Михаил Чехов
| Михаил Чехов | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| 250пкс Михаил Чехов | |||||
| Лични подаци | |||||
| Пуно име | Михаил Александрович Чехов | ||||
| Датум рођења | 29. август 1891. (17. август по ст. кал.) | ||||
| Место рођења | Санкт Петербург, Руска Империја | ||||
| Датум смрти | 30. септембар 1955. (64 год.) (64 год.) | ||||
| Место смрти | Беверли Хилс, Калифорнија, САД | ||||
| Држављанство | Руско, касније Америчко | ||||
| Националност | Руси | ||||
| Образовање | Школа Московског уметничког театра | ||||
| Занимање | Глумац, редитељ, глумачки педагог, аутор | ||||
| Супружник |
| ||||
| Деца | Ада Чехова (са Олгом) | ||||
| Рад | |||||
| Активни период | око 1912—1955. | ||||
| IMDb профил | |||||
| |||||
Михаил Александрович Чехов (рус. Михаи́л Алекса́ндрович Че́хов; Санкт Петербург, 29. август 1891 — Беверли Хилс, 30. септембар 1955), познат и као Michael Chekhov, био је руско-амерички глумац, позоришни редитељ, писац и глумачки педагог.[1] Сматра се једним од највећих руских глумаца 20. века. Био је ученик Константина Станиславског, али је развио сопствену, утицајну глумачку технику засновану на психо-физичком приступу и имагинацији.[1] Био је нећак чувеног писца Антона Чехова. Номинован је за Оскара за најбољу споредну мушку улогу за филм Зачаран (1945).[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Младост и Московски уметнички театар
[уреди | уреди извор]Рођен је у Санкт Петербургу 1891. године. Његов отац, Александар Павлович Чехов, био је старији брат писца Антона Чехова. Михаил је студирао глуму у позоришној школи Алексеја Суворина, а затим се придружио Првом студију Московског уметничког театра (МХТ) 1912. године, где је учио директно од Константина Станиславског и Евгенија Вахтангова.[1]
Брзо се истакао као један од најталентованијих глумаца своје генерације у МХТ-у, остваривши запажене улоге у представама као што су Хлестаков у Гогољевом Ревизору, Малволио у Шекспировој Богојављенска ноћ, насловна улога у Стриндберговом Ерику XIV и Хамлет у Шекспировом Хамлету.[3] Године 1922. постао је директор Другог московског уметничког театра (МХАТ II), где је експериментисао са Станиславскијевим системом и почео да развија сопствене идеје о глуми.[1]
Емиграција и рад у Европи
[уреди | уреди извор]Због неслагања са уметничком политиком и социјалистичким реализмом након Октобарске револуције, као и због личних и уметничких разлога, Чехов је 1928. године емигрирао из Совјетског Савеза.[3] Настанио се прво у Берлину, Немачка, где је радио са Максом Рајнхартом. Затим је радио и подучавао у Летонији (Рига) и Литванији (Каунас), где је имао значајан утицај на развој локалног позоришта.[3]
Средином 1930-их, на позив Беатрис Стрејт, преселио се у Уједињено Краљевство и основао **Чеховљев театарски студио** (Chekhov Theatre Studio) у Дарингтон Холу (Dartington Hall) у Девону.[4] Ту је даље развијао своју глумачку технику са групом младих глумаца.
Каријера у Сједињеним Државама
[уреди | уреди извор]Пред почетак Другог светског рата 1939. године, Чехов је са својим студијом прешао у САД, прво у Риџфилд, Конектикат.[4] Године 1942. преселио се у Холивуд, Калифорнија, где је почео да ради као глумачки педагог и филмски глумац.[1]
У Холивуду је подучавао велики број познатих глумаца, укључујући Ингрид Бергман, Гарија Купера, Грегорија Пека, Мерилин Монро, Јула Бринера, Ентонија Квина и многе друге.[3] Истовремено је остварио и неколико запажених филмских улога. За улогу др Александра Брулова у филму Зачаран (Spellbound, 1945) Алфреда Хичкока номинован је за Оскара за најбољу споредну мушку улогу.[2]
Године 1953. објавио је своју утицајну књигу о глумачкој техници "Глумцу о техници глуме" (To the Actor: On the Technique of Acting), засновану на белешкама са предавања и руској верзији "О технике актера" написаној 1940-их.[5]
Преминуо је 30. септембра 1955. године у Беверли Хилсу, Калифорнија.[1]
Глумачка техника Михаила Чехова
[уреди | уреди извор]Техника Михаила Чехова представља јединствен психо-физички приступ глуми који се разликује од каснијег метода Станиславског, посебно у погледу коришћења емоционалне меморије. Чеховљева техника се фокусира на:[3]
- **Имагинацију:** Коришћење глумчеве маште као примарног покретача за стварање лика и околности.
