Мирко Филиповић (народни херој)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИРКО ФИЛИПОВИЋ
Filipovic Mirko heroj.JPG
Мирко Филиповић
Датум рођења(1912-05-04)4. мај 1912.
Место рођењаДубраве, код Брчког
 Аустроугарска
Датум смртиавгуст 1944.(1944-08-00) (32 год.)
Место смртиДреновци, код Жупања
Хрватска НД Хрватска
Професијастудент права
Члан КПЈ од1933.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаЈугословенска војска
НОВ и ПО Југославије
Народни херој од26. јула 1949.

Мирко Филиповић (Дубраве, код Брчког, 4. мај 1912Дреновци, код Жупања, август 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 4. маја 1912. године у селу Дубраве код Брчког. Основну школу je завршио у родном месту, а гимназију је завршио у Бијељини, 1931. године. Потом се уписао на Правни факултет Свеучилишта у Загребу.[1]

Као ученик бијељинске гимназије, укључио се у омладински револуционарни покрет, који је у Бијељини деловао преко Завичајног студентског друштва. Као веома активан омладинац, 1933. године је био примљен у чланство тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Након једне акције штампања и растурања илегалних партијских летака, током 1933. године, полиција је ухапсила читаву групу студената, међу којима је био и Мирко. Током полицијске истраге, био је тучен и малтретиран, а потом осуђен на шеснаест месеци затвора.[1]

Након изласка из затвора, заједно са друговима је развио још јачу револуционарну активност. Поред студената и ђака, све активније су политички радили на укључивању грађана и сељака у револуционарни покрет. Тада је био изабран у руководство Месног комитета КПЈ за Бијељину. Због своје активности, до 1941. године, био је више пута хапшен и прогањан од полиције.[1]

Био је учесник краткотрајног Априлског рата, а након капитулације Југословенске војске вратио се у родно место. Као од раније познатог комунисту, усташе су га ухапсиле у Бијељини, али је успео да побегне из затвора. Потом се повезао са партијском организацијом и у лето 1941. године ступио у партизане. У Бијељиснкој партизанској чети је био постављен за политичког комесара. Са овом четом је деловао на подручију Мачве, све до октобра 1941. године, када су се поново пребацили у Босну.[1]

Када је новембра 1941. године формиран партизански батаљон Мирко је био постављен за његовог команданта. Овај батаљон је убрзо потом ступио у састав Мајевичког партизанског одреда. Када су јануара 1942. године, четници извршили напад на Штаб Мајевичког одреда у селу Вукосавцима и убили командната и политичког комесара Одреда — Ивана Марковића и Фадила Јахића, Мрико је био постављен за заменика команданта Одреда.[1]

Почетком августа 1942. године овај Одред је ступио у састав тада Шесте источнобосанске ударне бригаде, а Мирко је тада био постављен за политичког комесара Другог батаљона. У поредо са учешћем у борбама, активно је политички радио са борцима и народом. Марта 1943. године био је постављен за политичког комесара тада формиране Мајевичке ударне бригаде. У јесен 1943. године, након ослобођења Тузле, био је постављен за политичког комесара Осамнаесте хрватске источнобосанске бригаде. На овој дужности није дуго остао, јер је ускор био тешко рањен.[1]

Након оздрављења, Мирко није враћен у бригаду, већ је био упућен на политички рад у Обласни комитет КПЈ за Семберију. Маја 1944. године, с групом партијских радника, упао је у четничку заседу у селу Прибоју, код Лопара. Потом су га четници предали Немцима у Брчко. Овде је у затвору био страховито мучен. Августа 1944. године, с групом затвореника, био је одведен у село Дреновци, где је био стрељан.[1]

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 26. јула 1949. године, проглашен је за народног хероја.[1][2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]