Михаил Мило Павловић

Михаил Мило Павловић
Лични подаци
Датум рођења	(1934-06-01)1. јун 1934.
Место рођења	Цетиње, Краљевина Југославија
Датум смрти	27. децембар 2014.(2014-12-27) (80 год.)
Место смрти	Цетиње, Црна Гора
Уметнички рад
Поље	Сликарство, Педагогија
Правац	Експресионизам, Апстракција
Утицаји од	Петар Лубарда

Михаил Мило Павловић (Цетиње, 1. јуни 1934 — Цетиње, 27. децембар 2014) био је сликар и педагог из Црне Горе.

Биографија

Михаил Мило Павловић је завршио Педагошки факултет у Ријеци на Одсјеку за ликовну умјетност и ликовно образовање. Као стипендиста Фонда Моша Пијаде боравио је у L’École Beaux-Arts у Паризу и на Уметничкој академији Рјепин у Лењинграду (1970).

Имао је преко 50 самосталних изложби. Учествовао је на 372 изложбе по Југославији и свету.

Награде

• Награда за сликарство СПК НРЦГ (1955, 1956);
• Награда на изложби Европско сликарство, Лисон, Милано (1965);
• Награда Југословенског ликовног салона 13. новембар, Цетиње (1968);
• Награда на изложби НОБ у делима југословенских уметника, Београд (1971);
• Награда на XI међународној колонијалној изложби, Струмица (1968);
• Награда града Цетиња (1975); награда на VI Југословенском бијеналу акварела (1979);
• Награда за акварел, Међународни уметнички догађај Земља и људи, Краснодар, СССР (1991);
• Награда на Међународној изложби акварела, Њујорк, САД (1991);
• Награда за акварел, Међународни фестивал уметности, Сечуан, Кина (1991);
• Награда на изложби Акварел 20. века, Музеј модерне уметности, Њујорк (1992);
• Награда за поставку Врата пакла, Почитељ, Босна и Херцеговина (2000);
• Награда Акварел Канаде, Отава (2001);
• Награда Октоих (1978).

Уметничко дело

Павловић је сликао црногорске пејзаже у пастелу и акварелу, свеже и експресивне у боји, уопштене до апстрактности (Моја Анамарија подели небо лепотом, 1983). Префињеним тоналним односима плаве, љубичасте, ружичасте, наранџасте, црвене..., и светлости која се рађа из истог извора, Павловић ствара суптилне хармоније и топло интонирану сањиву атмосферу. У неким пејзажима се губе реалистичне форме, али се задржавају унутрашњи знаци асоцијативног процеса. У својим уљеним сликама, насталим крајем шездесетих, приступа апстракцији и експериментише са пастозним, неформалним слојевима боје (Мисли о мору, 1968; Микрокосмос, 1968).

По речима Младена Ломпара, Павловић је сликајући црногорске пејзаже, користио симбиозу техника сликања уља на платну и акварела:

"Црногорски пејзажи, захваљујући оваквом начину сликања, изгледају имагинарно. Пејзаж је транспонован у меку рефлексију и нежност. И овде је најбољи тако што полихромију и апстрактне детаље, чак и урбане целине, своди на носеће или препознатљиве елементе".

Види још

• Списак српских сликара