Митрополит канадски Митрофан

др Митрофан (Кодић)
Митрополит (тада епископ источноамерички) Митрофан са моштима светог Сергија Радоњешког, 2006. године
Основни подаци
Помесна црква	Српска православна црква
Епархија	Епархија канадска
Чин	митрополит
Титула	архиепископ торонтски и митрополит канадски
Седиште	Манастир Светог Преображења Господњег у Милтону
Године службе	од 2016.
Претходник	патријарх српски Иринеј (администратор)
Претходна епархија	Епархија источноамеричка
Године службе	1991–2016.
Претходник	Христофор (Ковачевић)
Наследник	Иринеј (Добријевић)
Лични подаци
Световно име	Радован Кодић
Датум рођења	(1951-08-04)4. август 1951.
Место рођења	Љуша, код Шипова, НР БиХ, ФНР Југославија
Потпис

Митрофан (световно Радован Кодић; Љуша, код Шипова, 4. август 1951) је архиепископ торонтски и митрополит канадски. Редовни је професор Светог писма Новог завета на Богословском факултету Светог Саве у Либертивилу. Бивши је епископ источноамерички (1991—2016) и викарни епископ топлички (1987—1991).

Биографија

Рођен је 4. августа 1951. године у селу Љуша у Шипову. Основну школу завршио је 1966. године. Замонашен је уочи Ваведења 1970. године у манастиру Крка, а на Ваведење рукоположен је у чин јерођакона од епископа Стефана (Боце). Завршио је богословију „Света три Јерарха” у манастиру Крка 1971. године као део прве генерације богослова (1966–1971). Рукоположен је у чин јеромонаха 1974. а 1975. године је завршио богословски факултет у Букурешту. По завршетку студија, почетком 1977. постављен је за суплента богословије у манастиру Крка. Положио је професорски испит 1979. године. Годину дана касније постављен је за вршиoца дужности ректора, а 1987. године за ректора богословије у манастиру Крка.

На редовном мајском заседању Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве 1987. године, изабран је за викарног епископа топличког. На Петровдан, 12. јула 1987. године, владика Митрофан (тада архимандрит) хиротонисан је у чин епископа у Саборној цркви у Београду. Наречење је, на бденију уочи хиротоније, обавио патријарх српски Герман, уз седам архијереја и девет свештеника. Петровданску Свету архијерејску литургију служио је патријарх Герман са још четири архијереја, уз саслужење шеснаест свештеника и једанаест ђакона. Одмах затим постављен је за помоћника администратору Епархије средњозападноамеричке епископу Сави (Вуковићу). За администратора Епархије средњозападноамеричке изабран је 1988. на којој дужности остаје до 1991. када је изабран и постављен за епископа Епархије источноамеричке.

Епископ Митрофан стекао је звање доктора 1997. на Богословском факултету Универзитета у Београду где је одбранио докторску дисертацију на тему „Тајна Христова по посланицама: Ефесцима, Филипљанима и Колошанима Светога апостола Павла.”

На првој седници Наставно-научног већа, а по упокојењу митрополита Христофора 2010. године, једногласно је изабран за новог декана Богословског факултета у Либертивилу. На тој дужности је остао до краја 2023. године.

На дужности епископа источноамеричког се налазио све до 25. маја 2016. године када је изабран за новог епископа канадског. Устоличен је у Храму Сабора српских светитеља у Мисисаги 18. септембра 2016. на Светој архијерејској литургији предвођеноj патријархом српским Иринејом у пратњи епископа сремског Василија, епископа новограчаничко-средњозападноамеричког Лонгина, епископа зворничко-тузланског Хризостома, епископа западноамеричког Максима и још четворицe епископа других православних епархија у Канади.

На редовном заседању Светог архијерејског Сабора 18. маја 2024. године, унапређен је у чин митрополита.

Дела

• превод рада протојереја-ставрофора др Димитрија Станилоја „Православно морално богословље” (Букурешт, 1981)
• „Учење Светог Апостола Павла о Цркви” (Епархија источноамеричка, 1991)
• превод рада протојереја-ставрофора др Димитрија Станилоја „Духовност и заједница у православној литургији” (Епархија сремска, 1992)
• превод књиге протојереја-ставрофора др Димитрија Станилоја „Православна догматика I–III” (Епархија источноамеричка, 1997)
• превод рада протојереја др Јована Брије „Речник православне теологије” (Хиландарски фонд, 1999)
• превод рада протојереја-ставрофора др Димитрија Станилоја „Бесмртни лик Божији” (Епархија источноамеричка, 2000)
• „Тајна Христова по посланицама: Ефесцима, Филипљанима и Колошанима Светога апостола Павла” (Епархија источноамеричка, 2000)
• превод рада јеромонаха Јоаникија Балана „Румунски Патерик I” (Епархија источноамеричка, 2005)
• превод рада јеромонаха Јоаникија Балана „Румунски Патерик II” (Епархија источноамеричка, 2006)
• „Увод у Свето писмо Новог завета” (Епархија источноамеричка, 2006)
• превод књиге протојереја-ставрофора др Димитрија Станилоја „Јеванђелски лик Исуса Христа” (Епархија сремска, 2007)
• превод књиге протојереја-ставрофора др Димитрија Станилоја „Исус Христос, светлост света и обожитељ човека” (Источник, 2023)

Галерија

• 
  Епископ Митрофан са епископом канадским Георгијем (у средини) и епископом нишким Иринејем на освећењу првог српског манастира у Канади, 1994. године
• 
  Беседа епископа Митрофана у Цркви Светог Саве у Торонту о победи Цркве над јереси иконоборства, 2023. године
• 
  Митрополит Митрофан и патријарх Порфирије са члановима црквеног хора „Кир Стефан Србин”, 2024. године
• 
  Портрет владике Митрофана у владичанском двору

Литература

• Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2018. 

Спољашње везе

• Од Атлантика до Пацифика око 100.000 верника („Политика”, 24. април 2022)
• Радови владике Митрофана на сајту Теолошки погледи