Мирољуб Петровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мирољуб Петровић
Мирољуб Петровић 2018.png
Петровић 2018. године
Пуно имеМирољуб Верољубов Петровић[1]
НадимакМире
Датум рођења(1965-02-22)22. фебруар 1965.(57 год.)
Место рођењаОџаци, СР Србија
 СФР Југославија
ПребивалиштеПетровац
Лабудово брдо
ДржављанствоРепублике Србије
УниверзитетУниверзитет у Београду (дипломске и магистарске)
Универзитет „Александру Јоан Куза” у Јашу (докторске)
Политичка странкаГрупа грађана „Мирољуб Петровић — Да се зна ред”
СупругаГордана Петровић (супруга)
Јована Петровић (иноча)
Децадве кћерке, син и пасторак
РодитељиВерољуб Петровић (отац)
Стевка Петровић (мајка)
РодбинаИлија Петровић (стриц)
Милан Петровић (деда)
Анђела Петровић (баба)

Мирољуб Петровић (Оџаци, 22. фебруар 1965) српски је псеудонаучник,[2] публициста, јутјубер,[3][4][5] и јавни говорник. По вокацији је инжењер геологије и доктор филозофије. Познат је као заговорник научног креационизма.

Почетком августа 2022. године оптужен је за кривична дела надрилекарство и надриапотекарство јер су два његова „пацијента” преминула услед његовог лечења.[6]

Биографија[уреди | уреди извор]

Мирољуб Петровић је рођен 22. фебруара 1965. године у Оџацима. Стриц му је српски историчар, публициста и бивши министар комуникација Републике Српске Крајине Илија Петровић.[7]

Тврди да је пореклом из српског племена Куча, село Косор[8] као директни потомак кучког војводе Радоње Петровића те Ђурђа Кастриота Скендербега.[9] Исто тако, тврди да је рођак кошаркаша Дражена Петровића, Луке Дончића и певача Аце Лукаса.[10]

Образовање[уреди | уреди извор]

Завршио је Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду, смер палеонтологија, те стекао звање дипломираног инжењера геологије. Због његових јавних иступа којима је негирао научност геолошких дисциплина, Наставно веће смера за палеонтологију је 20. јуна 2000. године заузело став да му не треба омогућити стицање звања магистра геологије. Прекинуо је комуникацију са Рударско-геолошким факултетом и завршио студије у иностранству. Докторирао је философију на Универзитету Александар Јоан Куза у Јашу, Румунија, о теми повезивања науке и религије.[11][12][13]

У рату у БиХ је био добровољац на требињско-дубровачком ратишту код села Церовац, али је, према његовим речима, после неколико месеци дезертирао.[14]

Упркос својим тврдњама, Петровић није доктор медицине, здравствени радник ни историчар.[2][15] Године 2019. је био осумњичен за надрилекарство са смртним исходом пацијента.[16][17]

Породица и полигамија[уреди | уреди извор]

Петровић живи у полигамској, тачније полигинијској (многоженство) заједници. Прво се оженио Горданом са којом има две кћери (Анђу и Ану) и пасторка Стефана (Малешевића) из Горданиног првога брака. ("Дипломе" са Петровићевих фиктивних факултета потписује и "секретар ЦПС-а" Стефан Малешевић.[18][19]) Према властитом признању, поред супруге Гордане, ожењен је истовремено и иночом Јованом Петровић,[20] која је средином 2020. родила сина Михајла.[21][22][23] Он је, тумачећи Свето писмо, заговорник полигиније као што је то у старозаветној Јеврејској традицији.[24][25]

Према његовим изјавама, он већ годинама напомиње да „за сада” има толико деце, односно да годинама — иако је у шестој деценији живота — ради на томе да има још потомака јер се његово учење базира на Светоме писму и о томе као треба да буде јака породица, с пуно потомака. Он чак тврди да се Душаново царство распало јер се цар Душан није придржавао правила о пуно потомака, имао је само „оног килавог Уроша”. Као антитезу наводи Османско царство и његов опстанак, иако је султан Мурат убијен у Боју на Косову.[26]

Религијска учења[уреди | уреди извор]

Иако је сматран за (православног) хришћанскога филозофа и проповедника хришћанске вере, потврђено је да је Петровић следбеник месијанскога Јеврејства и адвентизма,[25][27][28] заговорник филосемитизма,[29] не верује у свеце и Свете Оце, не слави славу, не поштује Часни крст... [30] „Хришћанство је јеврејска религија у којем је Бог, јеврејски Бог, Исус Христос”, тврди Петровић.[31] Његово схватање појма смрти, као сна, слично је адвентистима.[28][30]

