Михаел Штолајс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Михаел Штолајс (2013)

Михаел Штолајс (рођен 20. јула 1941. године у Лудвигсхафену на Рајни), немачки правник и правни историчар. Пре пензионисања у статусу професора емеритуса 2006. године, био је професор Јавног права и Правне историје на Универзитету Јохан Волфганг Гете у Франкфурту на Мајни, а од 1991. године до краја 2009. године био је директор Макс Планк Института за европску правну историју.

Биографија[уреди]

Штолајсов отац био је правник Ерих Штолајс, који је од 1935. до 1937. године био градоначелник (бургермајстер) града Ландау, а од 1937. до 1941. године главни градоначечник (обер-бургермајстер) Лудвигсхафена на Рајни. Након завршетка школе 1960. године, у данашњој гимназији Курфирста Рупрехта у Нојштату, студирао је право, германистику и историју уметности у Хајделбергу и затим Вурцбургу. 1965. године положио је први, а 1969. године други правнички државни испит.

Краће време је радио као асистент Аксела Фрајхера фон Кампенхаузена, а 1973. године је хабилитован у Минхену за предмете Државно и управно право, Историја права у новом веку и Црквено право. Годину дана касније био је именован за професора на Универзитету у Франкфурту. 1991. године добио је престижну Лајбницову награду Немачког научно-истраживачког друштва. Исте године је постао директор Макс Планк Института за европску правну историју (MPIER) у Франкфурту на Мајни. 2006. године постао је професор емеритус на Универзитету у Франкфурту, а повукао се и са положаја директора Института, мада је од септембра 2007. до краја 2009. године био вршилац дужности директора.[1]

Штолајс је члан многих немачких и страних академија наука и уредник бројних научних едиција и часописа. Главне области његовог научног интересовања су у материји јавног права (социјално право) и правне историје савременог доба и новог века (посебно историје јавног права).

Чланства и положаји[уреди]

  • Академија наука и књижевности у Мајнцу[2]
  • Академија наука у Гетингену
  • Берлинско-Бранденбуршка академија наука
  • Члан Финске академије наука (2000)
  • Члан Данске краљевске академије наука (2001)
  • Члан Немачке академије за језик и поезију (2002)
  • Члан Немачке академије наука "Леополдина" (2004)[3]
  • Председник управног одбора Музеја светске културе у Франкфурту (2006)[4]
  • Вице-канцелар реда Ордена за заслуге (pour le mérite)

Признања[уреди]

Почасни докторати[уреди]

Награде[уреди]

  • Лајбницова награда (1991)
  • Научно-истраживачка награда Банке Шведске (1994)
  • Балцанова награда за правну историју новог века (2000)

Одликовања[уреди]

Најважнија дела[уреди]

  • Staatsraison, Recht und Moral in philosophischen Texten des späten 18. Jahrhunderts (= Monographien zur philosophischen Forschung. Bd. 86). Hain, Meisenheim . 1972. ISBN 978-3-445-00907-4. (Dissertation, Universität München, 1967).
  • Gemeinwohlformeln im nationalsozialistischen Recht (= Abhandlungen zur rechtswissenschaftlichen Grundlagenforschung. Bd. 15). Schweitzer, Berlin . 1974. ISBN 978-3-8059-0349-3. (Habilitationsschrift, Universität München, 1973).
  • Pecunia nervus rerum. Zur Staatsfinanzierung in der frühen Neuzeit.. Klostermann, Frankfurt am Main. 1983. ISBN 978-3-465-01590-1.
  • Geschichte des öffentlichen Rechts in Deutschland. 4 Bände. C. H. Beck, München 1988–. 2012. ISBN 978-3-406-63388-1.
  • Staat und Staatsraison in der frühen Neuzeit. Studien zur Geschichte des öffentlichen Rechts.. Suhrkamp, Frankfurt am Main. 1990. ISBN 978-3-518-28478-0.
  • Recht im Unrecht. Studien zur Rechtsgeschichte des Nationalsozialismus.. Suhrkamp, Frankfurt am Main. 1994. ISBN 978-3-518-28755-2.
  • Konstitution und Intervention. Studien zur Geschichte des öffentlichen Rechts im 19. Jahrhundert.. Suhrkamp, Frankfurt am Main. 2001. ISBN 978-3-518-29126-9.
  • Geschichte des Sozialrechts in Deutschland. Ein Grundriss. Lucius und Lucius, Stuttgart . 2003. ISBN 978-3-8282-0243-6. (online).
  • Das Auge des Gesetzes. Geschichte einer Metapher.. C. H. Beck. München: 2004. ISBN 978-3-406-51679-5.
  • Rechtsgeschichte schreiben. Rekonstruktion, Erzählung, Fiktion?. Schwabe, Basel. 2008. ISBN 978-3-7965-2455-4.
  • Sozialistische Gesetzlichkeit. Staats- und Verwaltungsrechtswissenschaft in der DDR.. C. H. Beck. München: 2009. ISBN 978-3-406-59207-2.
  • Ausgewählte Aufsätze und Beiträge (= Studien zur europäischen Rechtsgeschichte.. Bd. 265). Herausgegeben von Stefan Ruppert und Miloš Vec. 2 Bände. Klostermann, Frankfurt am Main. 2011. ISBN 978-3-465-04137-5.
  • Öffentliches Recht in Deutschland. Eine Einführung in seine Geschichte. 16.–21. Jahrhundert.. C. H. Beck. München: 2014. ISBN 978-3-406-65943-0.
  • Nahes Unrecht, fernes Recht. Zur Juristischen Zeitgeschichte im 20. Jahrhundert. Wallstein, Göttingen. 2014. ISBN 978-3-8353-1401-6.
  • „Margarethe und der Mönch“. Rechtsgeschichte in Geschichten. C.H. Beck. München: 2015. ISBN 978-3-406-68209-4.
  • Verfassungs(ge)schichten. Mit Kommentaren von Christoph Gusy und Anna-Bettina Kaiser. Tübingen. 2017. ISBN 978-3-16-155404-9.
  • Verfassungs- und Verwaltungsgeschichte. Materialien, Methodik, Fragestellungen. Berlin: 2017. ISBN 978-3-11-055694-0.

Референце[уреди]

  1. ^ Prof. em. Dr. Dr. h. c. mult. Michael Stolleis. „Prof. em. Dr. Dr. h. c. mult. Michael Stolleis | Max-Planck-Institut für europäische Rechtsgeschichte”. Rg.mpg.de. Приступљено 15. 3. 2018. 
  2. ^ Postfach 50 07 01 (20. 7. 1941). „Prof. Dr. jur. Dr. h.c. mult. Michael Stolleis : Akademie der Wissenschaften und der Literatur | Mainz”. Adwmainz.de. Приступљено 15. 3. 2018. 
  3. ^ „Mitgliederverzeichnis” (на језику: (на језику: немачки)). Leopoldina.org. Приступљено 15. 3. 2018. 
  4. ^ Одбор је постојао само кратко време.
  5. ^ „Извештај о додели ордена 2015” (на језику: (на језику: немачки)). Bundespraesident.de. Приступљено 15. 3. 2018. 

Спољашње везе[уреди]