Митар Ковач

Митар Ковач
Митар Ковач
Лични подаци
Датум рођења	27. јул 1959. (66 год.)
Место рођења	Улог, ФНР Југославија
Универзитет	Војна академија Универзитета одбране у Београду
Занимање	политичар; официр;
Политичка каријера
Политичка; странка	Ми — Глас из народа (2023—);
Војна каријера
	Митар Ковач
Служба	СФР Југославија; СР Југославија; Србија и Црна Гора; Република Србија; ; 1981—2014.;
Војска	Југословенска народна армија; Војска Југославије; Војска Србије и Црне Горе; Војска Србије;
Чин	Генерал-мајор

Митар Ковач (Улог, 27. јул 1959) је пензионисани генерал-мајор Војске Србије, професор Факултета за пројектни и иновациони менаџмент, истраживач Института за политичке студије и политичар.

На парламентарним изборима 2023. године изабран је за народног посланика као кандидат на изборној листи покрета Ми — Глас из народа.

Биографија

Образовање и војна каријера

Рођен је 27. јула 1959. године у Улогу код Калиновика. Завршио је Средњу војну школу копнене војске, смјер артиљерија, 1977. у Задру. На Војној академији копнене војске у Београду дипломирао је 1981. (смјер артиљерија), постдипломске студије завршио 1990, докторирао 1998. одбраном тезе Метод одређивања ефикасности дејства артиљеријских и ракетних јединица за подршку и завршио Школу националне одбране, као и генералштабно усавршавање 2002. године. Произведен је у чин потпоручника 1981, а унапријеђен у чин поручника 1982, капетана 1985, капетана I класе 1988, мајора 1992, потпуковника 1996, пуковника 2000. (ванредно), бригадног генерала 2009. и генерал-мајора 2011. (ванредно). У ЈНА је службовао у гарнизонима Задар, Лесковац и Београд. Био је командир вода и батерије, замјеник команданта артиљеријског дивизиона, командант артиљеријског дивизиона, замјеник команданта артиљеријског пука и командант артиљеријског пука.^[1]

Почетак ратних сукоба у БиХ 1992. затекао га је на дужности самосталног истраживача у Институту ратне вештине у Београду, у чину капетана I класе. У Војсци Републике Српске Крајине био је од новембра 1991. до јуна 1992, на дужности команданта артиљеријског дивизиона, а у ВРС од децембра 1992. до септембра 1993, на дужности начелника штаба артиљеријског пука. Службу је наставио у ВЈ. Био је истраживач (научни савјетник) (2004–2014) и начелник одјељења у Центру високих војних школа у Институту ратне вештине, начелник Управе за стратегијско планирање у [Министарству одбране Србије и Црне Горе (од 2006. Управа за стратегијско планирање у Министарству одбране Србије) (2004–2010) и начелник Управе за планирање и развој у Генералштабу Војске Србије (2010–2014). На Војној академији у Београду (од 2011. Војна академија Универзитета одбране) 2006. биран је за редовног професора. У Институту за стратегијска истраживања ради у звању научног савјетника. Као спољни сарадник држао је наставу на Факултету безбедности и Факултету политичких наука у Београду. За резултате у научноистраживачком раду добио је Златну плакету „Војвода Живојин Мишић“ (2002). Био је ангажован као војни експерт у одбрани српских војних руководилаца пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу. Учествовао је у одбрани СРЈ од НАТО агресије од 24. марта до 26. јуна 1999. Пензионисан је 22. децембра 2014. Од 2015. директор је невладине организације Евроазијски безбједносни форум. Одликован је у ЈНА Медаљом за војне заслуге и Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, те са више одликовања у ВЈ.^[1]

Политичка каријера

Ковач је на парламентарним изборима 2023. године био кандидат на изборној листи покрета Ми — Глас из народа и изабран је за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије.

Унапређивања у чинове

Пуковник	Бригадни генерал	Генерал-мајор

16. јун 2000.	2009.	2011.

Референце

^ ^а ^б Енциклопедија Републике Српске. 5, К-Л. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2023. стр. 277—278. ISBN 978-99976-42-72-1.

[ReferenceA-1] а ^б Енциклопедија Републике Српске. 5, К-Л. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2023. стр. 277—278. ISBN 978-99976-42-72-1.

[1]