за јавне односе канцеларије премијера, у припремама за Ирачки рат. Након кратког периода у којем је обављала функцију директора медија (2004–2005), именована је за бригадног генерала 2005 године. [8] На тој функцији била јр током израелског сукоба у Гази 2005 и Либанског рата 2006.[10] Године 2007 смијењена је и на њено мјесто постављен је Ави Бенајаху.[11]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Мири Регев (лијево) са премијером Нетанахјуом, Ајелет Шакед (центар) и Нафтали Бенет (десно)

У новембру 2008, Регев се придружила партији Ликуд, изјавивши да је подржавала платформу партије доста година.[12] На изборима 2009 нашла се на 27 мјесту на листи Ликуда, што је било довољно да уђе у Кнесет, јер је Ликуд освојио 27 мјеста.[13] [14] На изборима 2013, Регев се нашла на 21 мјесту на листи; Ликуд је освојио 31 мјесто, те се она тако нашла и у 19 сазиву Кнесета.[15][16] На изборима 2015, Регев је била пета на листи[17] и ушла је у Кнесет трећи пут заредом, јер је Ликуд освојио 30 мјеста.[18][19] Предложена је од стране премијера Нетанјахуа за министарку културе и спорта у новој влади.

Бев сајт Дејли бист описао је као нападачког пса Ликуда, као отворену политичарку, нешто најближе Сари Пејлин што Израел има.[20] Ревитал Мадар, туниско-израелски писац за Херец,[21] истакао је да се Регев суочава са дискриминацијом због свог мароканског поријекла.[22]

Министарка културе и спорта[уреди | уреди извор]

У септембру 2015, четири мјесеца након избора за министарку, Регев је објавила списак критеријума који ће довести до повлачења државних финансирања наредне године. Листа укључује измјену државних симбола и позив на бојкот Израела.[23]

У јулу 2016, Регев је изјавила да неће учествовати на церемонији отварања Олимпијских игара 2016 у Рио де Женеиру, због тога што се за одржава за вријеме шабата.[24]

На позицији министра културе, Регев је изједначила умјетничку слободу изражавања, користећи моћ Владе да повуче њихове финансије, користећи термин "слобода финансија".[25][26] Такође је истакла да умјетници и организације које финансира држава, морају показати лојалност Израелу. Ово је назвала иницијативом "лојалност културе" и предложила је закон "подршка културним институцијама зависи од њихове лојалности држави Израела."[27] Истакла је да невладина организација "Разбијајући тишину" (Breaking the Silence) нарушава слику Израела и оптужила је галерију у којој је организација држала говор за одржавање политичких активности.[28]

На церемонији затварања Макабијских игара 2017 Регев је обишла је ишла око макабијске бакље у част макабијских спортиста.[29][30]

Погледи[уреди | уреди извор]

Миграције из Африке[уреди | уреди извор]

У мају 2012, на демонстрацијама против илегалне миграције из Африке у Израел, Регев је изјавила да су мигранти из Судана "канцер у тијелу нације".[31][32][33][34] Касније је изјавила да је њена изјава погрешно протумачена и извинила се због поређења људских бића са канцером.[35]

ЛГБТ права[уреди | уреди извор]

