Михајло Лукић
| Михајло Лукић | |
|---|---|
 Лукић у униформи Југословенске војске | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. септембар 1886. |
| Место рођења | Вирје, Аустроугарска |
| Датум смрти | 18. јул 1961. (74 год.) |
| Место смрти | Загреб, НР Хрватска, ФНР Југославија |
| Војна каријера | |
| Војска |  Аустроугарска војска  Југословенска војска  Хрватско домобранство |
| Чин |   Пешадијски бригадни генерал |
| Учешће у ратовима | Први светски рат Други светски рат |
Михајло Лукић (Вирје, 24. септембар 1886 — Загреб, 18. јул 1961) био је пешадијски бригадни генерал Југословенске војске и генерал Домобранства НДХ.
Биографија[уреди | уреди извор]
Младост и образовање[уреди | уреди извор]
Михајло Лукић рођен је у Вирју у српској породици. Отац га је након завршене гимназије у Бјеловару послао на школу за више кадете у Карловац. Потом је похађао Војну академију у Бечу коју је завршио пред почетак Првог светског рата.
Војна служба[уреди | уреди извор]
У рату учествује као новопечени официр аустроугарске војске. Након распада Аустроугарске, Лукић је постао официр војске Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца где је успешно напредовао кроз војну хијерархију.[1] На почетку Априлског рата, Лукић је био командант Триглавског алпског одреда.
Од оснивања Независне Државе Хрватске у априлу 1941. па до јуна, Лукић је био командант Осјечке дивизије.[2] Од јула до октобра 1941. постаје командант Личке бригаде, чији се штаб налазио у Бихаћу.[3] Такође је служио као обучени официр 2. италијанској армији, а био је и генерални инспектор пешадије.
Од касне 1941. до априла 1943. године био је командант 3. домобранског корпуса, који је деловао на већинском јужном делу Независне Државе Хрватске. 1942. отворено се противио томе да хрватски војници одлазе у немачке јединице, и говорио како су немачки економски интереси значајни интересима нове хрватске државе.[4] Отишао је у пензију 1943. године.[4] Пензионисан је јер се противио слању Хрвата у немачке легије и на Источни фронт.[5]
Осуђен је на десетогодишњи затвор у комунистичкој Југославији.[6] Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.[7]
Његов син Дарко Лукић био је пијаниста и професор на Музичкој академији у Загребу.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Sergej Županić: General Mihajlo Lukić, Večernji list, 4. travnja 2011., vojnapovijest.vecernji.hr, pristupljeno 27. studenog 2014.
- ^ (језик: енглески) Osijek Division, www.axishistory.com, pristupljeno 25. studenoga 2012.
- ^ (језик: енглески) Lika Brigade, www.axishistory.com, preuzeto 25. studenoga 2012.
- ^ а б Marijan, Davor, Borbe za Kupres 1942, AGM, Zagreb. 1999. ISBN 9531740976.
- ^ а б Tko je tko u NDH, Minerva, Zagreb. 1997. ISBN 9536377039. стр. 244.
- ^ Home Guard - Ground Army Архивирано 2009-08-13 на сајту Wayback Machine, www.geocities.com
- ^ Mihajlo Lukić, Gradsko groblje, www.gradskagroblja.hr