Поред враћања на традиционалне вредности, Петровић се залаже и за ропство[32] и за смртну казну каменовањем или обезглављивањем.[33] Сматра да Срби нису Словени (већ да су сви Словени Срби), него да су Срби старо изгубљено јеврејско племе Илири, потомци Шема што значи да није било досељавања Словена на Балкан.[34]

Петровић се залаже за теократско државно уређење. Потенцијална држава у којој би била теократија звала би се, по његовим речима, Илирија или Балкански Израел.[35]

Дана 28. новембра 2020. год. Петровић је са сарадником Милетом на своме јутјуб каналу покренуо серијал „Коментари Библије” у коме тумачи Свето писмо од Прве књиге Мојсијеве стих по стих.[36]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Петровић је веома посвећен очувању здравља и тела.[30] Он цитира Прву књигу Мојсијеву и говори да је Бог у почету дао људима да буду искључиво вегетаријанци, али је после потопа дозволио да једу и месо. Он тврди, према свом учењу, да постоје чисте и нечисте животиње и да то у Светоме писму пише. Свињетина, ракови и остали морски плодови, осим рибе, по њему нису за јело. То учење је потпуно исто јудаизму и Јеврејима.[25][37] Иако каже да није вегетаријанац, Петровић каже да он уопште не једе месо, само понекад једанпут-двапут годиште што га сврстава у вегетаријанце. Он такође тврди да је најбоље јести што више пресну (сирову) храну биљног порекла, али не залаже се за веганство јер користи намирнице животињског порекла у исхрани као што су млечни производи.[38]

Од октобра 2021. на своме јутјуб каналу је покренуо серијал у коме с Јованом Петровић, његовом иночом, спрема вегетаријанску храну.[39]

Петровићева дијадна теорија међународних односа[уреди | уреди извор]

Петровић се служи дијадом у виђењу међународних односа. Он међународне односе види као резултат сукоба с једне стране масонерије, а с друге стране католичке цркве (језуити).[40] Моћ масонерије се огледа кроз државе као што су САД, УК, Русија, Израел као и муслиманске земље (Турска, Саудијска Арабија итд.), а католичка црква влада над земљама ЕУ, Мексиком и целом Јужном Америком. Други светски рат, на пример, по Петровићу је сукоб католичке цркве (обнова Светога римскога царства кроз Хитлера) и масонерије (СССР, УК и САД). Други пример је унутарстраначки сукоб у СНС-у. По његовом мишљењу, Томислав Николић је био масонски играч јер је подржавао руске и кинеске контакте, док је Александар Вучић прокатолички играч јер је вукао ка Немачкој и ЕУ.

Дискурс[уреди | уреди извор]

Петровић је постао познат по својим харизматичним наступима у интервјуима продукције Балкан инфо, код водитеља Теше Тешановића. И то тада је имао запажена предавања о међународним односима и религијским темама, али у интервјуу Европска унија промовише сатанизам и уништење човека[41] који је објављен 16. 12. 2016. год. (тренутно више од милион и по прегледа на Јутјубу), Петровић уводи нови дискурс. После тога, Петровић скоро у сваком медијском наступу наступа слично, с великом дозом хумора. Одлика његовог дискурса је велики број нових, измишљених речи, синонима, ономатопеје („бам, бам, бам”), жаргона („бре”, „бато”) и реторичких питања. Он је и сам признао да је увео хумор да би приближио обичном човеку врло незанимљиве, али поучне приче.

Његов препознатљив дискурс огледа се у речима као што су:

Политика[уреди | уреди извор]

Мирољуб Петровић је 1991. године упознао Драгослава Бокана и постао члан његовог Српског отаџбинског савеза. Тада је планирао да за дочек Нове године изврши атентат на Фрању Туђмана и за те потребе је унео пиштољ на територију Хрватске. О томе је обавестио и Бокана, који га је одговорио од тога.[42] Наредне 1992. године је отишао у Требиње и пријавио се као добровољац у Херцеговачки корпус Војске Републике Српске. Касније је постао члан Српске радикалне странке.

Иако је више пута наглашавао да њега политика у демократији не занима (занима га само у теократији), Петровић коментарише политичке фигуре и политику у Србији и региону, те пружа подршку Александру Вучићу.[25] Био је гост на другом сабору Српске деснице 2018. године. На парламентарним изборима 2020. године он је подржао десничарску листу коју су предводили Левијатан и покрет Живим за Србију.

