Митрополит београдски Петар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
митрополит Петар
Mitropolit Petar Jovanovic.jpg
Датум рођења (1800-02-18)18. фебруар 1800.
Место рођења Илок
Хабзбуршка монархија
Датум смрти 22. септембар 1864.(1864-09-22) (64 год.)
Место смрти Сремски Карловци
Аустријско царство

Петар (световно Павле Јовановић; Илок, 18. фебруар 1800. — Сремски Карловци, 22. септембар 1864) је био митрополит београдски 1833—1859.

Биографија[уреди]

Од 1819. до 1829. године је био професор Карловачке гимназије, а од 1830. године је био секретар највишег народног суда у Крагујевцу, па секретар кнежеве канцеларије. На молбу кнеза Милоша Обреновића закалуђерио се и постао митрополит. Замонашио га је и произвео у чин ђакона и јеромонаха, потом и архимандрита, епископ ужички Никифор Максимовић 1833. године.[1] У чин митрополита хиротонисао га је Цариградски патријарх Григорије.

Гроб у Крушедолу

Уредио је цркву у Србији и њену управу. Био је први предсједник школске комисије, радио је на организовању основне наставе у Србији и старао се о писању уџбеника. 1836. године је основао богословију у Београду, а те године донет је и црквени устав. Када је кнез Милош крајем 1858. по други пут дошао на власт митрополит Петар је био принуђен да поднесе оставку (1859. године). После тога је био епископ горњокарловачки. Умро је 1864. године и сахрањен у манастиру Крушедолу.

Референце[уреди]

  1. ^ Гордана Гарић Петровић: „Максимовић Вукосављевић, Никифор”, стране 793-794, Српски биографски речник, том 5, Нови Сад, 2011. године

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Мелентије
митрополит београдски
18331859.

Наследник:
Михаило
Претходник:
Сергије Каћански
епископ горњокарловачки
18591864.
Наследник:
Лукијан Николајевић