Михаило Голубовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Михаило Голубовић
Golubovic Mihailo.jpg
Михаило Голубовић
Датум рођења1872
Место рођењаНиш
Османско царство
Датум смрти1936
Место смртиНиш
Краљевина Југославија

Михаило Голубовић (1872, Ниш - 1936, Ниш), српски правник и боем, писац "Калчиних прича".

По образовању је био правник. Службовао је у Нишу, Пироту, Сурдулици, Власотинцу и Београду. Знао је неколико светских језика. Друговао је са обичним народом и нашим водећим интелектуалцима оног доба. Пошто се није женио ни заснивао породицу, живео је мераклијски и боемски, проводећи много времена на весељима и по кафанама.

Умео је лепо да прича и још боље да слуша, па је развио особен књижевни дар, који је показао у анегдотским причама о старом Нишу.[1] Те приче су први пут објављене 1911. као фељтон „Записи из старог Ниша“ у "Политици" а затим и као књига "Калчине приче".

Стеван Сремац, Калча и његово куче Чапа, (споменик на улазу у „Казанџијско сокаче“)

„Написаја он - серсем да би серсем - к'ко је била слава на Живка јорганџију, а неје га турија Живко већем Ивко. Тој име Ивко слабо га има у нас Нишлије, тој су имики на некрстени, на сојтарије, на ајдам'ци... Бајагим смо три д'на седели у Живкову кућу, с'лте пили и јели, а понапоље не смо искачали. Од овуј л'ж има ли гу поголема? Куд може човек три д'на да не искочи понапоље? А куде је бљување, па моч.. ње, па онодење - па што смо ми - човеци ли смо илити па камиле? Тој може да бидне само ако је научија да га пушћа у панталоне, а бљување у џепови - т'г оће да је! И јоште ништо - нити сам ја бија на Живкову славу, нити ми је мен' тој требало, зашто сам ја сирома' човек, заначија а Живко је бија газда…”

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Калчине приче, „Просвета Ниш“. 1995. ISBN 96-7455-244-7.

Спољашње везе[уреди]