Мирослав Поповић
| Мирослав Поповић | |
|---|---|
 Мирослав Поповић | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Мирослав Поповић |
| Место рођења | Земун, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | јул 1985. |
| Место смрти | Београд, СФРЈ |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Судбине, Удри банду |
Мирослав Поповић (Земун, 1926 – Београд, јул 1985) био је српски романописац и приповедач.
Биографија[уреди | уреди извор]
Основно и средње образовање стекао је у Земуну. Као младом војном ухапшенику суђено му је пред војним судом, иако никакве везе није имао с војском. Спроведен је на Голи оток 1949. године, где је, потпуно невин, провео седам година. По повратку с робије завршио је славистику и једно време радио у земунској гимназији као професор књижевности. Писао је прозу и радио драме које су извођене под другим именом на Радио Београду.
Рукопис његовог романа „Судбине“ дуго је ишао од издавача до издавача, да би напокон, 1984. године, био објављен у Нолиту. Драматично сећање на голооточку робију, под називом „Удри банду“, штампано је тек постхумно 1988. године.[1] То је била прва књига мемоарске прозе која је, у тадашњој Југославији, проговорила о зверствима на каменом острву. Њоме је на својеврстан начин отворена послератна комунистичка табу тема – Голи оток.
Београдски издавач „Гутембергова галаксија“ је 1997. године објавила његова сабрана дела у четири тома.
Награде[уреди | уреди извор]
- Нолитова награда за роман „Судбине“, 1985.[2]
- Награда Милош Црњански за роман "Судбине", 1985.
- Роман "Судбине" уврштен у десет романа деценије 1980-1990
Дела[уреди | уреди извор]
- Судбине, роман, Нолит, Београд, 1984,
- Тврдо небо, приповетке, Нолит, Београд, 1986,
- Удри банду, мемоарска проза, Филип Вишњић, Београд, 1988,
- Невесела прича, радио драме, Гутембергова галаксија, Београд, 2000.
Преводи[уреди | уреди извор]
- Мемоарска проза Удри банду: Les vauriens de Tito, превод на француски Pascale Delpech, Christian Bourgois, Paris, 1991.
- Роман Судбине: Les loups de Voïvodine, превод на француски Alain Capon, Gaïa, Larbey, 2002.
- Съдби, превод на бугарски језик Жела Георгиева, Стигмати, Софија. 2007. ISBN 978-954-336-038-3.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стаменковић, Станко. „Голгота Мирослава Поповића”. Politika Online. Приступљено 2022-06-11.
- ^ М. Кецојевић*, Милица (2018). „НАРАТИВНА СВОЈСТВА РОМАНА СУДБИНЕ МИРОСЛАВА ПОПОВИЋА”: 318.
Литература[уреди | уреди извор]
- Драгослав Михаиловић, Писац са жутом траком, у: Мирослав Поповић: Тврдо небо, Нолит, Београд, 1986, стр. 253-254.
- Љубиша Јеремић, Мирослав Поповић – трагични класик српске књижевности, у: Мирослав Поповић „Судбине“, Завод за уџбенике и наставна средства, НИН, Београд, 2005, стр. 337-354;
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
