Мирловић Поље
Мирловић Поље | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Шибенско-книнска |
| Општина | Ружић |
| Област | Дрнишка Крајина |
| Становништво | |
| — 2011. |  170 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 48′ 44″ С; 16° 20′ 18″ И / 43.8121072° С; 16.3383402° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 415 m |
  Мирловић Поље Мирловић Поље на карти Хрватске | |
 Мирловић Поље Мирловић Поље на карти Шибенско-книнске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22322 Ружић |
| Позивни број | +385 22 |
Мирловић Поље је насељено мјесто у општини Ружић, Република Хрватска. Географски припада Далмацији.
Географија
[уреди | уреди извор]Село је смјештено на западним падинама Свилаје, изнад Петровог поља. Код Мирловић Поља се налази извор ријеке Чиколе. Удаљено је 17 км од Дрниша и 34 км од Книна.
Историја
[уреди | уреди извор]Прије рата је припадало општини Дрниш. За вријеме рата у Хрватској (1991–1995) налазило се у Републици Српској Крајини, на самој граници с Републиком Хрватском.
Ово село се спомиње у првој верзији песме „Бојна Чавоглаве”. Марко Перковић Томпсон, родом из сусједних Чавоглава, који је написао пјесму и извео, рекао је да је ово село одувјек уливало страх околним Хрватима. После је умјесто „Баљци и Мирловићи” додато „српски добровољци”.[1]
Дана 6. септембра 1993. у село, које је у том тренутку било без војника Српске војске Крајине и под званичном заштитом снага УН, упада диверзантска група хрватске војске. Том приликом је измасакрирано и спаљено седморо старијих лица српске националности.[2] До данас за овај злочин нико није процесуиран.[3]
Становништво
[уреди | уреди извор]Прије грађанског рата у Хрватској, Мирловић Поље је било национално мјешовито село; по попису из 1991. године, имало је 477 становника, од чега 281 Хрвата, 188 Срба и 8 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Мирловић Поље је имало 186 становника,[4] који су готово сви хрватске националности. Мирловић Поље је према попису становништва из 2011. године имало 170 становника.[5]
| Националност[6] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 188 | 264 | 334 | 350 |
| Хрвати | 281 | 392 | 454 | 527 |
| Југословени | 26 | 3 | ||
| остали и непознато | 8 | 9 | ||
| Укупно | 477 | 691 | 791 | 877 |
| Демографија[6] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 877 | |
| 1971. | 791 | |
| 1981. | 691 | |
| 1991. | 477 | |
| 2001. | 186 | |
| 2011. | 170 | |
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Мирловић Поље је имало 477 становника, следећег националног састава:
Презимена
[уреди | уреди извор]- Бибић — Православци, славе Св. Јована
- Богдан — Православци и Римокатолици
- Бузов — Римокатолици
- Вукушић — Римокатолици
- Давидовић — Православци, славе Св. Јована
- Ивчевић — Римокатолици
- Јањић — Православци, славе Св. Јована
- Кушета — Римокатолици
- Поплашен — Православци, славе Св. Јована
- Секула — Православци, славе Св. Јована
- Станковић — Римокатолици
- Трзин — Православци, славе Св. Јована
- Ћуба — Православци, славе Св. Јована
- Шарац — Православци, славе Св. Јована
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Čavoglave u Zagrebu - Marko Perković Tompson, lik i nedelo - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2008-06-04. Приступљено 2023-08-08.
- ^ „U Mirlović Polju zatrli sve srpsko”. Vesti online. 9. 9. 2017. Приступљено 8. 2. 2019.
- ^ „Za ubistvo srpskih civila u Mirlović polju još nema odgovornih”. RTV. 6. 9. 2019. Приступљено 11. 4. 2021.
- ^ Попис становништва 2001., Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 21. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Тромеђа: Мирловић Поље Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (језик: српски)
Литература
[уреди | уреди извор]- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
