Михаило Марјановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Михаило Марјановић
Михаило Марјановић.jpg
(1920)
Биографија
Датум рођења(1871-10-09)9. октобар 1871.
Место рођењаТрновче
 Кнежевина Србија
Датум смрти9. октобар 1925.(1925-10-09) (54 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина СХС
Професијаполитичар
Политичка
партија
Народна радикална странка
почетак 1919. — 9. новембар 1919.
ПретходникЂорђе Несторовић
НаследникКоста Јовановић
22. август 1923. — 6. јануар 1925.
ПретходникДобра Митровић
НаследникКоста Кумануди

Михаило Марјановић[a] (Трновче, 9. октобар 1871Београд, 6. јануар 1925) је био правник, политичар и председник Београдске општине.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је у месту Трновче код Велике Плане. Завршио је права. По завршеном школовању, као правник своју каријеру је започео и завршио у Београдској општини, најпре као писар. Од 1889. је заузимао положаје секретара, кмета правника, потпредседника и председника општине.[2]

Радио је као адвокат (правозаступник) од 1907. године, а затим као наченик III класе Београдског окружног начества (1908−1910).[2] Године 1912. Београдска општина га је изабрала за посланика у Народној скупштини, али је дао оставку на ту функцију на почетку Првог балканског рата, да био био учесник у њему.[1] На јануарским изборима 1914, као члан Радикалне странке изабран је за члана Управе, а потом и потпредседника Београдске општине.[2] Био је учесник Првог светског рата.[1]

По завршетку рата био је вршилац дужности председника Београдске општине,[1] до новембра 1919. На његову иницијативу је формирана Комисија за процену ратне штете у Београду, а фебрурара 1919. је усвојен и први општински буџет.[2]

Након тога је 1920. Београд га је бирао за свог посланика у Уставотворној скупштини.[1] Након победе Радикала на општинским изборима августа 1923. је изабран за председника Београдске општине.[3]

Преминуо је од можданог удара, напрасно, на седници месног одбора Радикалне странке,[4] 6. јануара 1925, након саопштења вести о хапшењу Стјепана Радића. На истој седници, видевши да му је позлило, онесвестио се и Никола Пашић.[5] Свечано је сахрањен наредног дана у Аркадама на Новом гробљу у Београду.

Одликовања[уреди]

Одликован је Карађорђевом звездом с мачевима, Официрским крстом, Златном медаљом за храброст, Легијом части и Ратним крстом.[4]

Галерија[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ У неким изворима се наводи као Михајло Марјановић

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Миленовић, Миомир; Тановић, Јован, ур. (09. 01. 1925). „Михаило Марјановић”. Политика. Београд. 6002: 4. Приступљено 09. 12. 2018. 
  • Милановић, Јасмина (2014). Попов, Чедомир; Бешлин, Бранко, ур. Српски биографски речник, књига 5, Мар-Миш. Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-149-0. 
  • Сокић, Дамјан, ур. (06. 01. 1925). „Смрт председника општине”. Правда. Београд. 6: 2. Приступљено 09. 12. 2018.