Мирко Тепшић
| Мирко Тепшић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. децембар 1961. |
| Место рођења | Горња Ступница, ФНР Југославија |
| Војна каријера | |
| Служба | |
| Војска | |
| Чин | генерал-мајор |
| Учешће у ратовима | Рат у Босни и Херцеговини |
| Одликовања | |
Мирко Тепшић (Горња Ступница, Двор на Уни 3. децембра 1961) је генерал-мајор Оружаних снага БиХ.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 3. децембра 1961. године у Горњој Ступници, Двор на Уни, Народна Република Хрватска, Федеративна Народна Република Југославија, од оца Живка и мајке Стоје (дјевојачко Маљковић). Има сестре Милицу и Љубицу. По националности је Србин. Ожењен је и у браку са супругом Дијаном (дјевојачко Леко) има синове Данијела и Сашу. Крсна слава породице је Свети Козма и Дамјан - Врачеви (14. новембар). Завршио је основну школу у селу Рујевцу, општина Двор на Уни 1976; Војну гимназију "Иво Лола Рибар" у Загребу 1980; Војну академију Копнене војске - смјер оклопно -механизоване јединице у Београду 1984; Командноштабну академију (командно -штабно усавршавање) 1998. године у Београду и Школу националне одбране (генералштабно усавршавање) 2003. године у Београду. Похађао је више различитих курсева и семинара у области одбране, међу којима семинар на тему "Ресурс менаџмент одбране" у Монтереју, Сједињене Америчке Државе (четири седмице, 2010) и "Безбједност у Јужнопацифичком региону" у Пекингу, Народна Република Кина (три седмице, 2014). Произведен је у чин потпоручника оклопно-механизованих јединица 1984, а унапријеђен у чин поручника 1985, капетана 1988, капетана прве класе 1992, мајора 1995, потпуковника 1999, пуковника 2002, бригадног генерала 2004. и генерал-мајора 2014. године. Обављао је дужности: командир тенковског вода, потом извиђачког вода и тенковске чете у Школском центру оклопних и механизованих јединица у Бањој Луци. У Војсци Републике Српске обављао је дужности командира тенковске чете, замјеника и команданта оклопног батаљона, начелника Оперативно - наставног одсјека у команди 2. оклопне бригаде 1. крајишког корпуса, команданта 304. пјешадијске бригаде 3. корпуса, начелника штаба и команданта 101. оклопне бригаде 1. корпуса и начелника Одјељења за планираље у Генералштабу Војске Републике Српске. У Оружаним снагама Босне и Херцеговине обављао ју дужности замјеника команданта Оперативне команде Оружаних снага БиХ за операције, замјеника команданта Оперативне команде Оружаних снага БиХ за ресурсе и замјеника начелника Заједничког штаба Оружаних снага Босне и Херцеговине за операције. Још се налази у активној војној служби на тој дужности. Службовао је у гарнизонима: Бања Лука, Дервента, Добој и Сарајево. Учествовао је у Одбрамбено-отаџбинском рату од 15. маја 1992. до 14. децембра 1995. године на дужностима командира тенковске чете, замјеника и команданта оклопног батаљона 2. оклопне бригаде 1. крајишког корпуса. Одликован је Медаљом за војне заслуге 1986. и Орденом Карађорђеве звијезде трећег реда. Дипломски рад у Командно-штабној академији радио је на тему "Напад оклопне бригаде на равничарском земљишту", а у Школи националне одбране на тему "Одбрана Републике Српске од неоружаних облика угрожавања безбједности: Са породицом живи у Бањој Луци.[1]
Унапређења
[уреди | уреди извор]| Година | Чин | |
|---|---|---|
| 1984 | потпоручник | |
| 1985 | поручник | |
| 1988 | капетан | |
| 1992 | капетан I класе | |
| 1995 | мајор | |
| 1999 | потпуковник | |
| 2002 | пуковник | |
| 2004 | генерал-мајор | |
| 2014 | генерал-мајор |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Сокановић, Саво; Илић, Радован; Каришик, Миленко; Шкрбић, Петар (2017). Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник. Бања Лука: Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске. стр. 174—175. ISBN 978-99938-614-8-5.