Михаило Петровић Његош

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Михајло Петровић.
Михаило Петровић Његош

Mihailo Petrovich Negosh.jpg

Датум рођења 14. септембар 1908.
Место рођења Подгорица (Црна Гора)
Датум смрти 24. март 1986.
Место смрти Париз (Француска)
Гроб Српско православно гробље, Париз
Претходник Данило Петровић
Наследник Никола Петровић II Његош
Порекло
Династија Петровић-Његоши
Отац Мирко Петровић
Мајка Наталија Константиновић
Породица
Супружник Женевјев Петровић Његош
Деца Никола Петровић II Његош

Михаило Петровић Његош (Подгорица, Књажевина Црна Гора, 14. септембар 1908Париз, Француска, 24. март 1986), био је принц из краљевске куће Петровића.

Животопис[уреди]

Рођен је 1908. године у Подгорици, од оца принца Мирка Петровића и мајке Наталије Константиновић. Године 1916. Краљевина Црна Гора је капитулирала, јер је била освојена од Аустроугарске. Краљ Никола одлази у егзил са породицом у Италију. Михаило је као дете одведен у Напуљ, а потом га шаљу у Уједињено Краљевство, где завршава основну школу у Истбурну. Након Првог светског рата, принц Михаило одлази на студије у Француску, које успешно завршава. У ово доба Народна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца чланове краљевске куће Петровић ставља на цивилну листу чиме стичу право на апанажу.[1] Краљ Александар I Карађорђевић му је био брат од тетке. Почетком 30-их година 20. века Фашистичка Италија на челу са Бенитом Мусолинијем је понудила принцу Михаилу престо краља Албаније у циљу вршења притисака на Југославију и тражења ревизија граница.[2] Принц Михаило је одбио престо и титулу црногорско-албанског краља.[2] Принц Михаило је био велики поборник југословенства и политике коју је спроводио његов брат од тетке краљ Александар I. У Априлском рату 1941. године Краљевина Југославија је била окупирана од страна сила Осовине (Немачке, Италије, Мађарске, Бугарске). Црна Гора је припала Италији. Министар иностраних послова Италије Галеацо Ћано је желео да спроведе у дело своју политику о стварање вазалних држава и режима методом персоналне уније. У Црној Гори је желео да рестатуише краљевску кућу Петровића под покровитељством италијанске краљевске куће Савоја и да обнови Црну Гору као независну државу. Принца Михаила Петровића, унука краља Николе су заједно са особљем југословенске амбасаде у Паризу, где се налазио после Априлског рата Немци спровели у једана логор близу Франкфурта. Ту га налази специјални изасаланик италијанске краљевске куће тражећи од њега да крене на Цетиње и преузме црногорски краљевски престо, јер би Црна Гора требало ускоро да прогласи своју независност. Принцу Михаилу је тетка Јелена Савојска била краљица Италије. Принц Михаило је на нељубазан начин одбио специјалног изасланика још изјавивши да се осећа Србином и да је непоколебљив противник црногорског сепаратизма и зеленаша, који су једино мотивисани жељом да се разбије српство и југословенство.[3]

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Мирко Петровић Његош
Prince Mirko of Montenegro.jpg
17. април 1879. 2. март 1918.
Наталија Константиновић
Natálie Konstantinović, princezna černohorská - Langhans Vystava Praha.JPG
10. октобар 1882. 21. август 1950.

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Женевјев Прижан 4. децембар 1919. 26. јануар 1990.
  • брак разведен 1949. године

Деца[уреди]

Није спорно да је Михаило унук краља Николе, питање око Михаиловог сина је спорно. Наиме, како он пише у својим Мемоарима, Гестапо му је нудио да постане сепаратни краљ Црне Горе, што је он одбио. Хапсе га и жена му се порађа у његовом одсуству. У Меомаорима спомиње драгог сина Николицу. Они се разводе 1949. Касније, пријатељи наводе да он није признао сина тврдећи да су му га подметнули. Могуће је да је Гестапо подметнуо сина за неког будућег сепаратног краља Црне Горе, када је ту понуду већ Михаило одбио. Пријатељи су наводили и да је жена с њим била само због титуле. Да ли је он био разочаран у жену па је накнадно одбацио и сина, схвативши да је све превара, тешко је утврдити. За себе је тврдио да је последњи изданак лозе Петровића.

име слика датум рођења супружник
Принц престолонаследник Никола 7. јул 1944. Франсина Наваро


Извори[уреди]

  1. ^ Три пута одбио круну, Вечерње новости, репортаже, Ч, Прелевић, 2. август 2010.
  2. ^ а б Opet AA
  3. ^ Краљ Никола Први, pp. 160-161, Марко Милуновић Пипер, Крагујевац, 2001.

Спољашње везе[уреди]