Петровић 2021. године незванично оснива Теократски покрет. Он је најавио кандидатуру на парламентарним изборима 2022. године у Србији у име Групе грађана „Мирољуб Петровић — Да се зна ред”.[25][17] Најава да ће његов покрет бити „трећа опција” сугерише на то како су у Израелу политичке странке устројене: постоје велике две странке које се међусобно боре, а трећа страна су ортодоксни Јевреји који имају свој покрет и без којих нити једна од ове две велике странке не може да формира већину. Заузврат подржавања владе, религиозни покрет у Израелу тражи да се дефинишу права и обавезе према религиозним Јеврејима.

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Завршио је курс медицине на Институту за првобитну медицину у Сједињеним Државама. Иако је тврдио супротно, овај курс му није дао звање доктора медицине нити му је омогућио да пружа здравствене услуге.[15]

Центар за природњачке студије[уреди | уреди извор]

Заједно са још неколико пријатеља покренуо је Центар за природњачке студије, као непрофитну организацију са циљем да научно докаже и популарише библијско Стварање[43] и принципе здравог живота. Центар је најпре започео свој рад у Србији, а затим у САД.

У оквиру Центра за природњачке студије постоје више самопроглашених центара и института, попут:

  • Институт за природну медицину;[44]
  • Институт за националну историју.[2][28][45]

Петровић је покушао да оснује неакредитовани факултет у оквиру свог центра.[46]

Институт за природну медицину Петровић рекламира као факултет са којим се може радити било где у свету, иако на страници факултета, у делу названом „акредитација” нигде не наводи да ли му је икада и која референтна установа издала акредитацију.[47] То га, међутим, није спречило у онлајн обуци кадрова и додељивању диплома и титула „дипломираног лекара природне медицине”, „магистра природне медицине” и „доктора природне медицине”.[48] Услов за добијање дипломе лекара природне медицине на овом факултету је онлајн полагање предмета као што су: основи религије, увод у медицинску терминологију, депресија, концепт природне медицине и др. Испити се полажу електронском поштом, тако што студенти одговоре на питања која су добили у документу преко електронске поште.[2][49]

Слично је и с Институтом за националну историју коју историчари и теолози називају „фиктивни факултет”.[2][28] Националну историју на његовом „факултету” су „докторирали” псеудоисторичари попут Горана Шарића и Стевана Томовића.[28]

Музеј диносауруса[уреди | уреди извор]

Центар за природњачке студије и Мирољуб Петровић су набавили фосилне остатке диносауруса и других организама и обезбедили едукативне постере и учила, а затим основали Музеј диносауруса у Калифорнији, САД.[50]

На молбу Витомира Васића, Мирољуб Петровић је упутио комплетан пројекат изградње музеја диносауруса у Свилајнцу, са назнаком да би било добро отићи до градоначелника Јагодине Драгана Марковића, да са њим започне разговор о покретању изградње музеја.[51] Васић је отишао у општину Свилајнац и разговарао са потпредседником општине који је то прихватио. Касније се у реализовање пројекта укључило и Министарство науке, а министар науке Божидар Ђелић лично је обишао радове. Иако сам Витомир Васић није тражио новац за идеју изградње, а за коју је добио пројекат од Мирољуба Петровића, он није означен као покретач идеје, што га је увредило, па је он закупио термин на локалној телевизији Ресава и у емисији заједно са Мирољубом Петровићем изнео све око изградње овог музеја.[52]

Мирољуб Петровић сматра да су људи и диносауруси живели истовремено.[53]

Центар за антрополошке студије[уреди | уреди извор]

Петровић је један од оснивача Центра за антрополошке студије. Овај Центар се бави проблемом секти у Србији.

