Михаило Ристић (фудбалер)

С Википедије, слободне енциклопедије
Михаило Ристић
Ристић као играч Бенфике 2022. године
Лични подаци
Пуно име Михаило Ристић
Датум рођења (1995-10-31)31. октобар 1995.(28 год.)
Место рођења Бијељина,
Република Српска, БиХ
Висина 1,79 m
Позиција централни везни,
леви бек,
лево крило
Клупске информације
Тренутни клуб
Селта Виго
Број 21
Јуниорска каријера
Рудар Угљевик
Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2014—2017. Црвена звезда 78 (7)
2017—2018. Краснодар 4 (0)
2018. Спарта Праг 3 (0)
2019—2022. Монпеље 91 (2)
2022—2023. Бенфика 8 (1)
2023— Селта Виго 4 (0)
Репрезентативна каријера**
2013—2014. Србија до 19 8 (0)
2015—2017. Србија до 21 8 (0)
2016— Србија 9 (0)
* Датум актуелизовања: 6. новембар 2023.
** Датум актуелизовања: 22. јун 2022.

Михаило Ристић (Бијељина, 31. октобар 1995) српски је фудбалер који тренутно наступа за Селту.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Михајло Ристић је рођен у Бијељини али је одрастао у Доњој Трнови.[1] Фудбал је почео да тренира у Партизану из Доње Трнове, где му је отац Миладин био тренер.[2] Такође је током млађих категорија наступао за Рудар из Угљевика.[3] Каријеру је затим наставио у млађим категоријама Црвене звезде. По први пут се у протоколу једне првенствене утакмице нашао за меч са Војводином у последњем колу такмичарске 2012/13, када је тадашњи тренер Црвене звезде Рикардо Са Пинто прикључио првом тиму неколико омладинаца.[4] Ристић тада није дебитовао већ је меч гледао са клупе за резервне играче.[5][6] Професионални уговор са Црвеном звездом потписао је у јулу 2014. године.[7] Свој деби за Црвену звезду у Суперлиги Србије имао је 9. августа 2014. године на утакмици са Радничким из Ниша.[8] Тадашњи тренер Ненад Лалатовић увео га је у игру у 82 минуту уместо Вукана Савићевића.[9] Током сезоне 2014/15. углавном је играо на позицији задњег везног.[10][11] Доласком Миодрага Божовића на клупу Црвене звезде, Ристић је своје шансе чекао углавном са клупе. У сезони 2015/16. мењао је више позиција у игри, те је играо централног везног, затим левог, али и левог бека. За Звезду је одиграо укупно 91 утакмицу и постигао 7 голова. Са црвено-белима је освојио шампионску титулу у сезони 2015/16. Крајем јуна 2017. потписао је петогодишњи уговор са руским Краснодаром.[12] Након што у првом делу сезоне 2017/18. није добијао пуно прилике за игру, Краснодар га крајем јануара 2018. шаље на позајмицу у Спарту из Прага.[13] У екипи Спарте је провео календарску 2018. годину након чега је почетком 2019. потписао за француског прволигаша Монпеље.[14] Напустио је Монпеље по истеку уговора на крају такмичарске 2022/23. након чега је као слободан играч потписао за португалску Бенфику.[15] Након сезоне у Бенфици, у којој је имао малу минутажу,[16] Ристић је у септембру 2023. потписао за Селту из Вига.[17]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Ристић је био члан репрезентације Србије до 19 година током 2013. и 2014. године. У том периоду Ристић је играо као леви бек у неким утакмицама. Такође je 2015. позван у репрезентацију до 20 година код тренера Вељка Пауновића,[18] али је касније пропустио ФИФА Светско првенство до 20 година због операције крајника.[19] Са репрезентацијом до 21 године је играо на Европском првенству 2017. године у Пољској где је Србија завршила учешће већ у групној фази.

