Михримах-султанија (ћерка Мурата III)
| Михримах-султанија | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1564 |
| Место рођења | Маниса, Османско царство |
| Датум смрти | око 1612 (старост 47–48) |
| Место смрти | Истанбул, |
| Гроб | Аја Софија |
| Породица | |
| Супружник | Ахмет-паша (в. 1604) |
| Родитељи | Мурат III султанија Сафије |
| султанија Османског царства | |
Михримах-султанија (тур. Mihrimah Sultan) је била најстарија ћерка Мурата III и Сафије-султаније.
Живот и смрт
[уреди | уреди извор]Михримах-султанија је добила је част у име ћерке Сулејмана Величанственог, коју је њен отац веома поштовао.
Неки историчари су раније погрешно нагађали да је рођена 1592. године[1], међутим, Османски регистар указује да је 1595. године, када јој је отац умро, била његово најстарије дете и најстарија ћерка[2], што и указује да је била ћерка Сафије-султаније. Рођена је најкасније 1565. године.
Михримах је, према извештајима амбасадора била погрбљена, што је довело до тога да први пут буде верена са 26 година у августу 1590. године за Сијавуш-пашу, мужа њене тек преминуле тетке Фатме-султаније. Речено је да је овај брак требао да учврсти Сијавуш-паши место Великог везира. Заруке су трајале до 1593. године, када је Сијавуш-паша коначно одбио да ожени Михримах. Ово одбијање је протумачено као увреда, где је након тога султанија Сафије ургирала да Сијавуш-паша био разрешен места Великог везира и пензионисан из политике.[3][4]
Није познато да ли је Михримах-султанија била удавана током владавине свог брата Мехмета III.
Једини познат брак султаније Михримах одвио се 1604. године, када ју је братанић Ахмет I удао за коњушара Ахмед-пашу[5][6]. Почетком 1610-их је преминула, а њен супруг је поновно ожењен њеном полусестром Фахрихан-султанијом 1613. године[7].
Умрла је у Истанбулу и сахрањена је у Аја Софији.[8]
Референце
[уреди | уреди извор]
- ^ Öztuna, Y. (1986). Osmanli devleti tarihi. Kültür yayınları serisi. Faisal Finans Kurumu. стр. 306.
- ^ Sakaoğlu 2015.
- ^ Pedani, M.P. (2000). Safiye's Household and Venetian Diplomacy. Turcica, 32, p. 29.
- ^ Girolamo Capello (1600). Relazioni degli ambasciatori Veneti al senato, p. 412.
- ^ Alderson 1956, table XXXII.
- ^ Sicill-i Osmani I, стр. 230
- ^ Efendi, A.; Yılmazer, Z. (2003). Topçular Katibi ʻAbdülkādir (Kadrı) Efendi Tarihi: metin ve tahlıl. Publications de la Société d'histoire turque. Türk Tarih Kurumu Basımevi. стр. 624. ISBN 978-975-16-1585-5.
- ^ Süreyya, 1 Cild 1996.