Мирослав Јосић Вишњић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мирослав Јосић Вишњић
MiroslavJosicVisnjic.jpg
Мирослав Јосић Вишњић
Пуно име Мирослав Јосић Вишњић
Датум рођења (1946-12-15)15. децембар 1946.
Место рођења Стапар
ФНРЈ
Датум смрти 8. септембар 2015.(2015-09-08) (68 год.)
Место смрти Београд
Србија

Мирослав Јосић Вишњић (Стапар код Сомбора, 15. децембар 1946Београд, 8. септембар 2015[1]) био је српски књижевник.

У родном месту завршио је основну школу, а Учитељску школу (Препарандију) у Сомбору. На Филолошком факултету у Београду апсолвирао је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности (тзв. Светска књижевност). Дуго је хонорарно радио као лектор, коректор и технички уредник у разним издавачким кућама, листовима и часописима. Био је секретар листа „Студент“ (генерација 68, до смене редакције), уредник часописа "Relations". Био је запослен у Српској књижевној задрузи. Покренуо је библиотеку „Нови Албатрос“. Први је почео приватно издавање књига (после С. Машића) у „Књижевној фабрици МЈВ и деца“. Био је председник ПАНУ.

Библиографија[уреди]

Јосић је врло продуктиван писац (прави и вредан „салашар“), а посебно откад се зарекао (што се догодило неколико пута) да више неће писати и објављивати. Код других издавача и о свом трошку објавио је, у више издања, тридесетак књига (око стотину хиљада примерака), а међу њима су:

КЊИГЕ ПРИПОВЕДАКА

  • Лепа Јелена (1969, 1980, 1995, 2007)
  • Дванаест годова (1977, 1995, 2007)
  • Квартет (1994, 1995, 2007)
  • Нови годови (1998, 2007)
  • О дуду и гробу (2005, 2007)
  • Приче из трапа (2006, 2007)
  • Ђурђевдан и други датуми 2015)

Новела

  • Роман о смрти Галерије (1970, 1974, 1975, 1995)

РОМАНИ

  • Чешка школа (1971, 1980, 1994, 1995)
  • Приступ у светлост (1975, 1980, 1983, 1993, 1995, 2002)
  • Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба (1990, 1991, 1995, 1997, 2002)
  • Приступ у кап и семе (1992, 1995, 1998, 2002)
  • Световно тројство (1996, 2002)
  • Приступ у починак (1999, 2002)
  • Роман без романа (2004)
  • Док нас смрт не растави (2004)
  • Стабло Маријино (2008)
  • Барон из шарага (2013)

објављено је у једном тому пет његових романа (1044 стране) под насловом

  • ТБЦ (2002)

Књиге разговора

  • Моје бурне године (1993, 1995, 2005)
  • Ђердан од дивана (2005)

Песме за децу

  • Осим света (1978)

Књиге текстова

  • У другом кругу (1995)
  • Писма српским писцима (2007)
  • Маргина (2010)
  • Милош, Црњански (2013)
  • Док срце куца (2015)

Преписка из времена бомбардовања

  • Ратна пошта (2002; друго издање 2009, са коментарима)

Избор за репринт издање

  • Спомен-број листа „Голуб“ (1977)

Књига о сликару Коњовићу

  • Речима по платну света (1978, 1998)

Књига о рушењу 713 гробова у родном селу

  • Оптужујем (2009, са 100 фотографија)

Полемичке књиге

  • Писац против Агенције (1997)
  • Суданија (2002)

Две књиге избора из српске књижевности

  • Азбучник придева у српској прози 20. века (1991, 1995, 2007)
  • Антологију српских приповедача 19. и 20. века (1999) и друго.

КЊИГА ПЕСАМА у издању Књижевне фабрике МЈВ и деца, у тиражу само за претплатнике

  • ЗАВЕШТАЊЕ, песме + БИБЛИОГРАФИЈА МЈВ (октобар 2010)

CD ДЕЛА МЈВ у 50 нумерисаних примерака (2013)

  • приповетке, романи, песме, записи, преводи, тв-филм Погледај ме, невернице, радио драме, тумачења, албум и архива

Његове приповетке штампане су у тридесетак антологија и избора у земљи и иностранству. Његова Изабрана дела објављена су 1995. у седам књига, а у трећем миленијуму објављена су му Дела у пет књига. Све његове приче штампане су у једном тому (880 страна) под насловом

  • Сабране приповетке (2007)

а у избору и са предговором Милосава Тешића објављене су

  • Најлепше приповетке М. Јосића Вишњића (2002)

Превођен је[уреди]

Његови радови превођени су на више језика: пољски, француски, енглески, немачки, мађарски, холандски, италијански, чешки, словачки, бугарски и македонски језик. Две његове књиге објављене су на пољском, две на енглеском и једна на француском језику. Мада и даље сматра да је превођење узалудан (читај: користан) посао, никад добра књига не може да буде добро преведена!

О његовом раду објављено је неколико стотина критичких радова (преко 3.000 страница), више тематских целина у часописима, стотине новинских чланака, а треба поменути:

Докторску тезу Марка Недића

  • Проза и поетика М. Јосића Вишњића (2008)

Књигу Снежане Брајовић

  • Стварносне игре (2012)

Магистарски рад Соње Капетанов

  • Лирски годови (Ране приповетке МЈВ) (2010)

као и пет зборника:

  • Проза МЈВ (1979)
  • Алфа и омега (1986)
  • Тридесет година, пола века (1996)
  • Венац критичких радова (2006)
  • Златни век Мирослава Јосића Вишњића (2006)

Награде[уреди]

Добитник је великог броја књижевих награда (скромних по парама, тек да преживиш), међу којима су:

те за поједине књиге:

Радио Београд емитовао је његове драме

  • Служба оца Радослава (1971, режија Дарко Татић) и
  • Одбрана и пропаст Бодрога (1991, режија Бода Марковић),

а Телевизија Београд више пута приказала је његов тв-филм

  • Погледај ме, невернице (1974, режија Срђан Карановић).

Мирјана Вукојчић игра његову монодраму

  • ЧЕШАЉ (четрдесет реприза)

Приватни живот[уреди]

Путовао је по свету најчешће о свом трошку у Пољску, Француску, Канаду, Маџарску, Шведску, Холандију, Чешку, Румунију, Италију, Немачку, Грчку, Кину... Био је ожењен Мирјаном, има троје деце (Јелена, Мирослав и Павле) и шест унука.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]