- **Психолошки гест (ПГ):** Спољашњи физички покрет који изражава унутрашњу суштину, жеље и циљеве лика. Вежбање ПГ помаже глумцу да органски утелови психолошко стање.
- **Атмосфера:** Квалитет невидљиве енергије која прожима сцену или лик. Глумац учи да осети, створи и зрачи атмосферу.
- **Осећај за целину:** Способност глумца да сагледа улогу и представу као органску целину.
- **Квалитети покрета:** Истраживање различитих начина кретања (летећи, зрачећи, обликујући...) како би се обогатио физички израз.
- **Центри:** Физички центри у телу из којих потиче енергија и карактер лика.
Циљ технике је да омогући глумцу да створи инспиративну, живу и уметнички обликовану изведбу, ослањајући се на објективне алате, а не само на лична осећања.
Легат
[уреди | уреди извор]Михаил Чехов је оставио дубок траг у свету позоришта и филма, како кроз своје глумачке и редитељске радове, тако и кроз своју утицајну глумачку технику. Његова књига "Глумцу о техници глуме" сматра се класиком у области глумачке педагогије. Његову методу данас подучавају и примењују бројни глумци, редитељи и педагози широм света. Организације попут **Michael Chekhov Association (MICHA)** активно раде на очувању и ширењу његовог рада кроз радионице, конференције и публикације.
Одабрана филмографија
[уреди | уреди извор]- Песма Русије (Song of Russia, 1944) - као Иван Степанов
- У наше време (In Our Time, 1944) - као Леополд Броман
- Зачаран (Spellbound, 1945) - као др Александр Брулов (Номинација за Оскара)
- Спектакуларна лутка (Specter of the Rose, 1946) - као Максимилијан Полесо
- Отета (Abie's Irish Rose, 1946) - као Соломон Леви
- Тексас, Бруклин и рај (Texas, Brooklyn & Heaven, 1948) - као гдин. Габриол
- Позив (Invitation, 1952) - као др Фредерик Армтејџ
- Празник за грешнике (Holiday for Sinners, 1952) - као др Антоан
- Рапсодија (Rhapsody, 1954) - као проф. Шуман
Библиографија
[уреди | уреди извор]- To the Actor: On the Technique of Acting. ISBN 978-0060903331 Проверите вредност параметра
|isbn=: checksum (помоћ). (Глумцу: О техници глуме), 1953. - О технике актера (рус. О технике актера), руска верзија написана 1940-их, објављена постхумно.
- Lessons for the Professional Actor. ISBN 978-0879059321 Проверите вредност параметра
|isbn=: checksum (помоћ). (Лекције за професионалног глумца), компилација предавања, објављено постхумно. - The Path of the Actor. ISBN 978-0415237786 Проверите вредност параметра
|isbn=: checksum (помоћ). (Пут глумца), објављено постхумно.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ „Michael Chekhov”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2025-04-25.
- ^ а б Michael Chekhov на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- ^ а б в г д „About Michael Chekhov”. Michael Chekhov Association (MICHA). Приступљено 2025-04-25.[мртва веза]
- ^ а б „Michael Chekhov”. Dartington Trust. Приступљено 2025-04-25.[мртва веза]
- ^ Chekhov, Michael (1953). To the Actor: On the Technique of Acting. Harper & Row. ISBN 978-0060903331 Проверите вредност параметра
|isbn=: checksum (помоћ).
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Michael Chekhov на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- Михаил Чехов на веб-сајту Internet Broadway Database
- Michael Chekhov Association (MICHA) – Званични сајт
- Michael Chekhov на Encyclopædia Britannica
- Рођени 1891.
- Умрли 1955.
- Чланци са Internet Broadway Database person ID различитим од оног на Википодацима
- Руски глумци
- Амерички глумци
- Руски позоришни редитељи
- Амерички позоришни редитељи
- Руски позоришни педагози
- Амерички позоришни педагози
- Практичари технике Михаила Чехова
- Глумци Московског уметничког театра
- Номиновани за Оскара за најбољег споредног глумца
- Руски емигранти у Сједињеним Америчким Државама
- Биографије, Санкт Петербург
- Биографије, Беверли Хилс
- Породица Чехов