Михаел Мајр

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Михаел Мајр
Michael Mayr.jpg
Михаел Мајр
Биографија
Датум рођења(1864-04-10)10. април 1864.
Место рођењаАдлванг
Аустроугарска, сада Аустрија
Датум смрти21. мај 1922.(1922-05-21) (58 год.)
Место смртиВалденојкирхен
Аустрија
Занимањеисторичар
Политичка
партија
Хришћанска социјална партија
ПредседникКарл Зајц
Михаел Хајниш
ПретходникКарл Ренер
НаследникЈохан Шобер

Михаел Мајр (нем. Michael Mayr; Адлванг, 10. април 1864Валденојкирхен, 21. мај 1922) је био канцелар Аустрије у Првој аустријској републици. Био је члан Хришћанске социјалне партије и историчар по занимању.

Биографија[уреди]

Рођен је у Алвангу у Горњој Аустрији. Студирао је историју и географију на универзитету у Бечу и стекао докторат 1890. године. 1897. до 1920. био је директор државног архива Тирола. 1900. је постао професор савремене историје на универзитету у Инзбруку.

Мајрова политичка каријера је почела у доба Аустроугарског царства. Од 19071911. је био члан царевинског савета, а од 19081914. члан скупштине Тирола. Када је на крају Првог светског рата царство престало да постоји Мајр је био делегат своје странке у народној скупштини која је правила нацрт новог устава Аустрије.

1920. Мајр је наследио Карла Ренера на месту канцелара Аустрије, као део коалиције између Хришћанске социјалне и социјалдемократске партије Аустрије. У новембру 1920. постао је канцелар и министар иностраних послова Аустрије, водећи мањинску владу Хришћанско социјалне партије. Дао је оставку 1. јуна 1921, као одговор на референдум који је сазван у Штајерској у којем се предлаже да та провинција напусти Аустрију и постане део Немачке.

Умро је годину дана касније у Валденојкирхену.

Књижевна дела[уреди]

  • W. Lazius als Geschichtsschreiber Österreichs, 1894 ("В. Лазиус као аустријски историчар")
  • "Der Generallandtag der österreichischen Erbländer in Augsburg 1525/26", у: Zeitschrift des Ferdinandeums 3(38), 1894 ("Генерални државни парламент аустријских наследних земаља у Аугсбургу, 1525-26")
  • Erinnerungen an A. Hofer, 1899 ("Меомоари А. Хофера")
  • Die Beziehungen Deutschlands zu Italien, 1901 ("Немачки односи са Италијом")
  • Der italienische Irredentismus: Sein Entstehen und seine Entwicklung vornehmlich in Tirol, 1917 ("Италијански ирендетизам: Његови корени и развој, првенствено у Тиролу")

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Карл Ренер
Канцелар Аустрије
(1920 — 1921)

Наследник:
Јохан Шобер