Михаило Крешимир II
Михаило Крешимир II | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Михаило Крешимир II Трпимировић |
Датум смрти | 969. |
Породица | |
Супружник | Јелена Славна |
Потомство | Стјепан Држислав |
Родитељи | Крешимир I |
Династија | Трпимировићи |
Период | 949—969. |
Наследник | Стјепан Држислав |
Михаило Крешимир II, хрватски краљ из владарске династије Трпимировића, владао је од 949—969. године. Донекле је обновио хрватску моћ и одржавао је добре односе с далматинским градовима, посебно са Задром. Крешимирова жена Јелена Славна дала је саградити у Солину две цркве. Црква Светог Стјепана на Отоку служила је као гробница краљева, а Црква Блажене Дјевице Марије у Солину као крунидбена базилика.
Владавина
[уреди | уреди извор]Након успешног краљевања Трпимира II и Крешимира I, године 945. краљ постаје Мирослав најстарији син Крешимира I. Одмах на почетку његове владавине бан Прибина изазива унутрашње сукобе за престо, који ће након великих нереда завршити Мирослављевом смрћу. Како у свом делу О управљању царством наводи савременик ових догађања, Константин Порфирогенит, Хрватска је у раздобљу након Томислава ослабила, смањила се њена војска, морнарица се преполовила, а граничне су се земље од ње одвојиле.[1] Тако су се оства Брач, Хвар и Вис опет придружили неретванској области, а далматински градови и острва Византији. Од Хрватске се тада вероватно отцепила и Босна, малена земља око извора ријеке Босне која се заједно с Дукљом придружила заједници под српским великим жупаном и византијским вазалом, Чаславом Клонимировићем.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Трпимир | ||||||||||||||||
8. Мунцимир | ||||||||||||||||
4. Трпимир II | ||||||||||||||||
2. Крешимир I | ||||||||||||||||
1. Михаило Крешимир II | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Konstantin Porfirogenit, „De administrando imperio“, 30.