Пређи на садржај

Михајло Игњатовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Михајло Мика Игњатовић
Лични подаци
Датум рођења(1937-00-00)1937.
Место рођењаНиш, Краљевина Југославија
Датум смрти1992.(1992-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (54/55 год.)
Место смртиНиш, СР Југославија
ЗанимањеПреводилац, књижевни критичар, есејиста
Књижевни рад
Језик стварањасрпски, руски, француски
Најважнија делаПето годишње доба

Михајло Игњатовић (Ниш, 1937 – Ниш, 1992) је био српски писац, преводилац, књижевни критичар, есејиста, антологичар, предавач руског језика и културни радник. Широј јавности познат као покретач Књижевне колоније Сићево.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Михајло Игњатовић је завршио Светску књижевност и руски језик на Филолошком факултету у Београду, а докторирао на Универзитету у Скопљу.

Професионални рад

[уреди | уреди извор]

Радио је као шеф Катедре за опште образовање и културу на Народном универзитету у Нишу, као стручни сарадник у Центру за културу, професор српског и руског језика у Техничкој школи, као и професор на Филозофском факултету у Нишу. Преводио је с руског и француског језика, претежно поезију, и бавио се теоријом превођења. Писао је музичку критику, књижевне есеје и прозу.

Био је члан Удружења књижевника Србије, председник Културно-просветне заједнице Ниш и председник Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша, иницијатор оснивања Књижевне колоније Сићево и активни учесник у њеном раду. Организовао је бројне сусрете и гостовања писаца и преводилаца у Нишу.

Михајло Игњатовић је преминуо 1992. године у Нишу где је и сахрањен на Новом гробљу.

  • Поетика Леонида Мартинова (студија, 1991)
  • Кад будеш стар као земља (превод, 1988)
  • Пето годишње доба (превод)
  • 100 антологијских песама светске љубавне лирике (превод, 1992, 2001, 2002)
  • Руски језик за медицинаре (уџбеник, 1981)

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]