Јавни наступи[уреди | уреди извор]

Током Летњих духовних вечери у Чачку, у организацији Српског сабора Двери, организована је трибина под називом „Од Бога или од мајмуна”. На њој су говорили Мирољуб Петровић, као истакнути креациониста, и Љиљана Чолић, бивши министар просвете која је поднела оставку на ту функцију због идеје о изједначењу Дарвинове теорије еволуције и библијског Стварања у основним школама Србије.[54]

Петровић је био и гост у 57. телевизијској емисији Двери Српске, чија је тема била „Позадина дарвинизма”. Аутор и водитељ емисије био је Бошко Обрадовић.[55]

Холандске бране[уреди | уреди извор]

Током 2012. године, Петровић је посетио Холандију. Том приликом је начинио један саркастични шаљив видео-снимак, на које се виде холандске бране на Северном мору. На том снимку Петровић је изјавио да је дошао до сазнања да група српских интелектуалаца развија план за уништење брана и изазивање потопа у Холандији, уколико холандске власти сместа не ослободе из притворских јединица Хашког трибунала Војислава Шешеља, Радована Караџића и Ратка Младића.[56] Петровић на снимку представља свог стрица као стручњака за бране. Снимак је најпре доспео на Јутјуб, а на телевизији се први пут појавио у Дневнику Радио-телевизије Војводине, 13. априла 2012. године.[57][58]

Одмах затим, холандска обавештајна служба и холандска полиција је почела са испитивањем Петровићевих навода на овом снимку. По њиховој молби, Министарство унутрашњих послова Републике Србије дало је налог Служби за борбу против организованог криминала да ухапси Мирољуба Петровића и приведе га на информативни разговор, што је и учињено 10. маја 2012. године.[59] Приликом хапшења није пружао отпор, а био му је одређен полицијски притвор од 48 сати.

Вест о овом снимку и хапшењу Петровића обишла је свет.[60]

Дела[уреди | уреди извор]

  1. Наука и проблем смрти — дело у којем се научно оправдавају библијске тврдње
  2. Ко влада светом — дело у којем се говори о глобалној завери иза које стоји Ватикан и тајна друштва Масона и Језуита
  3. Тајна срећног живота
  4. Брак и породица
  5. Основи теократије — дело које описује како би требало да изгледа теолошко уређење државе и друштва;
  6. Православље за почетнике
  7. Кратка историја хришћанства — дело у којем се укратко описује црква хришћана од Исуса па до данас

