Мирослав Завидовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мирослав Хумски)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мирослав Завидовић
Место рођењаРибница
Датум смрти1190.
ОтацЗавида
ПотомствоТољен, Андрија Мирослављевић, Петар Мирослављевић
ПретходникДеса
НаследникРастко Немањић

Мирослав Завидовић (? — 1196. или 1199), познат и као „велики кнез Мирослав“, био је владар српске средњовековне области познате као Хумска земља или Захумље. На власт је дошао око 1165. године, а Захумљем је управљао до последње деценије 12. века. Столовао је у Стону.[1][2]

Био је син рашког властелина Завиде, старији брат Великог жупана Стефана Немање, оснивача династије Немањића. Био је ожењен сестром босанског бана Кулина. Оснивач је манастира Св. Петра на Лиму у Бијелом Пољу, за чије је потребе наручио писање данас чувеног Мирослављевог јеванђеља. Његови синови били су Тољен, Петар и Андрија.

Сукоби са папом[уреди]

Потписи кнеза Мирослава и Стефана Немање

Мирослав је навукао на се прекоре папске курије и 1181. године проклетство папиног легата, што је узео заштиту неретљанске Качиће, који беху каменовали на смрт сплитског бискупа Рајнерија[3], и што је задржао за се бискупов новац[4]. Сем тога, Мирослав је спречавао да се уреде односи и попуне места у некадашњим катедралним седиштима његове области.

Напад на Дубровник[уреди]

Према дубровачким хроникама, писаним касније, али понајвише на основу старе грађе, напад на дубровачко подручје извела су 1184.(?) год. Немањина браћа, Мирослав и Страцимир. Мирослављева флота страдала је 18. августа код Пољица, преко пута од малог острва Колочепа, а Страцимиров поход на Корчулу, после губитка флоте, завршио се с потпуним неуспехом.

После извесног времена дошло је до примирја Дубровчани су тим уговором добили слободну трговину по рашкој држави; право испаше на Немањином подручју и искоришћавање шуме. Хумљанима је за то дато право слободног промета у Дубровнику.

Мирослављево јеванђеље[уреди]

У Мирослављевој задужбини, манастиру Светог Петра у Бијелом Пољу, је настало Мирослављево јеванђеље, најчувенији споменик српске црквене писмености из XII века на српскословенском језику.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Мишић 1996.
  2. ^ Порчић 2016, стр. 203-220.
  3. ^ Богумили, Енциклопедија лексикографског завода, Загреб 1955. I свезак, pp. 530–534.
  4. ^ Ћоровић, Владимир. Историја српског народа. Београд. Приступљено 19. 3. 2013. 

Литература[уреди]