Митар Минић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИТАР МИНИЋ
Mitar Minić.jpg
Митар Минић
Датум рођења(1918-10-06)6. октобар 1918.
Место рођењаОдеса
Украјинска Совјетска Социјалистичка Република Украјинска Народна Република
Датум смрти15. фебруар 1989.(1989-02-15) (70 год.)
Место смртиБеоград  СР Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411970.
Чингенерал-мајор
Народни херој од24. јула 1953.

Митар Минић (Одеса, 6. октобар 1918Београд, 15. фебруар 1989), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Родио се у Одеси, а детињство је провео у Сарајеву где је завршио гимназију. Из материјалних разлога је напустио школовање 1936. године и бавио се земљорадњом до 1939. године када одлази на одслужење војног рока, где га је и затекла капитулација Југославије у Другом светском рату. На почетку устанка постао је борац Романијског партизанског одреда, а недуго затим и командант чете. У новембру 1941. године примљен је у КПЈ.[1][2]

Од марта 1942. године обављао је дужност заменика команданта Првог ударног босанског батаљона, а касније је постао командант у Шестој источнобосанској пролетерској бригади. Због самовоље смењен је са овог места, па је током Пете непријатељске офанзиве био само борац. Због храбрости и ратне вештине враћен је на командну дужност команданта романијског партизанског одредам а од 1944. фо 1945. године дужност команданта Двадесете источнобосанске бригаде. Са њима је учествовао у борбама са Немцима око Вишеграда, Рогатице, Власенице, Сокоца, Сарајева, Завидовићима, са четницима око села Оџака и у блокирању усташких снага.[1][2]

Након рата обављао је низ функција у војсци. Био је начелник штаба 29. дивизије, оперативни официр у Генералштабу ЈНА, заменик начелника корпуса, начелник штаба војног подручја и начелник одељења и заменик управе пешадије ССНО (Савезни секретаријат за народну одбрану). Пензионисан је као генерал-мајор 1970. године. Преминуо је у Београду 15. фебруара 1989. године и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу.[1][2]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 24. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.[1][2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]