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Прагматикос (7. 12. 2019). „Питања и одговори - 142. део - др Мирољуб Петровић”. Јутјуб. Приступљено 24. 10. 2021. 
  2. ^ а б в г д Јокић-Стаменковић, Драгана. „Кад „доктори наука” и „академици” фабрикују неку нову прошлост”. Politika Online. Приступљено 2022-05-26. 
  3. ^ Petrovic, Miroljub (19. 10. 2021). „Postao sam INSTAGRAMER!”. Јутјуб. Приступљено 19. 10. 2021. 
  4. ^ Alo/I.T. „MIROLJUB PETROVIĆ SMISLIO NOVI BIZNIS Gde je i šta radi tvorac čuvene replike "Pod mač bato!" - Alo.rs”. alo (на језику: српски). Приступљено 2021-12-05. 
  5. ^ „Šaman pred zatvorom - Slučaj Miroljuba Petrovića - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). Приступљено 2021-12-05. 
  6. ^ „Podignuta optužnica za nadrilekarstvo protiv Miroljuba Petrovića — „pod mač, bato. Južne vesti. Приступљено 3. 8. 2022. 
  7. ^ Petrović, Miroljub (10. 11. 2019). „K 632 - Da li su dedu Luke Modrića zaista ubili četnici?... Miroljub Petrovic”. Јутјуб. Приступљено 17. 9. 2020. 
  8. ^ Емисија Прагматикос (17. 7. 2020). „Miroljub Petrovic Najbolji Momenti | Nemiri danas u svetu su mala maca za ono sto tek sledi #4”. Јутјуб. Приступљено 7. 9. 2020. 
  9. ^ Званични сајт др Мирољуба Петровића: Родослов Архивирано на сајту Wayback Machine (27. децембар 2013), Приступљено 22. 10. 2018.
  10. ^ Емисија Прагматикос (17. 7. 2020). „Miroljub Petrovic Najbolji Momenti | Nemiri danas u svetu su mala maca za ono sto tek sledi #4”. Јутјуб. Приступљено 7. 9. 2020.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
  11. ^ Званични сајт др Мирољуба Петровића: Биографија Архивирано на сајту Wayback Machine (13. април 2014), Приступљено 22. 10. 2018.
  12. ^ Званични сајт др Мирољуба Петровића: Записник са седнице Наставног већа смера за палеонтологију Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2018), Приступљено 23. 10. 2018.
  13. ^ Universitatea „Alexandru Ioan Cuza” din Iași: Doctoratele lunii ianuarie 2011, Приступљено 22. 10. 2018.
  14. ^ Патриот (23. 2. 2017). Идеш под мач бато“ ЕКСКЛУЗИВНО за ПАТРИОТ др Мирољуб Петровић | Патриот”. Патриот (на језику: српски). Архивирано из оригинала на датум 08. 08. 2020. Приступљено 9. 9. 2020.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
  15. ^ а б Maksimović, Jelena (31. 1. 2019). „Nadrilekarstvo u Srbiji i dalje nekažnjeno”. BBC News na srpskom (на језику: српски). Приступљено 25. 5. 2020. 
  16. ^ Blic/Alo.rs/M.Ž. „Miroljub Petrović saslušan zbog smrti mladića?! - Alo.rs”. alo (на језику: српски). Приступљено 2022-01-05. 
  17. ^ а б S.R. „DAJ 20.000 EVRA, BATO! Širi mržnju, a sada bi u politiku: Šarlatan Miroljub Petrović "žicka" potpise od građana, ali i - NOVAC!”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-02-27. 
  18. ^ „U Onecoin/Onelife opet podvaljuju”. Obmana zvana multi level marketing (на језику: српски). 2018-03-21. Приступљено 2022-06-10. 
  19. ^ „'Nisam samozvani doktor, moj život je pretvoren u pakao!'. tportal.hr. Приступљено 2022-06-10. 
  20. ^ Petrovic, Miroljub (1. 9. 2021). „Lazarica - Jovana Petrović (Cover)”. Јутјуб. Приступљено 24. 10. 2021. 
  21. ^ Koliko žena ima Miroljub Petrović? (на језику: српски), Приступљено 2022-06-10 
  22. ^ REPORTAŽA 002 | dr Miroljub Petrović - Moj prelazak iz grada u selo (на језику: српски), Приступљено 2021-12-15 
  23. ^ Саша Станковић - Прагматикос (8. 8. 2020). „Питања и одговори - 375 - др Мирољуб Петровић”. 
  24. ^ Pametne Stvari (31. 3. 2020). „Miroljub Petrović - Više žena i poligamija”. Приступљено 6. 12. 2021. 
  25. ^ а б в г д Od teologije do politike: Miroljub Petrović najavio izlazak na izbore - IZBORI 22 - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-02-19. Приступљено 2022-02-20. 
  26. ^ Dokumentarne Emisije Balkan (11. 3. 2017). „BALKAN INFO: Miroljub Petrović - Treba da radimo na sebi, stvaramo jake porodicu i jaku državu!”. Јутјуб. Приступљено 13. 4. 2021. 
  27. ^ Desni Klik (13. 4. 2020). „Miroljub se naljutio na mene jer ga prekidam u emisiji, nisam njegov sledbenik! - Teša Tešanović”. Јутјуб. Приступљено 9. 9. 2020. 
  28. ^ а б в г д „БОРБА ЗА ВЕРУ - Димитрије Марковић: ”Историчар” Горан Шарић: Исус је био халуциногена биљка?”. borbazaveru.info. Приступљено 2022-05-26. 
