Митар Трифуновић Учо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИТАР ТРИФУНОВИЋ УЧО
Mitar Trifunovic Uco.jpg
Митар Трифуновић Учо
Датум рођења1880.
Место рођењаБрвник, код Шамца
 Аустроугарска
Датум смртиновембар 1941. (61 год.)
Место смртиЛогор Јасеновац
Хрватска НД Хрватска
Члан КПЈ од1919.
Учешће у ратовимаПрви светски рат
Октобарска револуција
Народноослободилачка борба
Народни херој од27. новембра 1953.

Митар Трифуновић Учо (Брвник, код Шамца, 1880Логор Јасеновац, новембар 1941), учесник Октобарске револуције, једна од најистакнутијих личности радничког покрета у Краљевини Југославији и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1880. године у селу Брвнику, код Шамца.

Још у раној младости приступио је радничком покрету. С почетком Првог светског рата, мобилисан је од стране аустроугарске војске и послат на Источни фронт. После заробљавања, у Русији је пришао радницима и учествовао у Октобарској социјалистичкој револуцији. Из Русије је као добровољац отишао на Солунски фронт.

Године 1918. после завршетка рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, вратио се у Тузлу с чином наредника-водника српске војске. Био је један од истакнутих руководилаца и организатора радничког покрета у Босни и Херцеговини. На листи Комунистичке партије Југославије изабран је, 1920. године, за народног посланика Уставотворне скупштине. Те године је руководио штрајком рудара, који је трајао три месеца и другим штрајком рудара, који је познат као „Хусинска буна“.

После Обзнане је ухапшен као посланик Комунистичке партије Југославије. По изласку из затвора наставља рад на стварању илегалних партијских организација и синиката. После проглашења шестојануарске диктатуре, 1929. године, поново је ухапшен и од Суда за заштиту државе, у Београду, осуђен на три године робије, коју је издржао у Сремској Митровици.

У току 1935. године стварао је организације Независних синдиката и руководио штрајком дрводеља. Нарочито се истакао у борби против фракционаштва унутар Комунистичке партије Југославије. Власти Тузле су га интернирале у Босански Шамац, где је остао све до 1940. године.

Почетком 1941. године вратио се у Тузлу, где је живео и радио илегално. После окупације Краљевине Југославије и стварања усташке Независне Државе Хрватске, ухапшен је 14. августа, у стану једног рудара у Креки, и спроведен у логор Јасеновац. Стрељан је новембра 1941. године.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Наслеђе[уреди]

По њему носи име једна улица у Борчи.

Литература[уреди]