Миховил Павлек Мишкина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте страницу Подравска бригада Миховил Павлек Мишкина.
Миховил Павлек

Пошаљи фотографију

Информације
Датум рођења 24. септембар 1887.
Место рођења Ђелековец, код Копривнице (Аустроугарска)
Датум смрти 30. јун 1942.
Место смрти логор Јасеновац (Независна Држава Хрватска)
Дела
Потпис

Миховил Павлек - Мишкина (Ђелековец код Копривнице, 24. септембар 1887логор Јасеновац, 30. јун 1942)[1] био је хрватски књижевник и политичар.

Биографија[уреди]

У родном селу завршио је 5 разреда основне школе, али својом бистрином израстао у представника народне интелигенције свога времена и борца за социјалну правду. Током Првог светског рата Мишкина је служио у XVI инфантеријској регименти у Бјеловару јер ради слабог вида није био послан на фронт.[2]

Мишкина се активније укључио у политику 1925. године, када се кандидовао на изборима Хрватске сељачке републиканске странке као заменик Павлу Домбају из Дрња који се кандидовао у котару Лудбрег. Једно време био је и начелник општине Ђелековец. Почео је да се озбиљније бави политиком 1935. године, а кандидовао се на изборима 5. маја 1935. и 11. децембра 1938. године.[2] Ни на изборима из 1935. ни 1938. није био изабран у скупштину јер је изборни закон био такав да је послаником био проглашен провладин кандидат, иако није добио много гласова.[2]

Као један од водећих представника леве групације у ХСС-у, био је противник политике Влатка Мачека. Од 1941. био је сарадник Народноослободилачког покрета. Усташе су га неколико пута наговарале да им се придружи, али их је увек одбио. Кретање му је било ограничено само на општину Ђелековец. Био је ухапшен 9. маја 1942. и већ сутрадан затворен у логор Јасеновац. Убијен је 30. јуна исте године у логору.

Књижевни рад[уреди]

Зачетник књижевне мисли и предводник групе сељака-писаца у Хрватској. Писао је песме, цртице, приповетке, чланке, брошуре. Објављивао у разним дневницима, недељницима, часописима, календарима: Божићница (календар), Дом, Еволуција, Хрватска ревија, Хрватско село, Напредак, Напреткова божићна/ускрсна књига, Народно коло, Разговор, Република, Савременик, Сељачка просвјета, Сељачка слога, Слободни дом, Вараждинске новости...

У својим прозама са сеоском тематиком изражава протест против друштвене неправде. Његове песме претежно су реторичне и пригодне, без снажног реализма, али са социјалним мислима. Шиме Вучетић истиче да су Павлекове кајкавске песме (први пут као циклус заједно објављене у 115. књизи едиције „Пет стољећа хрватске књижевности“) најбољи део његовог писања. Свој живот у младости и почетак књижевног стварања описао укратко у Зборнику хрватских сељака (1937).

Први Павлеков књижевни састав био је Некролог Антуну Радићу. Потписао га је псеудонимом Мишкина бојећи се да му се неко не наруга због писања. „Под тим је именом постао омиљен и познат у Хрватској и изван ње.“ (Фрањо Гажи). Књижевник Звонимир Кулунџић написао је о њему књигу „Мишкина, пресјек кроз стварност хрватског села од Куена Хедерварија до поглавника“ .

Дела[уреди]

  • За својом звијездом (1926)
  • Тракавица (1935)
  • Два наша највећа покојника (1936)
  • Сељаштво се заштићује само, и то у сељачкој слози духовно, у Господарској слози материјално (1936)
  • Почетак хрватског сељачког покрета (1936)
  • Крик села, 1937
  • Народ и интелигенција (1937)
  • Зашто хрватски сељак није комунист (1938)
  • Гопцу (летак, 1938)
  • Стара и нова господа (1939)
  • Сабрана књижевна дјела; Књига I, Проза I (Умјесто предговора; Антимилитаристички мотиви; Езоповски мотиви; Цртице и записи; Биљешке) (1968)
  • Сабрана књижевна дјела; Књига II, Проза II (Социјални мотиви; Биљешке) (1968)
  • Сабрана књижевна дјела; Књига III, Поезија; Додатак: разни прилози (Дах села; За домовину и правицу; Сам са собом; Мртвој другарици; Мали радосни одјеци; Фрагменти игроказа; Аутобиографски записи; Писма и интервјуи) (1968)
  • Поезија (1968)

Мала енциклопедија Просвета помиње и дела Песме о Матији Гупцу; Брату раднику; И ми смо људи; Инвалиду.

Приповетке и песме[уреди]

Збирка Тракавица објављена је и 1946. године у издању загребачке Сељачке слоге с предговором Фрање Гажија и ауторовим портретом Мирка Вириуса. Збирка садржи ове приповетке (азбучним редом): Без наслова, Годишњи сајам, Грање, Гуске, Двије смрти, Ждријебе, Земља, Кад нетко треба радника, Како сам почео писати, Крт, Напријед, Наша стара кобила, Поткова, Тракавица, У јесен.

У 115. књизи едиције Пет стољећа хрватске књижевности објављен је избор приповедака из збирке За својом звијездом: А дјеца?, Два Божића на фронти, Хусар, На стражи, У бризи за будућност, У самици, Записи ишчезнулога, За својом звијездом.

Наслови неких његових пјесама: Цузеку, Гобцу, Орјем, Прамалетје, Пролетје, Сање, Сонце, Рожици, Вехнеју..., Ви.

Референце[уреди]

  1. Повијест.нет: др.сц. Хрвоје Петрић: "Иако у Хрватској енциклопедији пише да је Миховил Павлек Мишкина убијен 11. липња 1942. године, треба се осврнути и на службене документе из Матичног уреда. У Матичној књизи умрлих НО Ђелековец (1953—1958) на стр. 48 дана 14. рујна 1955. уписано је Мијо Павлек и то да је умро 30. липња 1942. у Јасеновцу. Сачувано је и рјешење котарског суда у Копривници од 22. липња 1955. које је потписао предсједник суда Иван Златарић. У рјешењу уз остало пише: "Овом суду стављен је приједлог по Н. О. О. Гјелековац за проглашење мртвим несталога Павлек Мије из Гјелековца, којем приједлогу се касније придружио и син Павлек Вечеслав, који наводи, да је нестали 9. V 1942. год. био из Гјелековца од куће одведен по усташама у логор Јасеновац одакле се није вратио, а након мјесец дана стигла је обавјест, да је исти у Јасеновцу умро. Проведен је поступак саслушањем свједока Цмрт Ивана и Цмрк Катарина, који су изказали, да је нестали 11. V 1942. год., отпремљен у логор Јасеновац одакле се није вратио, а иначе је познато да је у логору нестао... Како постоје све претпоставке да је нестали у логору умро, то је исти и проглашен мртвим, а као дан његове смрти узет је 30. липња 1942. год. тј. задњи дан у мјесецу када нестали већ сигурно више није био на животу.", приступљено 14. 10. 2013.
  2. 2,0 2,1 2,2 Повијест.нет: др.сц. Хрвоје Петрић: Како је и када убијен угледни ХСС-овац Миховил Павлек Мишкина?, приступљено 14. 10 2013.

Литература[уреди]

  • Опћа енциклопедија ЈЛЗ, „Југославенски лексикографски завод“, Загреб, 1980.
  • Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1978.
  • Мишкина: Тракавица (предговор Ф. Гажија), Загреб, 1946.
  • Шиме Вучетић: Миховил Павлек Мишкина у 115. књизи едиције Пет стољећа хрватске књижевности, Загреб, 1985.