Михаило Глика

С Википедије, слободне енциклопедије

Михаило Глика (грч. Μιχαὴλ Γλυκάς), византијски хроничар, теолог, математичар и астроном, рођен је у првој трећини 12. века на острву Крфу, живео је у Константинопољу, а умро почетком 13. века (до 1204. године).

Био је царски секретар византијског цара Манојла I Комнина, који га је дао делимично ослепити 1159. године, зато што је критиковао његове склоности ка астрологији.[1]

Његово најпознатије дело је "Хроника Света" (грч. Βίβλος χρονική περιέχουσα την ιστορίαν της Βυζαντίδος), која захвата време до 1118. године. Хроника је прилично сажета и написана у популарном стилу, а у њој је много простора посвећено теолошким и научним питањима, при чему се Глика ослања на ранохришћанско дело анонимног аутора о физиологији, црквене писце, те Јована Скилицу, Јована Зонару, Михаила Псела и Константина Манаса. Међутим, дело је познато по томе што Глика у њему актуелизује традиционалну етнонимију (користи савремене називе народа), за разлику од већине његових савременика у Византији, који су били склони архаизмима.

Михаило Глика је такође аутор разних других теолошких расправа, промишљања и писама о теолошким питањима. Критиковао је античке филозофе (осим Аристотела), служио се више логиком а мање догматиком, покушавајући да буде уверљив, узимајући у обзир историјске и природне чињенице.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. ^ Encyclopaedia Britannica, Michael Glycas, http://www.britannica.com/EBchecked/topic/236007/Michael-Glycas

Спољашње везе[уреди | уреди извор]