Крајем септембра 2016, селектор сениорске репрезентације Србије, Славољуб Муслин, упутио је позив Ристићу за пријатељску утакмицу селекције играча из домаћег такмичења против екипе Катара, 29. септембра 2016. у Дохи.[20] Србија је поражена резултатом 3 : 0 а Ристић је меч почео као стартер али је замењен на полувремену.[21]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Бенфика[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Semberac, Mihailo Ristić, otvorio dušu Rusima...”. rtvbn.com. 12. 8. 2017. Приступљено 1. 11. 2023. 
  2. ^ „Ristić za ATV: Od malih nogu znam za svoje ime, religiju i Crvenu zvezdu”. atvbl.rs. 3. 10. 2022. Приступљено 1. 11. 2023. 
  3. ^ „KLINAC KOJI JE ODUŠEVIO MARAKANU NA DEBIJU: Delije su me dovele u Zvezdu, tata me svemu naučio! (FOTO)”. telegraf.rs. 16. 8. 2014. Приступљено 5. 7. 2016. 
  4. ^ Састав Звезде за Војводину. Red Star Belgrade. 25. 5. 2013. Приступљено 19. 8. 2016. 
  5. ^ Ристић: Стижемо Партизан!. Вечерње новости. 21. 10. 2014. Приступљено 5. 7. 2016. 
  6. ^ Војводина - Црвена звезда 3:0 (1:0). ФК Црвена звезда, званична презентациаја. 26. 5. 2013. Приступљено 19. 8. 2016. 
  7. ^ Михаило Ристић потписао за Црвену звезду. Спортски журнал. Приступљено 19. 6. 2017. 
  8. ^ Звездина будућност - Јовић, Ристић, Јовановић. ФК Црвена звезда, званична презентациаја. 9. 8. 2014. Приступљено 10. 8. 2014. 
  9. ^ „1.Kolo: Crvena zvezda - Radnički N.”. Serbian Superliga official website. 10. 8. 2014. Архивирано из оригинала 12. 08. 2014. г. Приступљено 10. 8. 2014. 
  10. ^ „Ристић диригује Звездом”. Вечерње новости. Приступљено 19. 6. 2017. 
  11. ^ „Михаило Ристић: Боље задњи везни него да не играм”. Спортски журнал. Приступљено 19. 6. 2017. 
  12. ^ „Ристић у Краснодару, Звезди два милиона”. Б92. Приступљено 1. 7. 2017. 
  13. ^ „ЦРВЕНО-БЕЛИ ПРАГ Канга и Плавшић добили друштво: И Ристић прешао у Спарту”. Блиц. Приступљено 31. 1. 2018. 
  14. ^ „Ristić opet saigrač sa Le Talekom”. mozzartsport.com. 12. 1. 2019. Приступљено 3. 11. 2023. 
  15. ^ „Ozvaničen Ristićev transfer karijere”. mozzartsport.com. 26. 5. 2022. Приступљено 3. 11. 2023. 
  16. ^ „Trener Benfike ne računa na Mihaila Ristića – na potezu Crvena zvezda”. meridiansport.rs. 23. 8. 2023. Приступљено 3. 11. 2023. 
  17. ^ „Ristić nastavio tradiciju naših igrača na Balaidosu: Ponosan sam što sam Srbin, Rafa Benitez jedan od razloga što sam ovde”. mozzartsport.com. 13. 9. 2023. Приступљено 3. 11. 2023. 
  18. ^ „Пауновић окупио "Орлиће". Радио Телевизија Србије. Приступљено 19. 6. 2017. 
  19. ^ „И Михаило Ристић пропушта Светско првенство”. Спортски журнал. Приступљено 19. 6. 2017. 
  20. ^ „Muslin odabrao igrače iz Superlige za meč sa Katarom”. sportklub.n1info.rs. 26. 9. 2016. Приступљено 3. 11. 2023. 
  21. ^ „Užasno poluvreme i težak poraz Srbije B od Katara”. b92.net. 29. 9. 2016. Приступљено 3. 11. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]