Михаило Љ. Јовановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Михаило Јовановић
Михаило Јовановић.jpg
Дивизијски генерал Михаило Јовановић
Датум рођења(1877-01-10)10. јануар 1877.
Место рођењаБеоград
 Кнежевина Србија
Датум смрти23. март 1939.(1939-03-23) (62 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина Југославија
ЧинДивизијски генерал
Битке/ратовиПрви балкански рат,
Други балкански рат,
Први светски рат

Михаило Љ. Јовановић (Београд, 10. јануар 1877Београд 23. март 1939) учесник Балканских ратова и Првог светског рата, дивизијски генерал, био је војни изасланик у Италији, командант дивизијске области (Савске) и помоћник начелника Главног ђенералштаба.

Биографија[уреди | уреди извор]

Михајло Љ.Јовановић, рођен је 10. јанура 1877. године у Београду.[1] Основну и средњу школу завршава у Београду. Након завршене средње школе уписује војну академију 1893. године. Потиче иѕ официрске породице.

Живот и дело[уреди | уреди извор]

У Војну академију ступио је 1893. године. По завршетку војне академије произведен је у чин артиљеријског потпоручника 1896. године. Са чином капетана придружио се официрима који су сковали заверу против краља Александра Обреновића.[2] У чин пуковника унапређен је 1915. године, а у чин ђенерала 1923. године.[1] Обављао је дужности командира вода, батерије, ађутанта начелника Главног ђенералштаба, комамдира чете у пешадији, помоћника и начелника Ђенералштаба дивизијске области (Моравске и Тимочке). Од 1910. до 1914. године био је ађитант краља Петра, професорски помоћник и професор у Војној академији (Историја ратне вештине и Тактика). од 1913. до 1914. године био је начелник Ђенералштаба дивизијске области (Дунавске) и шеф ђенералштабног одсека Општевојног одељења Министартва војног.

Први светски рат[уреди | уреди извор]

У рату 1914-1918. године био је шеф ђенералштабног одељења Министарства војног, помоћник начелника Штаба 1. армије, начелник Ђенералштаба Шумадијске дивизије 1. позива и начелник Штаба 2. и 3. армије.[3]

За своју дугу и савесну службу одликован је бројним високим домаћим и страним одликовањима.[4]

Објавио је више чланака у „Ратнику“.

Породичне прилике[уреди | уреди извор]

Отац официр, ожењен Даницом, кћерком Владислава Павловића, инжењера Министарства народне привреде, кћерка Марија, удата за коњ.кап.I кл. Николу Н. Милићевића.

Одликовања[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Ђорђевић, Бранислав. Српски војни поменик. Београд: Војноиздавачки завод. ISBN 978-86-335-0137-8. 
  2. ^ Милан Ж. Живановић, Пуковник Апис, Солунски процес, хиљаду девесто седамнаесте, Београд: Српска академија наука, 1955, стр 658
  3. ^ Попов, Чедомир. Српски биографски речник. 4, И-Ка. Нови Сад: Матица српска. стр. 580. ISBN 978-86-7946-037-0. 
  4. ^ Бјелајац, Миле. Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941. : студија о војној елити и биографски лексикон. Београд: Институт за новију историју Србије. стр. 174. ISBN 978-86-7005-039-6.