Михаљ Серво

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИХАЉ СЕРВО
Mihalj Servo.jpg
Михаљ Серво
Датум рођења(1900-12-06)6. децембар 1900.
Место рођењаВелики Бечкерек
 Аустроугарска
Датум смрти19. септембар 1941.(1941-09-19) (40 год.)
Место смртиЈајинци, код Београда
Србија Србија
Професијарадник
Члан КПЈ од1920.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од5. јула 1951.

Михаљ Серво (мађ. Szervó Mihály; Велики Бечкерек, 6. децембар 1900Јајинци, код Београда, 19. септембар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 6. децембра 1900. године у Великом Бечкереку. Потиче из сиромашне занатлијске породице. Већ 1920. године је приступио синдикалном покрету, и као радник у кројачкој задрузи у Петровграду организовао раднике, а ускоро је постао и синдикални функционер у граду. Исте године је примљен и у Комунистичку партију Југославије.

Године 1924. је изабран за члана Месног комитета партије у Петровграду. Као члан Месног комитета партије и синдикални функционер, Серво је имао одлучујући утицај на Независне синдикате у граду, и преко ове организације спроводио партијску линију. Године 1928. Серво је изабран за члана Обласног комитета КПЈ за Банат, чиме је проширио своју активност и у друге крајеве Баната. Годину раније, партијска организација делегирала га је на прославу Првог маја у Москви.

Средином 1929. године дошло је до хапшења комуниста у Банату. У јулу био је ухапшен и Михаил Серво и осуђен од Суда за заштиту државе на десет година робије, које је провео у затвору у Сремској Митровици.

Гроб Серва Михаља на католичком гробљу у Зрењанину

У свој град се вратио 1939. године. Под руководством Жарка Зрењанина, био је већ обновљен и Покрајински комитет Партије који је прихватио Серва, и ускоро му поверио дужност политичког секретара Окружног комитета Партије за северни Банат. На Шестој покрајинској конференцији био је изабран за члана Покрајинског комитета Партије и за делегата на Петој земаљској конференцији КПЈ, на којој је, с још шесторицом војвођанских комуниста, активно учествовао.

У устаничким данима Михаил се налазио на најодговорнијим партијским дужностима. Најуже је сарађивао са Жарком Зрењанином и Тозом Марковићем који су, у априлским данима 1941. године, преместили седиште ПК КПЈ из Новог Сада у Петровград. Серво је за кратко време обезбедио услове за рад члановима Покрајинског комитета и Штаба партизанских одреда Војводине, организованом у јулу. Задржао је своје политичке функције, али је активно радио и на војном организовању Обилазио је Среске комитете, одржавао састанке, формирао војне десетине, ударне и диверзантске групе.

За кратко време, већ у јулу 1941. године, у северном Банату били су формирани Петровградски, Меленачки, Куманачки, Мокрински, Драгутиновачки, Кикиндски и Александровачко-карађорђевачки партизански одред који су ступили у акцију и извели већи број диверзија и напада на непријатељске објекте.

Рад Серва Михаља прекинула је издаја. Откривен је у једној од својих база у Петровграду, августа 1941. године. Још у граду је мучен, а онда пребачен у Београд, у Бањички логор, где је стрељан 19. септембра 1941. године.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]