Мирослав Крстић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мирослав Крстић
Krstic-bluetie.jpg
Крстић 2014. године
Датум рођења(1964-09-14)14. септембар 1964.(55 год.)
Место рођењаПирот
  СФРЈ
УниверзитетЕлектротехнички факултет Универзитета у Београду
Универзитет Калифорније, Санта Барбара
ЗанимањеПрофесор и проректор за науку Универзитета Калифорније у Сан Дијегу
НаградеИнострани члан Српске академије наука и уметности (САНУ)
Медаља Руфус Олденбургер Друштва америчких машинских инжењера ASME
Веб-сајтhttp://flyingv.ucsd.edu

Мирослав Крстић (Пирот, 14. септембар 1964) је професор, теоретичар управљања (аутоматичар), проректор за науку и директор истраживачког центра за контролне системе на Универзитету Калифорније у Сан Дијегу.

Познат је по свом доприносу управљању системима са расподељеним параметрима и кашњењем,[1] управљању адаптивним и стохастичким нелинеарним системима, и оптимизацији без модела. Крстићеви доприноси у технолошким применама аутоматике укључују области производње полупроводника, токамак нуклеарних фузионих реактора, акцелератора елементарних честица, спектроскопске анализе стена на Марсу, литијумских батерија, мотора са унутрашњим сагоревањем и експлоатације нафте.

Биографија[уреди]

Рођен је 14. септембра 1964. године у Пироту. Након завршетка Пиротске гимназије 1983. године као ученик генерације, завршио је Електротехнички факултет у Београду 1989., а магистрирао и докторирао на Универзитету Калифорније у Санта Барбари 1994. године код професора Петра Кокотовића са наградом за најбољу дисертацију године на Универзитету.

У периоду од 1989—1991 радио је као асистент за аутоматику на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду, а од 1995—1997. године био је професор Универзитета Мериленд.

Од 1997. године професор је Факултета за машинство и ваздухополоство Универзитета Калифорније у Сан Дијегу. Године 2006. основао је Центар за системе управљања и динамику, а од 2012. године je проректор за науку.

Инострани је члан Српске академије наука и уметности (САНУ), избран на изборној скупштини 2018., и Академије инњежерских наука Србије (АИНС) од 2015.

Награде и признања[уреди]

Изабран је у звање Fellow следећих седам научних удружења: Institute of Electrical and Electronic Engineers (IEEE), American Society of Mechanical Engineers (ASME), Society for Industrial and Applied Mathematics (SIAM), American Association for the Advancement of Science (AAAS), International Federation for Automatic Control (IFAC), Institute of Engineering and Technology (IET) и American Institute of Aeronautics and Astronautics (AIAA)

Добитник је следећих награда:

  • Медаља Руфус Олденбургер Друштва америчких машинских инжењера ASME (2017.)
  • ASME Nyquist Lecture Prize (2015.)
  • ASME Paynter Outstanding Investigator Award (2016.)
  • American Automatic Control Council John R. Ragazzini Education Award (2016.)
  • International Federation for Automatic Control Harold Chestnut Textbook Prize (2014.)
  • IEEE Control Systems Society Distinguished Member Award (2018.)
  • Presidential Early Career Award for Scientists and Engineers (1999.)
  • Office of Naval Research Young Investigator Award (1998.)
  • National Science Foundation Career Award (1996.)
  • George Axelby Outstanding Paper Award (1998.)
  • O. Hugo Schuck Best Paper Award (1996.)
  • University of California San Diego Chancellor’s Award for Excellence in Research (2005.)

Публикације[уреди]

Крстић је аутор преко 320 чланака у научним часопима, преко 400 на конференцијама са рецензијом, и следећих тринаест књига:

  • Nonlinear and adaptive control design. Коаутори Јоанис Канелакопулос и Петар Кокотовић, 1995.
  • Stabilization of nonlinear uncertain systems. Коаутор Хуа Денг, 1998.
  • Flow control by feedback : stabilization and mixing. Коаутор Оле Мортен Омо, 2003.
  • Real time optimization by extremum seeking control. Коаутор Картик Аријур, 2003.
  • Boundary control of PDEs : a course on backstepping designs. Коаутор Андреј Смишљајев, 2008.
  • Control of turbulent and magnetohydrodynamic channel flows : boundary stabilization and state estimation. Коаутор Рафаел Васкез, 2008.
  • Delay compensation for nonlinear, adaptive, and PDE systems, 2009.
  • Adaptive control for parabolic PDEs. Коаутор Андреј Смишљајев, 2010.
  • Stochastic averaging and stochastic extremum seeking. Коаутор Шуџун Лиу, 2012.
  • Nonlinear control under nonconstant delays. Коаутор Николаос Бекјарис–Либерис, 2013.
  • Predictor feedback for delay systems: Implementations and approximations. Коаутор Јасон Карафилис, 2017.
  • Model-free stabilization by extremum seeking. Коаутор Александар Шенкер, 2017.
  • Input-to-state stability for PDEs. Коаутор Јасон Карафилис, 2018.

Уреднички рад[уреди]

  • Systems & Control Letters (главни и одговорни уредник)
  • Automatica (уредник)
  • IEEE Transactions on Automatic Control (senior editor)
  • Springer серија књига Communications and Control Engineering (уредник)
  • Springer Brief серија Control, Automation, and Robotics (уредник)

Референце[уреди]

  1. ^ Krstic, Miroslav (2008). Boundary Control of Pdes. City: Society for Industrial and Applied Mathematic. ISBN 978-0-89871-650-4.