  29. ^ Dokumentarne Emisije Balkan (4. 3. 2018). „BALKAN INFO: Miroljub Petrović – Jevreji su elita čovečanstva, Srbi moraju da uče od njih!”. Јутјуб. 
  30. ^ а б в „Мирољуб Петровић: Василије Острошки је мртво тело, његово поштовање је ”култ мртвих”.”. ТЕОДУЛИЈА (на језику: енглески). 2021-10-03. Приступљено 2022-05-26. 
  31. ^ Britka Sablja (21. 6. 2020). „Miroljub Petrovic - Danasnji hriscani i hriscanstvo”. Јутјуб. Приступљено 30. 9. 2020. 
  32. ^ Dokumentarne Emisije Balkan (18. 6. 2017). „BALKAN INFO: Miroljub Petrović - Rob ne sme da se ženi bez dozvole gazde!”. Јутјуб. Приступљено 9. 9. 2020. 
  33. ^ Dokumentarne Emisije Balkan (16. 2. 2017). „BALKAN INFO: Miroljub Petrović - Na Dorćolu za dilere droge i za sataniste sledi smrtna kazna!”. Јутјуб. Приступљено 9. 9. 2020. 
  34. ^ Емисија Прагматикос (8. 7. 2020). „Miroljub Petrovic | Istorija Srba”. Јутјуб. Приступљено 9. 9. 2020. 
  35. ^ Емисија Прагматикос (16. 9. 2020). „Miroljub Petrovic | Kako ce se izjasnjavati ljudi u Teokratiji”. Јутјуб. Приступљено 16. 9. 2020. 
  36. ^ Петровић, Мирољуб (28. 11. 2020). „Komentari Biblije 1. deo: Stvaranje”. Јутјуб. Приступљено 12. 12. 2020. 
  37. ^ „Zašto Jevreji ne jedu svinjetinu?”. bs.tierient.com. Приступљено 2021-10-24. 
  38. ^ Dokumentarne Emisije Balkan (11. 3. 2017). „BALKAN INFO: Miroljub Petrović - Ljudi su stvoreni kao biljojedi i ne trebaju da jedo meso!”. Јутјуб. Приступљено 24. 10. 2021. 
  39. ^ Petrovic, Miroljub (24. 10. 2021). „Kolač SNIKERS na moj način”. Јутјуб. Приступљено 24. 10. 2021. 
  40. ^ nix1nix2 (30. 5. 2011). „Ko vlada Srbijom - Miroljub Petrovic (celo predavanje)”. Јутјуб. Приступљено 8. 9. 2020. 
  41. ^ BALKAN INFO - Zvanični kanal (16. 12. 2016). „INTERVJU: Miroljub Petrović - Evropska unija promoviše satanizam i uništenje čoveka! (16.12.2016)”. Јутјуб. Приступљено 9. 9. 2020. 
  42. ^ „Miroljub Petrović - Dragoslav Bokan mi je spasio život”. 6. 8. 2019. 
  43. ^ „Центар за природњачке студије: О нама”. Cps.org.rs. Приступљено 11. 2. 2013. 
  44. ^ „Институт за природну медицину - званичан сајт”. Ipm.netau.net. Архивирано из оригинала на датум 13. 02. 2013. Приступљено 11. 2. 2013. 
  45. ^ „Институт за националну историју - званичан сајт”. Istorija.herobo.com. Приступљено 11. 2. 2013. 
  46. ^ Blic Online | U Holandiji pretio rušenjem brana, u Srbiji osniva fakultete bez akreditacija
  47. ^ Institut za prirodnu medicinu — Akreditacija
  48. ^ Institut za prirodnu medicinu — Dobrodošli
  49. ^ Institut za prirodnu medicinu — Diplomirani lekar prirodne medicine (B.S.)
  50. ^ „Музеј диносауруса — Центар за природњачке студије”. Cps.org.rs. Приступљено 11. 2. 2013. 
  51. ^ Log in om een reactie te plaatsen. (12. 4. 2012). „ТВ Ресава: Витомир Васић и Мирољуб Петровић”. Youtube.com. Приступљено 11. 2. 2013. 
  52. ^ „Вести011: Како су челници ДС-а у Свилајнцу направили Музеј диносауруса”. Vesti011.com. 15. 4. 2012. Архивирано из оригинала на датум 6. 1. 2013. Приступљено 11. 2. 2013. 
  53. ^ Petrović, Miroljub (2008). Nauka i problem smrti (PDF). Beograd: Metaphysica. стр. 14. ISBN 978-86-7884-052-4. 
  54. ^ Log in om een reactie te plaatsen. „Двери српске: Истина о Дарвину - Мирољуб Петровић”. Youtube.com. Приступљено 11. 2. 2013. 
  55. ^ Log in om een reactie te plaatsen. (14. 10. 2011). „Pozadina Darvinizma - Miroljub Petrovic”. Youtube.com. Приступљено 7. 2. 2019. 
  56. ^ „Блиц: Србин прети да ће минирати бране у Холандији ако на слободу не буду пуштени Шешељ, Караџић и Младић”. Blic.rs. Приступљено 11. 2. 2013. 
  57. ^ „Србин прети да ће срушити холандске бране?”. Радио-телевизија Војводине. Приступљено 1. 3. 2017. 
  58. ^ „NEZABORAVNO: Miroljub Petrović - Srušićemo brane u Holandiji, ako ne puste naše junake iz Haga!”. Youtube. Dokumentarne Emisije Balkan. 6. фебруар 2016. Приступљено 11. април 2021. 
  59. ^ „РТС: Ухапшен због претњи Холанђанима”. RTS.rs. Приступљено 11. 2. 2013. 
  60. ^ „DutchNews: Serbian 'dyke terrorist' arrested over YouTube threats”. Dutchnews.nl. 11. 5. 2012. Приступљено 11. 2. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]