Михајло Ковач
Михајло Ковач | |
---|---|
Датум рођења | 27. октобар 1909. |
Место рођења | Шид Аустроугарска |
Датум смрти | 17. јун 2005.95 год.) ( |
Место смрти | Нови Сад Србија и Црна Гора |
Михајло Ковач (Шид, 27. октобар 1909 — Нови Сад, 17. јун 2005), учитељ и један од најзначајнијих књижевника, новинара и културно–просветних делатника војвођанских Русина у двадесетом веку.
Биографија
Михајло Ковач се родио 27. октобра 1909. године у Шиду као пето од једанаестеро деце Јанка Ковача, радника на железници и Ане, рођене Кулич. Основну и грађанску школу завршио је у родном Шиду, да би затим Учитељску школу завршио у Крижевцима 1929. године.
Професионална и културно-просветна делатност до 1941. године
Као учитељ је у периоду од 1929. до 1931. године радио у селима Бапска-Новак, Маркушица и Антин. У Руски Крстур на место учитеља долази 1931. године и у њему остаје до 1941. године, када је на почетку мађарске окупације као лице које је у Бачку дошло после 1918. године, напустио ту територију. Његова делатност у Руском Крстуру била је разноврсна: режирао је аматерске позоришне представе, био је секретар Русинског народног просветног друштва, прве културно-просветне организације Русина у тадашњој Југославији, а био је и оснивач и уредник првог часописа за децу на језику Русина Бачке и Срема под називом "Наша захратка" (рсн. Наша заградка - Наш врт).
Просфесионална и културно-просветна делатност од 1941. године
Учитељ у Бикић Долу је био од 1941. до 1952. године, где је између осталог био и један од оснивача Културно-просветног друштва "Иван Котљаревски", као и дописник листа "Руске слово" из тог места. Учитељ у Новом Саду постаје 1952. године и ту дужност, заједно са дужношћу секретара Културно-уметничког друштва "Максим Горки", обавља до 1966. године, када постаје део обновљене редакције на русинском језику Радио Новог Сада, где је био аутор и уредник емисије "Културна панорама" све до пензионисања 1973. године. После пензионисања бавио се готово искључиво књижевним радом. Умро је у Новом Саду 17. јуна 2005. године. Отац је Ивана Ковача, познатог композитора, професора и декана Академије уметности у Новом Саду.
Књижевни рад
Посебно значајно за војвођанске Русине је књижевно стваралаштво Михајла Ковача. Прву приповетку, "Атаманов син", објавио је 1927. године у листу "Руски новини". Писао је првенствено драмске текстове, поезију и прозу. Добитник је Награде за животно дело Друштва књижевника Војводине за 1982. годину. Његова дела су превођена на српски, украјински, словачки, румунски, мађарски и есперанто језик.
Одабрана библиографија
Драма
- Зборнїк театралних фалатох, 1962.
Поезија
- Мой швет, 1964.
- Писнї Дїда Заградара, 1979.
- Шветла вечарово, 1985.
- Я дуб чевоточни, 1989.
- Хижочко стара, 1990.
Проза
- Цихи води, 1970.
- Дзецински швет,1971.
- Гриц Бандурик, 1972. (заједно са Штефаном Худаком)
- Перши радосци, 1977.
- Цеглярня, 1982.
- На окраїску, 1983.
- Глїбоки коренї, 1987.
- Капка по капку живот одцека, 1988.
- Длугока драга номадска, 1990.
- Дияспора, 1992.
Литература
- Михайло Ковач, Длугока драга номадска, Нови Сад, 1990.
- Юлиян Тамаш, История рускей литератури, Беоґрад, 1997.