Михаило и Евтихије Астрапа

Ваведење Богородице, једно од дела Астрапа у Краљевој цркви у Студеници, 1313-14.

Михаило и Евтихије Астрапа из Солуна су глави сликари дворске радионице краља Стефана Уроша II Милутина (1282-1321) за кога српски летописи веле да је владао 40 година и подигао 40 цркава у Србији, али и ван ње, од Свете Горе, Солуна и Цариграда до Свете земље.

Астрапе су осликали Богородицу Љевишку у Призрену, Краљеву цркву у Студеници, Старо Нагоричино, Грачаницу, Светог Никиту код Скопља и још неке краљеве задужбине. У духу епохе су остварили дела у стилу који се назива наративним, а подразумева јасно и читљиво преношење текстуалног узорка на слику, велики бpoj фигура у покрету, уношење предмета сувремене материјалне културе у сцену, комплексну сликану архитектуру као и реално виђење догађаја. Сликарство прве две деценије XIV века засновано је на ренесанси Палеолога, а у односу на прве споменике указује на класицизам, иако трајни источник остаје тежња да се илуструје и доследно оствари нарација.

Референце

• Зечевић, Е., Поповић, Б. (2013-2014): Изложба „Завети и поруке. Стефан Немања – девет векова“, Народни музеј у Београду