Михајловац (Смедерево)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Михајловац
Mihajlovac, Crkva Svetog Ilije, 15.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Подунавски
Град Смедерево
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2948
Географске карактеристике
Координате 44°32′23″ СГШ; 20°58′13″ ИГД / 44.539666° СГШ; 20.970333° ИГД / 44.539666; 20.970333Координате: 44°32′23″ СГШ; 20°58′13″ ИГД / 44.539666° СГШ; 20.970333° ИГД / 44.539666; 20.970333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 99 м
Михајловац на мапи Србије
Михајловац
Михајловац
Остали подаци
Поштански број 11312
Позивни број 026
Регистарска ознака SD

Михајловац је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. у насељу је било 2948 становника (према попису из 2002. било је 3093 становника).

Овде се налази Запис Јеремића храст (Михајловац).

Историја[уреди]

Место Михаловац лежи јужно од Смедерева. Судећи по многим траговима из прошлости, може се рећи да је Михаловац старо насеље. Јужно од села, у Доброници, где су сада њиве и утрина, налази се Селиште. У селишту су се ископавали кућни темељи, сребрни и бакарни новци, комади од лонаца и црепуља и т. д.

Северноисточно од Добронице је место Варошево, а југозападно од села је селиште Јаблоновац, где се исто тако налазили комади од цигаља и лонаца, новац и др. Источно од села је Кучиште где такође било остатака из ранијих времена. Ништа детаљније не зна о овим местима и предање о њима није очувано. Предање зна само толоко да су се Недељковићи из Јабланица населили у Михаловац као и да је Станоје Главаш долази у Јаблановац и од сељака узимао стоку. О Кучишту се зна толико да су се из њега неке породице населиле у Михаловац.

До 1859. године ово насеље звало се Коњска, по реци, и под тим именом се помиње у арачким списковима. Подаци из арачких спискова село је имало 1818. године 60, а 1822. г. 66 кућа. Године 1846. године село је имало 72 куће, а по попису из 1921. године у село је било 554 куће са 2976 становника.

Предање на каже да се село најпре звало Таринац, па касније је прозвато Коњска. О имену Коњска прича се да је овако постало: Једном, када су овуда пролазили царски коњи и камиле из Цариграда, наиђу на речицу, која је била близу села, и коњи се подаве а камиле испливају. Због тога веле, цар нареди, да се речица прозове Коњском, па је по њој и село добило име.

Школа у Михајловцу основана је 1854/55. године. Прву школску зграду сазидао је и свом селу завештао угледни имућни Михајловчанин Петар Радовановић Брдар 1869. године, као и цркву пророка Илије. Ова зграда и данас постоји и мештани је користе као Дом културе. Његови потомци су породица Милетић, на челу са др Жарком.

Плоча на Дому културе, некадашњој школи

За најстарију породицу сматрају се Лукићи, за које се прича да су дошли из Ниша и да су се населили у средини села. За њима по старини долазе: Цветковићи (Ђорђевићи, Црњаци) који су дошли из Кућишта, затим Ракићи (Ђулајићи, Јовановићи) који су дошли такође из Кућишта. Старе породице и Канићи (Јовановићи, Јоргићи) старином од Сјенице (подаци су из периода 1818—1925).[1][2]

Демографија[уреди]

У насељу Михајловац живи 2168 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,3 година (42,2 код мушкараца и 44,3 код жена). У насељу има 830 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.795
1953. 4.035
1961. 4.023
1971. 3.766
1981. 3.736
1991. 3.570 3.282
2002. 3.093 3.463
2011. 2.656
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
3.005 97,15 %
Хрвати
  
5 0,16 %
Роми
  
3 0,09 %
Словенци
  
2 0,06 %
Муслимани
  
2 0,06 %
Црногорци
  
1 0,03 %
Румуни
  
1 0,03 %
Македонци
  
1 0,03 %
непознато
  
69 2,23 %


Референце[уреди]

  1. „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  2. „Летопис Подунавских места“ (Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
  • Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929 г.) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.

Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.

Спољашње везе[уреди]