Митрополит београдски Инокентије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Митрополит београдски
Инокентије
Митрополит београдски Инокентије.jpg
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
МитрополијаБеоградска митрополија
Архијерејски чинМитрополит
ТитулаМитрополит београдски
Начин обраћањаЊегова светост
ДржаваКраљевина Србија
СједиштеБеоград
Године службеод 15. фебруара 1898. до 19. мајa 1905.
ПретходникМитрополит Михаило
НасљедникПатријарх Димитрије
Претходна епархијаЕпархија нишка
Године службе18941898.
ПретходникЈероним Јовановић
НасљедникНиканор Ружичић
Лични подаци
Световно имеЈаков Павловић
Датум рођења1. август 1840.
Мјесто рођењаШабац
 Кнежевина Србија
Датум смрти19. мај 1905.(1905-05-19) (64 год.)
Мјесто смртиБеоград
 Краљевина Србија

Инокентије (световно име Јаков Павловић; Шабац, 1. август 1840Београд, 19. мај 1905) је био београдски митрополит од 1898. до 1905.

Биографија[уреди]

Инокентије Павловић је рођен 1. августа 1840. у Шапцу као Јаков Павловић. Отац му је био познати протојереј Јован Павловић, посланик на чувеној Светоандрејској скупштини. Основну школу и четири разреда гимназије завршио је у Шапцу, два разреда богословије у Београду и Духовну академију у Кијеву.

У Србију се вратио почетком 1863, и већ 31. јула био је рукоположен за свештеника. Био је професор гимназије у Крагујевцу, војни свештеник, свештеник Казненог завода у Крагујевцу, професор и ректор богословије, вероучитељ Више женске школе, дворски свештеник и начелника Црквеног одељења у министарству просвете и црквених дела.

После смрти супруге закалуђерио се 24. новембра 1892. године и добио име Инокентије. За епископа нишког изабран је 1. августа 1894, а за митрополита 15. фебруара 1898. вољом двора и владе.

Митрополит београдски Инокентије

За време његове управе Београдском митрополијом дошло је до женидбе краља Александра и Драге Машин, до насилног уклањања династије Обреновића са престола (1903), и до избора Петра Карађорђевића за новог краља Србије.

Митрополит Инокентије је био, како пише Слијепчевић, просечан човек, који иза себе није оставио никакво значајно дело. Бавио се књижевним радом и по разним часописима објављивао богословско-педагошке чланке. Написао је и око 250 проповеди, који нису, у целини, до данас објављене.

Син[уреди]

Његов син је Драгољуб Павловић (сликар) рођен 1875, академски сликар, који је именован од Врховне Команде за ратног сликара и фотографа.


Претходник:
Јероним
епископ нишки
18941898.

Наследник:
Никанор
Претходник:
Михаило
митрополит београдски
18981905.
Наследник:
Димитрије