Митрофан III Цариградски
| Митрофан III Цариградски | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1520. |
| Датум смрти | 9. август 1580. |
| Место смрти | Цариград, |
| Претходник | Јоасаф II, Јеремија II |
| Наследник | Јеремија II, Јеремија II |
Митрофан III Цариградски (грч. Μητροφάνης ὁ Βυζάντιος; 1520 – 9. август 1580) је био васељенски патријарх Цариграда два пута, од 1565. до 1572. и од 1579. до 1580. године.
Живот
[уреди | уреди извор]Митрофан је рођен 1520. године, од оца бугарског трговца, у селу Аја Параскева (данас део Истанбула),[1] одакле је и добио надимак Византиос („из Византије“). Његово првобитно име се различито наводи као Манојло[1] или Георгије[2].
Године 1546. именовао га је за митрополита Кесарије његов лични пријатељ, патријарх Дионисије II Цариградски, који га је послао у Венецију углавном да прикупи средства, али Митрофан је отишао и у Рим и састао се са папом. Године 1548. ова вест је изазвала велику забринутост код дела грчког становништва Цариграда, са нередима и покушајем убиства Дионисија II, који је сматран подједнако кривим као и Митрофан.[2] Дионисије II је био на ивици свргавања, али против њега нису предузете никакве мере јер је уживао подршку Сулејмана Величанственог.[3] Митрофан је свргнут са своје катедре у Кесарији, али му је 1551. опроштено и отишао је да живи у манастир Свете Тројице на острву Халки, где се бринуо о библиотеци и проширио је.[1]
Први пут је изабран за патријарха у јануару или фебруару 1565. године[4] уз подршку богатог и утицајног Михаила Кантакузина Шејтаноглуа.[2] Владао је седам година и покушао је да побољша финансије патријаршије и кроз путовање у Молдавију. Био је човек отвореног ума, књижевности и добронамерен према западњацима, и католицима и протестантима. Године 1568, Митрофан III је издао оштру осуду у енцикличном писму у вези са злостављањем Јевреја на Криту, наводећи:
„Неправда... без обзира на то према коме је поступљено или против кога је учињено, и даље је неправда. Неправедна особа никада није ослобођена одговорности за та дела под изговором да је неправда учињена против иноверца, а не против верника. Као што је рекао наш Господ Исус Христос у Јеванђељима, не угњетавајте нити оптужујте никога лажно; не правите никакву разлику нити дајте простора верницима да повређују оне другог веровања.“[5]
Свргнут је 4. маја 1572. године када је Михаило Кантакузин Шејтаноглу пренео своју подршку младом и бриљантном Јеремији II Цариградском. Након свргавања, како би му се обезбедили финансијски приходи, постављен је за епископа eis zoarkeian (тј. без пастирских обавеза) Ларисе и Хиоса, и вратио се да живи у манастиру Свете Тројице на острву Халки, близу престонице.[2]
Након покушаја да се врати на престо, 1573. године је прогнан на Свету Гору. Шест година касније, након погубљења Михаила Кантакузина Шејтаноглуа и убиства великог везира Мехмеда-паше Соколовића, Јеремија II је изгубио своје присталице, а Митрофан III је успешно враћен на престо 25. новембра 1579.[6] Умро је неколико месеци касније, 9. августа 1580. године, и сахрањен је у цркви Богодорице Памакаристос, тада патријаршијској катедрали.
Напомене и референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Μητροφάνης Γ´” (на језику: грчки). Ecumenical Patriarchate. Приступљено 19. 6. 2011.
- ^ а б в г Moustakas Konstantinos. „Metrophanes III of Constantinople”. Encyclopaedia of the Hellenic World, Asia Minor. Приступљено 19. 6. 2011.
- ^ Frazee, Charles (2006). Catholics and sultans: the church and the Ottoman Empire, 1453–1923. London: Cambridge University Press. стр. 29. ISBN 0-521-02700-4.
- ^ Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate. Wildside Press. стр. 38, 46. ISBN 978-1-4344-5876-6.
- ^ An Orthodox Christian View of Non-Christian Religions by Rev. Dr. George C. Papademetriou; Greek Orthodox Archdiocese of America
- ^ R. Aubert (2003). „Jérémie II”. Dictionnaire d'histoire et de géographie ecclésiastiques. 28. Paris: Letouzey et Ané. 999-1000. ISBN 2-7063-0210-0.
Литература
[уреди | уреди извор]- Frazee, Charles A. (2006). Catholics and Sultans: The Church and the Ottoman Empire 1453–1923. Cambridge University Press. ISBN 9780521027007.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
