Мирослав Антић

Мирослав Антић
	Мирослав Антић, српски песник
Датум рођења	14. март 1932.
Место рођења	Мокрин,, Краљевина Југославија
Датум смрти	24. јун 1986. (54 год.)
Место смрти	Нови Сад,, СФР Југославија
Најважнија дела	Плави чуперак; Војводина; Мит о птици
Награде	Орден заслуга за народ; Невенова награда

Мирослав Мика Антић (Мокрин, 14. март 1932 — Нови Сад, 24. јун 1986) био је српски песник. У родном Мокрину похађао је основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живео је у Новом Саду. Пре него што је постао познати песник бавио се разним пословима - био је морнар, радио је у луткарском позоришту. Сем писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и „Дневника“ у Београду и „младог поколења“ у Новом Саду.^[1]

Антићево дело[уреди | уреди извор]

Спомен плоча на кући у Панчеву

Песник Мика Антић, у једном разговору је рекао да је читао многе писце и да су на њега сви утицали, али је мало оних, како је говорио, који су ми остали добри и вечити пријатељи. У дечјој литератури, на пример, како је говорио, никад се није разочарао у Сент Егзиперија. У свом делу, Антић, попут Егзиперија, показује колико су вредне мале ствари које одрасли људи не примећују. Он пише о ситницама које човека окружују, а које он није у стању да примети оптерећен свакодневним животним активностима.^{[тражи се извор]}

У обраћању деци он каже „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи“.^[2] Режирао је филмове „Доручак са ђаволом“, „Свети песак“, „Широко је лишће“, „Страшан лав“. Писао је драмска дела и један рото роман.^[3]

У периоду од 1941. до 1954. живео је у Панчеву.^[4] О њему је Немања Ротар написао књигу „Сутрадан после детињства”.^[5] Његова последња жеља је била да му прочитају ’бесмртну песму’ и одсвирају ’Пира манде коркоро’ када га буду сахрањивали.^{[тражи се извор]}

Дела[уреди | уреди извор]

Песма Плави чуперак, Мика Антић

„Војводина“
„Испричано за пролеће“ (1951)
„Рождество твоје“
„Плаво немо“
„Насмејани свет“ (1955)
„Псовке нежности“
„Концерт за 1001 бубањ“ (песме) (1962)
„Мит о птици“
„Шашава књига“(1972)
„Издајство лирике“

За децу је написао:

„Плави чуперак“ (1965)
„Хороскоп“ (1983)
„Прва љубав“ (1978)
„Гарави сокак“ (1973)
„Живели прекосутра“ (1974)
„Плава звезда“

Споменик Мирославу Антићу у Новом Саду

Награде[уреди | уреди извор]

За сва та дела добио је многомројна признања као што су: две „Невенове“ награде, награду за животно дело у поезији за децу, Горанову награду, награду Стеријиног позоришта, Златну арену за филмски сценарио, награду Осломођења Војводине, Орден заслуга за народ и др.^{[тражи се извор]}

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Сјећање на великог Мику Антића!”. Радио Телевизија БН. Приступљено 2021-02-03.
^ Славољуб Обрадовић, Књижевност за децу 1, Виша школа за образовање васпитача, Алексинац. (2005). pp. 353-354.
^ „Miroslav Antić Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-07-08. Приступљено 2021-02-03.
^ Мика Антић у Панчеву („Политика”, 6. јул 2019)
^ Тридесет година од смрти Мирослава Антића („Политика”, 26. јун 2016)

Спољашње везe[уреди | уреди извор]

[1] „Сјећање на великог Мику Антића!”. Радио Телевизија БН. Приступљено 2021-02-03.

[2] Славољуб Обрадовић, Књижевност за децу 1, Виша школа за образовање васпитача, Алексинац. (2005). pp. 353-354.

[3] „Miroslav Antić Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-07-08. Приступљено 2021-02-03.

[4] Мика Антић у Панчеву („Политика”, 6. јул 2019)

[5] Тридесет година од смрти Мирослава Антића („Политика”, 26. јун 2016)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]