Иако је хетеросексуалне опредијељености и придржава се конзервативних породичних вриједности, састала се са члановима ЛГБТ заједнице[36] и истакла је да (у погледу друштвене активности) "не могу само лијеви подржати и пригрлити геј заједницу."[37]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Current Knesset Members of the Twentieth Knesset”. knesset.gov.il. Приступљено 14. 3. 2018. 
  2. ^ „Miri Regev appointed acting PM while Netanyahu abroad”. timesofisrael.com. 14. 6. 2017. Приступљено 14. 3. 2018. 
  3. ^ „Knesset Members of the Eighteenth Knesset”. knesset.gov.il. Приступљено 14. 3. 2018. 
  4. ^ „Knesset Members of the Nineteenth Knesset”. knesset.gov.il. Приступљено 14. 3. 2018. 
  5. ^ „Miri Regev's Culture War”. New York Times. 20. 10. 2016. Приступљено 14. 3. 2018. 
  6. ^ „Miri Regev”. knesset.gov.il. Приступљено 14. 3. 2018. 
  7. ^ „Miri Regev”. mfa.gov.il. Приступљено 14. 3. 2018. 
  8. 8,0 8,1 „Appointment of new IDF Spokesperson”. dover.idf.il. 7. 8. 2007. Архивирано из оригинала на датум 31. 5. 2008. Приступљено 14. 3. 2018. 
  9. ^ „Miri Regev”. mako.co.il. 21. 11. 2016. Приступљено 14. 3. 2018. 
  10. ^ „IDF Spokeswoman Miri Regev to leave army”. Jerusalem Post. 11. 5. 2007. Приступљено 14. 3. 2018. 
  11. ^ „Brigadier General Avi Benayahu, IDF Spokesperson”. dover.idf.il. 7. 8. 2007. Архивирано из оригинала на датум 22. 07. 2012. Приступљено 14. 3. 2018. 
  12. ^ Somfalvi, Attila (2. 11. 2008). „Benny Begin to run for Knesset”. Ynetnews. Приступљено 14. 3. 2018. 
  13. ^ תוצאות סופיות לא רשמיות (на језику: хебрејском). Knesset Board of Elections. 12. 2. 2009. Приступљено 14. 3. 2018. 
  14. ^ „Tesan izborni rezultat u Izraelu”. rts.rs. 11. 2. 2009. Приступљено 14. 3. 2018. 
  15. ^ „Final official results of the Elections for the Nineteenth Knesset”. Israeli Central Elections Committee. 30. 1. 2013. Архивирано из оригинала на датум 24. 01. 2018. Приступљено 14. 3. 2018. 
  16. ^ „Likud sa partnerima osvojio tijesnu većinu”. mondo.me. 22. 1. 2013. Приступљено 14. 3. 2018. 
  17. ^ „Candidate List – Likud Led By Benjamin Netanyahu for Prime Minister” (на језику: хебрејском). Архивирано из оригинала на датум 03. 03. 2016. Приступљено 14. 3. 2018. 
  18. ^ Hartman, Ben (20. 3. 2015). „Final Knesset tally bumps female MKs up to 29”. Jerusalem Post. Приступљено 14. 3. 2018. 
  19. ^ „Glatka pobjeda partije izraelskog premijera”. vijesti.me. 18. 3. 2015. Приступљено 14. 3. 2018. [мртва веза]
  20. ^ Yadin, Nira; Ben-David, Ricky (18. 2. 2015). „The Sarah Palin of Israel”. thedailybeast.com. Приступљено 14. 3. 2018. 
  21. ^ Georgi, Anat (14. 5. 2013). „The Israeli melting pot and its discontents”. haaretz.com. Приступљено 14. 3. 2018. 
  22. ^ „למה מירי רגב דוחה את ראש הממשלה ומשה כחלון לא”. haaretz.co.il (на језику: хебрејском). 8. 1. 2015. Приступљено 14. 3. 2018. 
  23. ^ „חשיפה: הקריטריונים החדשים לתקצוב מוסדות התרבות”. mako.co.il (на језику: хебрејском). 2. 9. 2015. Приступљено 14. 3. 2018. 
  24. ^ Gilban, Marcus (1. 8. 2016). „Olympics: Israel’s largest-ever delegation is ready for Rio 2016”. jta.org. Приступљено 14. 3. 2018. 
  25. ^ Eichner, Itamar; Birenberg, Yoav (6. 1. 2017). „Miri Regev threatens to pull gov't funds from Israel Festival over nudity”. ynetnews.com. Приступљено 14. 3. 2018. 
  26. ^ Baruch, Hezki (28. 3. 2017). „New Israeli show a slap in the face to bereaved families”. israelnationalnews.com. Приступљено 14. 3. 2018. 
  27. ^ Erlanger, Steven (29. 1. 2016). „Israel, Mired in Ideological Battles, Fights on Cultural Fronts”. nytimes.com. Приступљено 14. 3. 2018. 
  28. ^ „Gallery refuses eviction after hosting Israeli veterans’ group; Jerusalem gallery seems to fail culture minister’s “loyalty test”. theartnewspaper.com. Архивирано из оригинала на датум 21. 03. 2017. Приступљено 14. 3. 2018. 
  29. ^ Steinberg, Kayla (7. 6. 2017). „20th Maccabiah Games open with spectacular Jerusalem ceremony”. Jerusalem Post. Приступљено 14. 3. 2018. 
  30. ^ Sinai, Allon (16. 7. 2017). „Athletes make last medal pushes”. Jerusalem Post. Приступљено 14. 3. 2018. 
  31. ^ „Israeli MP Miri Regev Says African Migrants Are 'A Cancer In Our Body' At Tel Aviv Protest”. The Huffington Post. 25. 5. 2012. Приступљено 14. 3. 2018. 
  32. ^ Schechter, Asher (21. 12. 2012). „How Likud MK Miri Regev Talked Her Way to the Top”. Haaretz. Приступљено 14. 3. 2018. 
  33. ^ Schechter, Asher (27. 6. 2015). „How the Right-wing Already Won Israel's Culture War”. Haaretz. Приступљено 14. 3. 2018. 
  34. ^ Nesher, Talila (24. 5. 2012). „Demonstrators attack African migrants in south Tel Aviv Israel News”. Haaretz. Приступљено 14. 3. 2018. 
  35. ^ Hoffman, Gil (27. 5. 2012). „Miri Regev apologizes for calling migrants ‘cancer'. The Jerusalem Post. Приступљено 14. 3. 2018. 
  36. ^ Cohen, Evan; Mizrachi, Dror (24. 12. 2012). „Regev is a source of pride?”. ynet.co.il. Приступљено 14. 3. 2018. 
  37. ^ Mualem, Mazal (3. 2013). „Likud's Miri Regev Challenges Netanyahu's Grip on the Party”. Al Monitor. Приступљено 14. 3. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]