Мирослав Антић
| Мирослав Антић | |
|---|---|
 Мирослав Антић, српски песник | |
| Датум рођења | 14. март 1932. |
| Место рођења | Мокрин, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 24. јун 1986. (54 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, СФР Југославија |
| Најважнија дела | Плави чуперак Војводина Мит о птици |
| Награде |  Орден заслуга за народНевенова награда |
Мирослав Мика Антић (Мокрин, 14. март 1932 — Нови Сад, 24. јун 1986) био је српски песник. У родном Мокрину похађао је Основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живео је у Новом Саду. Пре него што је постао познат бавио се разним пословима - био је морнар, радио је у луткарском позоришту. Сем писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.[тражи се извор]
Антићево дело[уреди]
Песник Мика Антић, у једном разговору је рекао да је читао многе писце и да су на њега сви утицали, али је мало оних, како је говорио, који су ми остали добри и вечити пријатељи. У дечјој литератури, на пример, како је говорио, никад се није разочарао у Сент Егзиперија. У свом делу, Антић, попут Егзиперија, показује колико су вредне мале ствари које одрасли људи не примећују. Он пише о ситницама које човека окружују, а које он није у стању да примети оптерећен свакодневним животним активностима.[тражи се извор]
У обраћању деци он каже „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи“.[1] Режирао је филмове „Доручак са ђаволом“, „Свети песак“, „Широко је лишће“, „Страшан лав“. Писао је драмска дела и један рото роман.[тражи се извор]
У периоду од 1941. до 1954. живео је у Панчеву.[2] О њему је Немања Ротар написао књигу „Сутрадан после детињства”.[3]
Дела[уреди]
| Песма Плави чуперак, Мика Антић | |
- „Војводина“
- „Испричано за пролеће“ (1951)
- „Рождество твоје“
- „Плаво небо“
- „Насмејани свет“ (1955)
- „Псовке нежности“
- „Концерт за 1001 бубањ“ (песме) (1962)
- „Мит о птици“
- „Шашава књига“(1972)
- „Издајство лирике“
За децу је написао:
- „Плави чуперак“ (1965)
- „Хороскоп“ (1983)
- „Прва љубав“ (1978)
- „Гарави сокак“ (1973)
- „Живели прекосутра“ (1974)
- „Плава звезда“
Награде[уреди]
За сва та дела добио је многобројна признања као што су: две „Невенове“ награде, награду за животно дело у поезији за децу, Горанову награду, награду Стеријиног позоришта, Златну арену за филмски сценарио, награду Ослобођења Војводине, Орден заслуга за народ и др.[тражи се извор]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ Славољуб Обрадовић, Књижевност за децу 1, Виша школа за образовање васпитача, Алексинац. (2005). pp. 353-354.
- ^ Мика Антић у Панчеву („Политика”, 6. јул 2019)
- ^ Тридесет година од смрти Мирослава Антића („Политика”, 26. јун 2016)
Спољашње везе[уреди]
 |
Мирослав Антић на Викимедијиној остави. |
